Свештеник Ненад Илић: Недеља (оне) Самарјанке

Увек је потребно и да овакве улоге које нас подсећају на оно најважније додељујемо макар понеким појединцима из народа у нашој околини са којима нисмо баш у пријатељским односима

Свештеник Ненад Илић (Извор: ФБ страница свешт. Ненада Илића)

„Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети; а који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека, него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вечни.“

Каже Христос жени Самарјанки. Жени из нечистог племена. Сродног, а презреног од стране Јевреја.

Разговор уопште почињу тиме што Христос крши забрану дружења. Тражи од ње воду из бунара.

Жена је прилично дрчна, отресита и отворена.

Сумња у речи тог младог Јеврејина.

Она сумња у њега, али га истовремено не лишава поштовања у разговору. И спремна је да му поверује. Јер је жедна вечности а не привремености.

Кад јој он још јасно представи да му је познат њен прилично неуредан живот у коме је имала пет мужева а и тај с којим сад живи није ништа озбиљно, она се не наљути. Не брани се и не пушта бодље. Спремна је да и хаос у коме живи сагледа кроз Истину, а не да се одмах затвори и брани.

А погледајте само ту жену на ранохришћанској зидној слици из катакомби. Дотерана, фризура, минђуше, шминка, подвучене обрве…

Скупље обучена од Христа. Жели да се свиди и кад по воду оде. Ученици се мало згледају кад Христа затекну у разговору с њом. Ем Самарјанка, ем очигледно заводница…

Извор: ФБ страница свешт. Ненада Илића

Али Христос зна нечију душу боље од својих ученика, боље од нас.

Све је то из првог утиска неважно кад је неко спреман да приђе Истини. Да буде према Богу отворен.

Ништа нам не вреди испуњавање правила и спољна скромност ако их прати унутрашње затварање и осуђивање других.

Ништа нам не вреди ако смо припадници чистог и једино истинитог Православља, како то често подвлачимо, ако нам је то довољно, ако се поносни на испуњавање неколико правила, или чак и без тога, затворимо у националне оквире, ако нисмо у стању да ризикујемо и Богу се заиста отворимо.

А жена Самарјанка оде по остале из свог села и приведе их Христу.

Недеља Самарјанке… Добри Самарјанин…

Увек је потребно и да овакве улоге које нас подсећају на оно најважније додељујемо макар понеким појединцима из народа у нашој околини са којима нисмо баш у пријатељским односима… И да се не зауставимо на првој процени морално подобних за прихватање Христа.

Због нас. Због Бога. Да бисмо Га разумели. Да не бисмо заборавили како да Га, Безграничног, разумемо:

„Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети; а који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека, него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вечни.“

Опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s