Политика: Траже нам Прешево да заборавимо Косово

Бивши дипломата Зоран Миливојевић истиче да је поновно отварање питања југа Србије изузетно опасно

Фо­то: EPA/Valdrin Xhemaj

Изјаве да би припајање прешевске долине Косову било најбоље решење само су жеље појединаца, али је реалност много другачија. Овако је јуче председник Србије Александар Вучић прокоментарисао изјаву Шаипа Камберија, који је из Вашингтона поручио да је припајање тог дела Србије Косову, „наравно, најбоље решење”. Председник општине Бујановац изнео је ову констатацију у емисији „Гласа Америке” на албанском језику, уз ограду да су они „и даље неко са стране ко се не може мешати у став Косовара и не може да утиче на Косово”.

У духу ове Камберијеве изјаве протећи ће и предстојећи „Дани Команданта Лешија”. Манифестација посвећена Ридвану Ћазимију, познатијем као Командант Леши, једном од команданата такозване Ослободилачке војске Прешева, Медвеђе и Бујановца, који је убијен у 24. маја 2001, одржава се сваке године у Бујановцу на дан његове погибије. Ћазими је, подсетимо, командовао групом од неколико стотина терориста, која је извршила највише напада током сукоба на југу Србије 2000. и 2001. године. У Бујановцу, међутим, тврде да су међунационалне тензије предупредили забрањивањем да се у тамошњем Дому културе прикаже филм „Балканска међа”, инспирисан ратним догађајима на Косову и Метохији током 1999. године.

Бивши дипломата Зоран Миливојевић истиче да је поновно отварање питања југа Србије изузетно опасно. „Југ Србије није предмет, већ је предмет статус Косова и Метохије. Учестала прича о прешевској долини је покушај да се то питање интернационализује и на тај начин изврши додатни притисак на Србију да се приволи наставку дијалога у овим условима који су за њу неповољни. Тако би се дефинитивно одбацила било која теза о разграничењу, било шта што би доводило у питање територијални интегритет Косова као независне државе. У тој ситуацији, за Србију би практично био успех да призна реалност, одустане од севера Косова, како би избегла додатни ризик за положај централне Србије. Тим притиском преко прешевске долине Србија се суочава са додатним изазовима”, објашњава Миливојевић.

После 5. октобра 2000. побуном Албанаца у три општине тестирана је нова власт и њена сарадња са Западом у решавању проблема југа Србије, подсећа српски дипломата. Како каже, могуће је да се то поново изазове. Миливојевић сматра да је Србија суочена са изазовима и у Санџаку кроз све оно што ради Сулејман Угљанин. „Запад жели да Србију по сваку цену приволи да под овим условима настави дијалог, да учини уступак тако што ће амнестирати Приштину и наставити дијалог. Суштина је да се дефинитивно признају нове границе на Балкану, а то значи Србија без КиМ, са независном државом Косово”, оцењује Миливојевић за „Политику”.

Командовао групом од неколико стотина терориста: Ридван Ћазими, познатији као Командант Леши (Фо­то: EPA/Valdrin Xhemaj)

Као својеврсно упозорење Запада Београду могло би да се тумачи и прексиноћно саопштење амбасада Квинте. Коментаришући управо завршене изборе за градоначелнике на северу Косова, амбасаде Француске, Немачке, Италије, Велике Британије и САД у Приштини су констатовале да су избори протекли мирно, али уз додатак да „још има нерешених питања која су пратила изборни процес 2017”. Како су рекли, „присећају се налаза Изборне посматрачке мисије Европске уније (ЕОМ) из 2017. године, која је изразила озбиљну забринутост због застрашивања у многим подручјима где живе Срби, посебно политичких партија које су биле противкандидати Српској листи”.

У Београду су негативно реаговали на овакву поруку Запада. „Желим да им честитам на инвентивности. Ја ништа глупље у свом животу нисам прочитао”, рекао је Вучић подсећајући да су све земље Квинте послале своје посматраче не би ли, како је рекао, пронашле некакву неправилност и грешку за које би оптужиле Србе. Али, каже председник Србије, нису успели да нађу ништа, па су зато у саопштењу морали да кажу да је било притисака 2017. године. „Замислите ви мене питате нешто, а ја вам кажем, али да вас подсетим 2017. године је било супротно од тога. Каквог то смисла има?”, питао је Вучић.

Председник привремених косовских институција Хашим Тачи поновио је ових дана да Косово „неће правити компромисе са територијом”. Коментаре у Београду да је на берлинском самиту одржаном 29. априла сахрањена идеја о разграничењу Тачи је демантовао речима да у Немачкој „није расправљана ниједна нова идеја, нити је негирана или сахрањена било која идеја о којој се до сада расправљало”. Како је рекао, захтев за корекцију граница је „поштовање аспирација албанске популације у прешевској долини”.

Шта би Београд требало да ради у оваквој ситуацији? Миливојевић каже да нема много маневарског простора и да сваким заоштравањем Србија ризикује своје односе са Западом и своју европску интегративну политику. „И то је суштина ових притисака. Бојим се да се ствар убрзава, да на Западу постоји интерес да се ова прича решава, да се не дозволи да неке глобалне околности или околности повољне за Србију утичу да заоштри став или постане тврђа кад је реч о решавању косовског чвора”, закључује Миливојевић.

Хрвати искрцали „Косоваре” у Задру

Још један албански „десант” одиграо се ових дана у Хрватској. У склопу међународне војне вежбе „Хитни одговор 19”, која се од 10. маја до 6. јуна одржава у Хрватској, Словенији и Мађарској, у задарску луку су стигла два десантна брода Хрватске ратне морнарице из којих се искрцало стотину припадника оружаних снага Албаније и Косовских безбедносних снага. Хина је пренела да је хрватско министарство међу 1.600 војника који учествују у вежби навело и „припаднике оружаних снага Косова”. Вежбу планира и води Команда америчких снага за Европу.

Јелена Церовина

(Политика, 22. 5. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

1 reply

  1. „Замислите ви мене питате нешто, а ја вам кажем, али да вас подсетим 2017. године је било супротно од тога. Каквог то смисла има?”

    Зар ламентирање над оним што су “жути“ урадили не подпада под овакав начин размишљања?

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s