Кишоре Махбубани: Трамп, Макрон и сиромаштво либерализма

Будући историчари могли би да закључе да је у коначници Трампов избор био бољи за америчко но што је Макронов био за француско друштво

Емануел Макрон и Доналд Трамп (Фото: Chesnot/Getty Images)

(The Project Syndicate, 22. 1. 2019)

Давос – Ниједан западни либерал неће оспоравати да је избор Доналда Трампа био катастрофалан за америчко друштво, док је избор Емануела Макрона био тријумф француског друштва. Управо, обратно гледиште може бити тачно, колико год то јеретички звучало.

Прво питање које се намеће је зашто људи учествују у насилним уличним протестима у Паризу, али не и у Вашингтону. Лично сам доживео ове париске протесте, и мирис сузавца на Шанзелизеу ме је подсетио на етничке нереде које сам искусио у Сингапуру 1964. године. И зашто Жути прслуци протестују?  По многима, барем у први мах, то је било зато што нису веровали ни да је Макрону стало до њихових неприлика нити да их разуме.

Макрон настоји да спроведе разумну макроекономску реформу. Предложено повећање пореза на дизел гориво смањило би француски буџетски дефицит и помогло би да се смањи емитовање угљендиоксида. Он се нада да би снажнија фискална позиција повећала поверење и инвестиције у француску економију тако да би на крају доња половина друштва имала користи. А Макрон је, изгледа, изгубио поверење већег тела те доње половине.

Супротно томе, Трамп је сачувао веру и поверење доње половине америчког друштва, или барем њеног белог дела. На први поглед ово делује чудно и парадоксално: милијардер Трамп је социјално много даље од доње половине него што је то средњекласни Макрон. Али када Трамп напада либерални и конзервативни амерички естаблишмент, њега гледају као некога ко каналише бес оних који слабо стоје према елити која игнорише њихове невоље. Његов избор, стога, може да има катарзичан ефекат на доњу половину, што може да објасни изостанак уличних протеста у Вашингтону или другим великим америчким градовима.

А ови Американци итекако имају зашто да буду бесни. Најречитије, Сједињене Државе су једино велико развијено друштву у коме просечан доходак доње половине не само да стагнира већ и значајно опада, као што је показао Дени Ква (Danny Quah) са Националног универзитета у Сингапуру. Оно што је још шокантније је да је просечан приход некога из горњег једног процента био 138 пута већи у односу на просечан приход некога из доње половине 2010. године, што је скок у односу на четрдесет један пут виши доходак из 1980. године.

Не постоји јединствено објашњење зашто се неједнакост у Сједињеним Државама винула у небеса док су економски интереси доњих педесет процената били игнорисани. Али можемо да добијемо макар делимични одговор тако што ћемо погледати два принципа правде које је харвардски филозоф Џон Ролс артикулисао у својој чувеној књизи Теорија правде[1] (A Theory of Justice). Први принцип наглашава да свака особа треба да има „пуно право на најпотпунију слободу“ док други каже како друштвене и економске неједнакости треба да буду тако удешене да су у „свачију корист“.

Непорецива је чињеница да западни либерали наглашавају први принцип у односу на други како у теорији тако и у пракси, наглашавајући индивидуалне слободе док далеко мање брину о неједнакости. Они верују да све док се одржавају избори и људи могу да гласају слободно и једнако, то је довољан услов за друштвену стабилност. Следи, тако, да они који економски пропадну, пропадају због личне некомпетентности, не због друштвених услова.

Ипак, било је несумњиво да ће, када се Кина придружила Светској трговинској организацији 2001. године, уследити „креативно разарање“ у развијеним економијама, услед чега ће бити изгубљени милиони послова. Ове економске елите – било у Сједињеним Државама, Француској или другде – имале су одговорност да помогну онима који су губили своје послове. Али таква помоћ није била стизала.

Конвенционална макроекономска теорија остаје тачна. Трампова политика која уводи већи буџетски дефицит у добрим временима донеће потешкоће касније, док ће се Макронове економске политике на крају исплатити, уколико Французи остану стрпљиви. И Макрон још увек може да подржи реформе које ће се позабавити неједнакошћу. Али у Макрона очито нема поверење доњих педесет процената, док у Трампа има.

Из овог разлога, либерали су можда направили стратешку грешку зато што су усредсредили своју огорченост према самом Трампу. Уместо тога, они треба да упитају сами себе зашто већина у доњој половини верује њему (и можда ће га и поново изабрати). И ако буду искрени, либерали могу да признају како су заправо пустили низ воду доњу половину друштва.

Ако либерали желе да поразе Трампа, постоји само један пут: поново стећи поверење гласача који чине већину његове базе. То ће од њих захтевати реструктурирање њихових друштава тако да економски раст користи доњој половини више него једном проценту. У теорији, ово је могуће са лакоћом обавити. У пракси, међутим, велики интереси ће неизбежно тежити блокирању реформи. Избор за либерале је јасан: они могу да се осећају добро тако што ће осуђивати Трампа, или могу да делају добро тако што ће ударити на интересе елите који су допринели његовом избору.

Ако либерали ураде друго поменуто, будући историчари ће Трампов избор разумети као нужни позив на буђење, док је Макронов само створио илузију како је све како треба. Ови историчари могли би онда да закључе да је у коначници Трампов избор био бољи за америчко но што је Макронов био за француско друштво.

Кишоре Махбубани је професор практичне јавне политике на Националном универзитету у Сингапуру. Аутор је књиге Has the West Lost It? (Да ли је Запад полудео?) и коаутор са Џефријем Снгом The ASEAN Miracle: A Catalyst for Peace (Чудо Асеана: катализатор мира). Часопис Проспект га је уврстио 2014. године међу водећих педесет светских мислилаца

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић


[1] Прим. ММ: Џон Ролс, Теорија правде (превео са енглеског Милорад Ивoвић, редактура превода Ђорђе Павићевић, Татјана Глинтић), Службени Гласник/ЦИД, Београд/Подгорица 1998.

Прочитајте још

Advertisements


Категорије:Посрбљено

Ознаке:, , , , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s