Никола Милованчев: Одговор Н. Бакарецу или Има нас који верујемо у Косовски завет

Поводом текста „Последице замрзнутог конфликта”, „Политика”, 16. март, пренетог и на „Стању ствари“

Никола Милованчев (Фото: Јадовно 1941)

Г. Небојша Бакарец, функционер СНС-а, објавио је у „Политици” чланак „Последице замрзнутог конфликта”. Поједини наводи у чланку не одговарају чињеничном стању, а вређају ме и као православног верника (речи о „утопијама о Косовском завету”), па ћу се на њих осврнути.

Аутор чланка се залаже за постизање „компромиса” о статусу Косова, који би у суштини значио промену уставног решења о Косову (преамбуле Устава Србије). За сва догађања од 2003. до данас (злочин у Гораждевцу 2003, погром над Србима 2004, проглашење независности Косова 2008…) г. Бакарец криви стање „замрзнутог конфликта”, односно непристајање на признање противправне сецесије Косова. Ово је велика еволуција у ставовима, јер је г. Бакарец, на пример, јануара 2011. одбацивао чак и помисао о разговорима или, рецимо, о одласку на Молитвени доручак у Вашингтон. Цитирам тадашњи чланак г. Бакареца: „Сматрам да због проглашења лажне државе Косово, због изазивања других дезинтеграционих процеса у Србији (Војводина, Рашка област), инсталирања марионетске власти у Србији и америчке НАТО агресије, нико из ове земље не треба да иде на Молитвени доручак”. А две године касније, маја 2013, г. Бакарец, тада функционер ДСС-а, записао је: „Бранити народ на Косову и Метохији, подржавати јединство Срба са КиМ, онемогућавати спровођење Бриселског споразума, залагати се за народни референдум о Бриселском споразуму… Прозивати кривце (следе имена четворо водећих политичара) – док и лишће на дрвећу и травке у пољима не почну да брује: ’У цара Трајана козије уши’ и ’Цар је го!’.”

Г. Бакарец је очито променио свој став, али треба да зна да има много нас који нисмо. И нећемо. Знам да је у време писања његовог чланка, маја 2013, ситуација била другачија: на северу Косова деловали су органи општина по српском уставном поретку, српска цивилна заштита (са неколико хиљада чланова), српска полиција, тужилаштво и суд који је судио по законима Србије, а роба је тамо улазила без царина. Нажалост, од тада се много променило: уведен је „тврд” гранични прелаз, распуштени српски органи, а на север доведени сецесионистички полиција, тужилаштво и суд. Г. Бакарец зна да у случају распуштања органа општине правни поредак Србије захтева да председник Скупштине Србије распише нове изборе у року од 30 дана и да то, у случају општина Лепосавић, Зубин Поток, Косовска Митровица и Звечан, није учињено дуже од пет година, од новембра 2013. И још горе: да су у међувремену расписани избори и доведени људи бирани по прописима сецесиониста. Мисли ли г. Бакарец да за то неко мора одговарати?

Г. Бакарец се притужује због акције сецесионистичких специјалаца 26. марта 2018. у Митровици. Па када су они први пут прешли на север и на основу којих и чијих споразума? Даље аутор чланка јадикује због смењивања г. Ненада Рикала са места министра у влади тзв. Репубљика е Косовес. Да ли г. Бакарец зна која је кривична дела г. Рикало учинио као грађанин Србије, признајући окупацију једног дела државне територије и стављајући се у службу окупаторских власти и шта би правни органи Републике Србије у том (и сличним) случајевима требало да чине?

Г. Бакарец даље наводи алармантне статистичке податке о старости становништва у Србији и суморним предвиђањима за период до 2060. године. Стиче се утисак да аутор чланка уверава читаоце „Политике” да ће се побољшати демографска кретања ако се промени уставни поредак и призна отцепљење Косова. Ово не могу да схватим другачије него као потцењивање интелигенције читалаштва „Политике”. С тим у вези не могу да не наведем прву реченицу Бакарчевог текста из маја 2013: „Статистика наша дика, што пожелиш то наслика!”.

И, на крају: да, има нас, који нећемо изневерити своје принципе, који смо верујући и верујемо у Косовски завет. И вероваћемо док смо живи.

Аутор је правник и историчар

Први део наслова и опрема: Стање ствари

(Политика, 2. 4. 2019)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

2 replies

  1. Догодине – ко у Призрену, ко на страначкој депонији 🙂

    #свакомповерињеговој

    Свиђа ми се

  2. Освратње и одговарање на писања професионалних политичара је некорисно и непотребно. Професионални политичар ништа у животу и на свету не уме да ради, најчешће се не разуме ни у политику, али да би зарадио за живот и прехранио породицу мора стално да буде у редовима власти. Политичар у опозицији је незапослен и може да преживљава једино ако странка има сигурне изворе финансирања. Нити Бакарец стварно мисли оно што је написао, нити је стварно мислио оно што је писао и говорио док је био у систему власти „жутих“, нити је икада веровао у политичке принципе ДСС. Исти случај је са свим њиховим бившим министрима, финансијерима, градоначелницима, амбасадорима, комесарима за избеглице, новинарима, професорима, уметницима.., само што се већина некако снашла, а несрећни Бакарец мора, пошто-пото, још 20 година на власти да изгура до пензије. Туга и опомена.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s