Полемика В. Пешић и С. Самарџића о чланству Србије у ЕУ и преговорима око КиМ

Весна Пешић, у пуном складу са грађанистичком идеологијом, држи да је „Косово“ камен о врату Србије у сваком погледу, пише Слободан Самарџић

Весна Пешић: Министарка залупила врата ЕУ

Пре девет година сам са скупштинском делегацијом посетила Француску и обишла јужне делове те земље одакле је био председник француске групе пријатељства са Србијом.

При крају те веома занимљиве посете, примио нас је у Паризу владин министар за европска питања и проширење и рекао нам брутално и сасвим отворено да од проширења нема ништа. ЕУ има само још једну обавезу коју не може да избегне – пријем Хрватске у ЕУ (што се 2013. и догодило), али да после тога више неће бити проширења. Чули смо шта је рекао, наглашавао је своју искреност и реалност ситуације, а ми смо се згледали разочарано и у неверици.

У време кад смо нас неколико парламентараца у Француској сазнали да од проширења нема ништа, већ се увелико знало да је услов свих услова за чланство у ЕУ решење „косовског питања“. Без решења тог питања пријем у ЕУ није био могућ. Србија је постала талац Косова и остала све до недавно у стању растрзаности између ЕУ и Косова.

У том беспућу наше муке нису биле мале, јер је бити за ЕУ постала кључна политичка ставка. Колико је то било важно потврђује преокрет Српске радикалне странке, која после пораза на изборима 2008. прелази на страну „европејаца“, мења име у Српску напредну странку и пријављује се ЕУ као конкуренција ДС-у и осталим проевропским странкама. Како ДС и Тадић нису добро стајали у самој ЕУ због учинка око Косова, Напредњаци су добили шансу да ЕУ (заправо Немачка) у њима нађе нове сараднике који ће бити кооперативнији.

Весна Пешић (Фото: Медија центар)

То се и догодило с доласком Вучића на власт. Он је заправо тако задобио подршку ЕУ и Запада. Отишао је много даље од ДС-а и Тадића у вези са Косовом. Потписао је Бриселски споразум 2013, којим је признао фактичко постојање државе Косово, повукао све српске службе и предао их косовским властима. После много посредовања, изгледало је да су преговори око Косова стигли на домак договора и разрешења. А онда се то све стропоштало у пропалу ствар.

Док су се ти преговори развлачили а Србија тобоже ишла ка ЕУ, под тим плаштом Вучић је градио своју апсолутну власт, уништавао институције, слободе и права грађана и укинуо слободне изборе. Што је Србија више тонула у хаос безакоња и личне власти, она се реално удаљавала од ЕУ, али то у ЕУ више никог није интересовало. Занимљиво је било само Косово.

Испало је да свега тога више нема! Чланство у ЕУ није могуће, а преговори око Косова су пропали. Нама је та динамика (ЕУ и Косово) која је трајала годинама оставила Вучићеву аутократију и пропалу земљу. Кључ за разумевање ове неуспешне приче је заправо промена стања у ЕУ, јер су се и тамо појавили аутократе, популисти и националисти, односно нестала је проевропска перспектива.

Јуче нам је то речено отворено и у лице. Наиме, француска министарка за европске послове Натали Лоазо у званичној посети Београду изјавила је да у садашњој ЕУ нема места за проширење. Она ту непријатну истину саопштава као пријатељ Србије, јер прикривање истине би било непоштено.

Француска без двојбе подржава европски пут Србије, али је министарка поново истакла да Европљани пре тога треба да спроведу реформе у својој кући на корист актуелних и будућих потенцијалних чланица. Она најављује посету председника Макрона, она и даље хвали реформе и успехе Александра Вучића у вези са стабилношћу региона и напретка Србије, али она то сада изговара интересно, у смислу шта би ту Француска пословно још могла да извуче. Поред аеродрома, ту су и планови за метро, а то није мали посао.

Две главне ствари које су годинама доминирале у Србији су некако нестале или се истањиле и постале неважне. Чланство у ЕУ је пропало, за дуги низ година, што за нас није мала ствар, ни политички, ни економски, ни како год. Што се тиче Косова, вероватно ће се притисци наставити и претежно долазити из Сједињених Држава које би да ту „рупу“ запуше јер имају важнијих проблема од тог.

Зато данас у Србији нису на дневном реду ни ЕУ, ни Косово. Под тим заклоном је аутократија у Србији тако далеко догурала и лична власт Александра Вучића постала тако неподношљива да су грађани Србије масовно подигли протесте против такве власти коју више не могу да подносе. Показало се да је друштво сазрело (додуше не у целини) до нивоа да тражи закон, слободу, демократију и правду. Напредак Србије није више везан ни за ЕУ ни за Косово, него за рушење безакоња, лажи, насиља и неправде. За рушење Вучићеве власти.

То не значи да је нестала свест да су вредности слободе и демократије везане за Европу и за победу обновљене ЕУ, за шта се надам да ће се догодити. Она је као и Србија изложена нападу регресивног, националистичког и аутократског популизма. Како стоје ствари, овог пута ћемо морати да се изборимо сами.

Ако бисмо у томе успели, било би добро да први пут у нашој историји добијемо прави устав, да поставимо чврст темељ нашој држави, онај који су сами грађани исписали и договорили тражећи слободу. И то је тачно оно што није учињено после 5. октобра, а било је обећано народу да ће се одмах донети нови устав. Ту су нас преварили. Сад то знамо. Сад је нова прилика да се слобода и правна држава изгласају на уставотворној скупштини. Можемо ли ми то?

(Данас, 27. 2. 2019)

Слободан Самарџић: Mинистарка залупила врата трошне куће

Поводом текста Весне Пешић „Министарка залупила врата ЕУ“, Данас, 27. 2. 2019.

Текст Весне Пешић веома је користан, јер јасно и прегледно износи многе заблуде и политичке недоследности грађанистичке Србије. Скренули бисмо пажњу на четири, садржане у овом прилогу.

Став према Европској унији – од љубави до резигнације. Било је потребно да нам једна француска министарка нацрта српске акције у ЕУ, па да се њени домаћи фанови увере да од чланства нема ништа. Такав хладан туш оставио је Весну Пешић резигнирану: „За ЕУ занимљиво је било само Косово.“ А за читаоце је занимљиво сведочење ауторке о догађају од пре девет година када је претходник данашње министарке српској скупштинској делегацији рекао „да од проширења нема ништа“. Многима је у Србији то било јасно и без изјаве неког европског министра, али није било лоше да се из прве руке обавесте и горљиви заступници српских европских интеграција.

Али, једна од њих, Весна Пешић, ни дан данас не разуме праве разлоге оваквог иступа пре девет година. Ако је тачно навела речи тадашњег министра – „проширења неће бити“, а не, рецимо, „новог приступања неће бити“, онда је он мислио на унутрашњи разлог саме ЕУ. Та година (2010) била је већ трећа година кризе у ЕУ и сваком унутар ње било је јасно да проширење није озбиљна унутрашња политичка тема све док се ЕУ не реформише. Како тада, тако и данас.

Слободан Самарџић (Фото: З. Илић/РАС Србија)

Весна Пешић, међутим, ни онда ни данас узроке кризе ЕУ не види у самом систему, него у злим политичким силама. Она каже: „Кључ за разумевање ове неуспеле приче је заправо промена стања у ЕУ, јер су се тамо појавиле аутократе, популисти, националисти, односно нестала је проевропска перспектива“. Нека са само сети да пре девет година, када је криза већ убрзавала ток, нико није помињао „аутократе, популисте и националисте“.

Став према „Косову“. Ауторка, у пуном складу са грађанистичком идеологијом, држи да је „Косово“ камен о врату Србије у сваком погледу. У вези са ставом о ЕУ, она и данас тврди да „се већ увелико знало да је услов свих услова за чланство у ЕУ решење косовског питања“. Данас је најобичнији труизам рећи: и да је Србија тада признала сецесију Косова, не би постала чланица ЕУ, јер је основни проблем у њеној унутрашњој немогућности проширења.

Без обзира на протекло време и низ чињеница о природи западног присуства на Косову и Метохији, о карактеру тамошњег албанског режима, о апартхејду српског становништва и др., В. Пешић и даље прича да је „Србија постала талац Косова и остала све до недавно у стању растрзаности између ЕУ и Косова“. Она с правом говори да је косметско питање било одлучујуће у новијој репродукцији владалачке структуре у Србији, али не примећује да је разлог тај што су власти од 2008. надаље прихватиле западни оквир и унутрашње и спољне политике – бити на путу за ЕУ и за то жртвовати Косово. Искључиво у том оквиру одвијао се домаћи политички брлог – ко ће се више допасти западном газди, тј. ко ће у име европског пута преданије радити на предаји Косова и Метохије. Нема сумње да је у том фул-контакт рингу Вучић победио Тадића, а потом и Николића. Ова чињеница Весну Пешић у принципу не узбуђује, јер је по њеном исправном реалистичом размишљању Вучић био перспективнији за одради прљави посао предаје. За њу је, међутим, проблем што до данас он тај посао није завршио: „После много посредовања, изгледа да су разговори око Косова стигли на домак договора и разрешења. А онда се све то стропоштало у пропалу ствар.“

Став према Вучићевој личној власти. Дакле, тек када је постало јасно да су ствари око дефинитивне предаје стале, Весна Пешић, не само у овом тексту него и реално хронолошки, почиње да критикује Вучићеву владавину. Са свим што је о томе у тексту рекла, не само да сам сагласан него сам и много пута јавно говорио и писао. Само што ја, и не само ја, нисам чекао да Вучић обави, тј. не обави, прљави посао па да му сручим истину о његовој владавини у очи. Насупрот томе, Весна Пешић остаће упамћена по неумереној похвали И. Дачића, тада (2012) председника владе и другог човека власти после првог подпредседника владе, поредећи га са Черчилом. И то баш када је прелетео од демократа напредњацима, заиста по Черчиловом узору. О правом унутрашњем господару Србије – од 2012. године на три различите функције – није се изјашњавала мада су чињенице његове страховладе биле видљиве од самог почетка.

Ако јој је за утеху, могу јој гарантовати да ће Вучић завршити своју обавезу према западу. Није он крив за застој него Харадинајева мегаломанија. Па ваљда Весна Пешић има довољно поверења у снагу Америке да убеди Харадинаја или да га уклони са пута. Она ће се у САД разочарати тек онда када види да после обављеног посла Вучић никада неће сићи с власти. Код Американаца ће имати статус сличан Милу Ђукановићу. Можда ће онда почети да размишља о важности Косова и Метохије за демократију и владавину права у Србији.

Фиксација за уставотворну скупштину као нулту тачку „праве Србије“. За ауторку, ово је политички циљ и смисао садашњег грађанског протеста. Кад већ „морамо да се изборимо сами“ (тј. без директне помоћи запада), онда брате „по први пут у нашој историји да добијемо прави устав“.

Идеје о „последњој бици“ и „новом почетку“ подсећају на многе данашње квазирелигијске конструкције. Између рђаве прошлости и светле будућности стоји танка црвена линија креационистичке одлуке, као када је Бог првог дана одвојио таму од светлости. Ко зна зашто је политички практична Весна Пешић зашла у ове воде. Али, ипак, треба рећи: најбољи устави су политички компромисни документи, не само између тренутних политичких снага, него и између различитих, а друштвено релевантних, стратешких визија. Постојећи устав, уз све његове техничке слабости, јесте један такав документ, усвојен на апсолутно легитиман начин. Весна Пешић жали за пропуштеним револуционарним моментом после 5. октобра. Ко зна зашто је овако добро испало.

(Србија и свет, 2. 3. 2019)

Опрема: Стање ствари

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

4 replies

  1. Da li gospodja V. Pesic (biografija!) smatra da je republika Srpska kamen o vratu BiH?
    Da li gospodja V. Pesic smatra da Srbija treba da reaktivira Zakon o izdaji i veleizdaji?

    Свиђа ми се

  2. В. Пешић, која о Србима и Србији бљује најстрашније гадости, биће кад тад процесуирана за своје шовинистичке изливе мржње, који, узгред буди речено, нису облик аутошовинизма, јер се дотична не сматра Српкињом.

    Свиђа ми се

  3. Мени се чини да главни непријатељи Србије нису ван земље (САД, ЕУ, НАТО итд), него на челу Србије. Весна Пешић с правом каже да је наш пут у ЕУ затворен и да решење за Косово не зависи од нас. И додаје : “да је аутократија у Србији тако далеко догурала и лична власт Александра Вучића постала тако неподношљива да су грађани Србије мсовно подигли протесте против такве власти . . . Напредак Србије није више везан ни за ЕУ ни за Косово, него за рушење безакоња, лажи, насиља и неправде. За рушење Вучићеве власти”.

    Последњи пример те аутократије је градоначелник Бруса Милутин Јеличић ЈУТКА. Поред разних махинација, Јутка је годинама напаствовао жене. Обећавао им запослење или повишицу ако легну с њиме. И, кад је то требало да изађе на видело, он је искључио ТВ сигнал у Брусу и покуповао све примерке новина.

    Дно је дотакла срамна изјава председника Вучића : “Напад на Јутку је напад на мене”. Обзиром да ће Јутка бити суђен, овом изјавом Вучић је упозорио судију : “ако осудиш Јутку, осудио си председника Србије”.

    Пре 670 година, цар Душан је у своме законику наредио (члан 172, О судијама) : “Све судије да суде по законику, право, како пише у законику, а да не суде по страху од царства ми”.

    Свиђа ми се

  4. MARIJI

    koja u pismu kaze :

    Zbog straha od osvete, zbog bojazni od stigmatizacije u palanačkoj sredini, zbog upozorenja da „ne ulazi šut sa rogatim“, dve godine sam igrala kao Aska ispred vuka. Dve godine sam pokušavala da sačuvam dostojanstvo i egzistenciju svoje porodice, dok nisam skupila hrabrosti da ga prijavim, dok mi taj isti Milutin Jeličić nije rekao da mogu da ga prijavim „za šta god hoću jer njega čuva predsednik Vučić“, a tu njegovu SMS poruku su i mediji objavili, dok mi nije „pukao film“, dok mi nije poslao „opasne momke“ da me upozore, a za koje u policiji kažu da su privođeni sedam puta ali nisu procesuirani, dok mi nije dao otkaz dan nakon prijavljivanja i doneo odluku o uklanjanju muževljevog salona koji se tu nalazi od 1976. godine, a takvih u istoj zoni je još pet, dok nije tako drsko ugrozio bezbednost i egzistenciju moje porodice i mene. I na kraju, dok me nije doveo do trenutka kada sumnjam u ovu zemlju, u institucije, u pravdu.

    S poštovanjem
    Zlostavljana žena, majka dvoje dece
    Marija Lukić

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s