Божић није празник уљуљкивања, илузије да је свет бољи него што јесте и да су људи бољи него што јесу, али јесте празник љубави, према људима онаквима какви јесу

Рођење Христово, Студеница (Извор: Novosti.rs)

Овај Божић пада у време ратова, претњи и издаја, али који Божић у историји је икада био изузетак? Јер свега је тога некада и негде било, ако не код нас онда другде, јер један је свет; а о нама и у нама самима да не говоримо.

Божић није празник уљуљкивања, илузије да је свет бољи него што јесте и да су људи бољи него што јесу, али јесте празник љубави, према људима онаквима какви јесу; у томе је мучеништво љубави, њено јуродство.

Ако заиста верујемо да се то рођење догодило, и да се њиме нешто догодило, јединствено у историји, и да се и даље, увек изнова, догађа, све друго постаје неважно, а најмање наше ситне сујете, омразе, а најмање личне и колективне апстракције којима подређујемо свој један и једини живот у овом свету и свим световима који постоје и који ће постојати.

Ако се Господ суочио са светом не видевши то као унижавање пред сопственом творевином, суочимо се и ми са самим собом, не гурајмо друге у несрећу улепшавајући свој ко зна кад и како искривљени лик.

И није ствар у томе да тај лик заволимо као такав, нити да постоји лак начин за његово исправљање, него у томе да га не улепшавамо пројектујући га на друге људе, групе, народе, на сав створени свет, кривећи их за се своје несреће. Ако свој лик видимо само одраз временитог и пролазног света, ко смо онда ми? Ако нас сваки ветар повија, где нам је корен?

Грешимо ако кажемо „такав сам јер су сви такви“ или „такав сам јер су други такви“. Ако верујемо у оног који се родио на дан који прослављамо, ако верујемо у то да нас се то рођење тиче и да нас стално изнова рађа, као поред Васкрсења најважнији догађај у историји и у времену – и који смисао те историје и тог времена одређује – рећи ћемо „нека свима буде добро, и људима и народима, и блиским и далеким, и пријатељима и непријатељима, у свим световима и временима, па и мени међу њима“. Нека буде твоја лепота, Господе, јер како може бити ружан свет у ком си се ти родио и у ком нас увек и изнова рађаш?

Не заволимо дакле сопствену палост, него оно семе у њој, не сенку на нашем лицу него светлост која га обасјава, изнутра, јер смо деца Божија.

Како су само људи добри. То (моћи) рећи, то је права радост Божића.

Прим. ур.: Формално гледано, ако Божић прослављамо по јулијанском календару онда је ово Божић 2018. године. Но, имајући у виду да аутор превасходно говори о Божићу „у свету“ – а по „светском“ календару јесте 2019. година – задржали смо 2019. у наслову.

Categories: Забрањено са Владимиром Коларићем

Tags: Божић, Божић 2018, Владимир Коларић, карусел