Слободан Малдини: Фантомске књиге

Под називом „Сакаћење Архитектонског факултета Универзитета у Београду – завист и острацизам“, професор Архитектонског факултета у Београду у пензији Милош Р. Перовић објавио је студију катастрофалног стања у нашој академској средини

Слободан Малдини, архитекта, уметник и теоретичар архитектуре (Фото: Оксана Тоскић)

Након недавних избора за нове чланове, председник Српске академије наука и уметности Владимир Костић понудио је оставку. Ради се о чињеници да има потпуно другачија схватања о угрожености Академије, њеног места и њене будућности. Око свега дигла се прашина, а на видело су испливале прљаве ствари. Академик Дејан Деспић објавио је у писму листу „Данас“ да су сви његови кандидати пропали само зато што их је он предложио, на шта је секретар Одељења ликовне уметности Милан Лојаница одговорио да је то писмо „украдено“, „невалидно“, а да се академик Деспић „збунио у рачуну“. Али, да ли је само Деспићево писмо „невалидно“ или је проблем много дубљи?

Насловна страна каталога Перовићеве изложбе у Лондону (Фото: лична архива)

Под називом „Сакаћење Архитектонског факултета Универзитета у Београду – завист и острацизам“, професор Архитектонског факултета у Београду у пензији Милош Р. Перовић објавио је студију катастрофалног стања у нашој академској средини. У њој анализира путеве стицања високих академских звања професора на недостојан и недопустив начин: сплеткама, манипулацијама и плагијатима. Он је указао на префињен, до данас непознат вид „сналажења“ у освајању високих академских позиција. Назвао га је „феноменом фантомских књига“.

Перовић описује случај Владимира Мака, који је постао редовни професор Архитектонског факултета на основу лажне тврдње да ће му књигу објавити угледни издавач Ашгејт из Лондона, што се није догодило јер ту „фантомску књигу“ није ни написао. Даље, пише: “Непролазну славу у академским круговима Београда и Србије, Мако је стекао књигом у два дела објављеном поводом прославе 170 година наставе архитектуре у нашој земљи. Одмах по завршетку славља, књига је повучена из циркулације због недопустивих грешака.“ Перовић се обратио библиотеци Архитектонског факултета и затражио другу књигу у издању факултета, са ИСБН бројем из каталошке базе, аутора групе професора. Није могао да је добије – јер није објављена.

Недавном белешком, Перовић је описао два случаја „фантомских књига“.  У првом је у библиотеци САНУ затражио књигу „Савски амфитеатар и простори уз обале Саве“ академика Милана Лојанице. Одговорили су му да књигу не поседују. Онда се позвао на „Годишњак САНУ бр. 111″ са биографијом академика где је под насловом „Објављени радови – посебна издања“ дат податак да је он ту књигу објавио у издању саме САНУ. Тада је настала паника. Након „консултација“, Перовић је обавештен да та књига „вероватно постоји“, али да је немају у библиотеци САНУ, штавише, да до ње није могуће доћи „због захтева аутора“! У другом случају, исти чувени академик се у „Годишњаку бр. 111″ представио аутором „посебног издања“, на основу свог кратког прилога у каталогу Перовићеве ауторске изложбе „With Man in Mind“ у Лондону у галерији Краљевског института британских архитеката, искључивши правог аутора.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Вечерње новости/Crystal Ship, 16. 11. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

2 replies

  1. Najznacajniji trenutak u mom intelektualnom zivotu, ali i razumevanju nacina na koji se stvara samoobmana u nasem drustvu je bio pokusaj devedesetih godina, za vreme studija“ , da pronadjem radove, magistrate i doktorate mojih profesora (kojima sam se ponekad koristio kao pomocnom literaturom u spremanju ispita).Ubrzo se pokazalo da neki od njih nemaju ni formalne uslove da budu na mestu profesora, jer nisu doktorirali niti imali radove, dok se za druge pokazalo da su doktorirali na nekim desetim stvarima, ceskim i poljskim marksistima, sovijetskim DIAMAT-ovcima…, a predavali su nesto sasvim drugo.Ako je u sferi univerziteta bilo moguce takvo obmanjivanje, a po pravilu su to bili najstrozi progesori, sa reputacijom, postalo mi je sasvim jasno kako je tek u onim sferama u kojima su moc i novac.Vremenom sam poceo da shvatam kako se u Srbiji stvara lazna svest, pa vecinski prorusko stanovnistvo ima 95% Skupstine za EU (cak i u nekim baltickim republikama proruske stranke su najjace, pa se muce kako da im ne dozvole da dodju na vlast, naprincipijelnim koalicijama).Srpska rusofilija je izmisljena devedesetih, odnosno, pojavila se kao i uvek u istoriji, kada je zagustilo, pre toga „filije“ su bile „leviske“ sa beskonacnim prcama kako prepoznati original, najke, Metalika i G’N’R.,Rambo i Roki, Dinastija i Dalas…

    Свиђа ми се

  2. Председник САНУ је, 18.10.2015.године, изјавио да „је у овом тренутку једина политичка мудрост како са елементима достојанства напустити Косово, јер оно ни де факто ни де јуре није у рукама Србије, и да то неко мора да каже народу“. То је био његов став а не став САНУ. Таквим капитуланским ставом председник САНУ је показао да није за место које заузима, из разлога што ће нам елита Запада, данас-сутра, отворити проблем неке друге регије (Војводина, Рашка нпр.), са истим сценаријем, и ето ти белаја! Докле, узмицати? На крају, зашто онда обележавате „светлу“ прошлост наших предака? Зар су њихове жртве биле узалудне?
    Пре бих рекао да су Костић, као и његов претходник, погрешно поставњени на место које нису заслужили. Или је разлог њиховог постављања управо у томе – да својим (не)чињењем направе још већу смутњу у српском националном корпусу.

    У вези теме, блиска је појава енормног броја доктораната у Србији и Републици Српској, од којих се регрутују будући чланови САНУ, односно Академије наука и уметности РС. Подаци Курира од 12.10.2017. године, кажу: Године 2007. универзитети у Србији доделили су 206 докторских титула, а 2016. године 2.012 – што је увећање за 880 одсто!!! Треба само погледати пренос Народне скупштине Србије па видети докторанте Орлића, Маринковића, Мартиновића, ону пуначку Томићку… или министра са спорним докторатом – Стефановића; јад и голема туга.
    Тако је на Бањалучком универзитету, од 1992. године до данас, докторирало преко 1.000 особа! За само пет година Српска је добила 1.068 магистара и 261 доктора наука. На два универзитета (Бања Лука и Источно Сарајево) има 1.350 професора и 700 асистената!? Чињеница да Република Српска има готово исти број академика као Француска академија наука говори да ту нешто не штима. Упркос овој бројности стручњака са највишим титулама стање у друштву је све горе! Има ту и података за Гиниса. Тако се на челу АНУРС-а налази особа која има 86 година! Или актуелни декан Медицинског факултета докторирао је (1994.г.) на тему: „Присуство адренергичних серотонинергичких, холиненергичних и ВИП рецептора у лингвалним артеријама пса и мајмуна!!! Једна персона је власник докторске титуле, коју је стекао 2013.године, а да је пре тога био „академик“ у неколико академија!!! Један од доктора правних наука заступао је РС у међународној арбитражи за област Брчко, а докторирао је на тему „Доцња купца код купопродајних уговора у привреди“. Епилог је да је РС остала без важног дела територије. Све ове податке објавио је Фактор, 04.07.2018. године, стр.12.
    Не могу а да не споменем докторат једног високог партијског бојовника (члан СНСД-еа), доктора економских наука. Он је докторирао на раду „Моделирање процеса у интерној ревизији у циљу отклањања превара у пословању“.
    За њих, Ђорђе Вуковић, професор Факултета политичких наука у Бањалуци, каже да су „адвокати бесмисла, корисни идиоти, паразити у каси и на души нације“. Додао бих – и економске убице.

    На крају, нико од дотора наука Србије или Републике Српске, где су углавном професори на неком од факултета, није дигао глас против Болоње, иако су свесни да уназађује систем образовања. А требало би, јер „интелектуалац износи своје мишљење, аргументовано га брани – без обзира на последице“ (др Мирко Бањац; Факор, 04.07.2018.г. стр.13).

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s