Слободан Антонић: Измишљања историје у листу „Данас“

Тврдња о Милошевићу као некоме ко је „највећи политички злочинац у новијој светској историји“ значи да је овај наш политичар био гори од Хитлера, Павелића или Пола Пота

Слободан Антонић (Фото: Медија центар)

Синтагма „изумевање традиције“ означава пројектовање недавно измишљених знакова, ритуала и друштвених пракси у прошлост – што даље, то боље (овде).

Рецимо, шкотски килт – коцкасто прошарана мушка сукња, за коју се популарно сматра да сеже, наводно, далеко у прошлост – заправо је традиција која је измишљена тек негде на преласку између 18. и 19. века (овде).

Код нас се догађа једна подврста ове лажне историје. Измишљају се нови и све маштовитији „злочини Срба“, како би се, онда, пројектовали четврт века уназад.

Тако се, рецимо, у недавном тексту коментаторке листа Данас, Снежане Чонградин, тврди да су Срби, током борби у Сарајеву (1992– 1995), „као кукавице, најобичније, циљали децу док трче од чесме до чесме не би ли напунили шаке и кофе са водом и избегли смрт од жеђи и губавости по рупама скривања“ (овде).

Чонградинова је већ одраније оцењена као „ноторни гласник самозване грађанске Србије“, „активисткиња која глуми новинарку“, „ведета НВО новинарства“, као неко ко „годинама погани јавни простор хистеричним испадима србомржње“ и „безнадежно се батрга у ковитлацу непатворених противсрпских гадости“…

А и за овај њен текст је, не сасвим без разлога, речено да „више личи на писани траг нервног слома, него на колумну (појављују се и силована деца коју једу лавови)“.

Текст Снежане Чонградин на сајту листа Данас

Овако оштре оцене чинодејствовања (Tathandlung) Чонградинове као колуминсткиње дошле су, несумњиво, због њених непрестаних тврдњи, паушалних и ничим поткрепљених, попут оних да је у Србији „током рата (у БиХ – С. А.) свака жртва, сваки злочин био оправдаван и слављен као победа српског народа“ (овде; подвукао С. А.), да је Додик „продужена рука геноцида“ (овде), да је Милошевић ни мање ни више него „највећи политички злочинац у новијој светској историји“ (овде), да је „Косово независна држава, што је, одавно је јасно, стара вест“ (овде), због чега „вест да је Косово добило позивни број требало би за грађане Србије да буде срећна и позитивна новост“ (овде), и томе слично.

Не пада ми на памет да браним Милошевића и његово доба, чији сам критичар био (видети овде или овде). Али, ваља знати да „новија светска историја“ обухвата период од 1918. године до данас (нека Чонградинова пита Дубравку Стојановић ако ми не верује). Стога, тврдња о Милошевићу као некоме ко је, наводно, „највећи политички злочинац у новијој светској историји“, значи да је овај наш политичар био гори од Хитлера, Павелића или Пола Пота. А таква тврдња је, одиста – маштовита.

Још маштовитије је, свакако, измишљање „српских“ злочина, којим своје читаоце учестало чашћава управо ова звезда листа Данас. Обратите пажњу на наведени цитат: деца у Сарајеву трче од чесме до чесме да из руку пију воду како не би умрла од жеђи, а одвратни Срби их, као праве кукавице, убијају снајпером.

Логично питање гласи: а зашто би било ко, током пушкарања у подељеном граду (видети овде), трчао од једне чесме до друге како би се напио воде – а поготово: зашто би у такав подухват неко слао децу?

Али, ко мари за логику. Важно је исплести што фантастичнији и што срцетрогатељнији наратив. А све са циљем како би се Срби приказали тим подмуклијим и одвратнијим што више време пролази и што се пропаганда више самонадражује новим и маштовитијим „случајевима“.

Уопште не желим да кажем да по Сарајеву није било снајпером убијене деце. Рецимо, 11. марта 1995. године „хицима испаљеним из снајпера из дела Сарајева који је био под контролом муслиманских снага, убијене су српске девојчице Милица Лаловић (10) и Наташа Учур (9). Оне су се играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред зграде на броју 59. Према наводима сведока, девојчице је убио Сејо Пискић, припадник 101. бригаде такозване Армије БиХ. За тај злочин нико никада није одговарао“ (овде).

Извор: Све о Српској

У овом тексту из Блица – листа за који се баш не може рећи да је „српски националистички гласник“, каже се и ово: „Председник Удружења породица погинулих Сарајевско-романијске регије Милка Кокот подсећа на чињеницу да је у Сарајеву деловала терористичка група `Шеве`, чији су снајперисти убијали, не само српске цивиле, међу којима и децу, већ и бошњачке цивиле у делу Сарајева под муслиманском контролом, а за то су окривљивали Србе“ (исто).

То потврђује и канадски генерал Дејвид Фрејзер, који је био официр УНПРОФОР– а у Сарајеву. Он је пред Хашким трибуналом изјавио „да је било случајева да су муслиманске снаге из снајпера гађале муслиманске цивиле, укључујући и децу, како би за то били окривљени Срби. `Муслимани су били одговорни за гађање својих цивила и ми (УН) смо уложили због тога протест`“ (овде).

Још једном – уопште не желим да кажем да ниједан српски снајпериста није убио муслиманско дете. Постоји податак да је од снајпера у Сарајеву страдало 53 деце (свих националности; овде). Људска и Божја правда нека стигне злочинце!

Међутим, о томе ко је, рецимо, снајпером убио једногодишњу Ирину Чишић, док се уз мајку Стану пела уз степенице, нажалост још увек немамо податке (исто).

Снежана Чонградин би, стога, пре него што почне да изумева приче о деци која су трчала од чесме до чесме како би из руке пила воду, као озбиљан новинар озбиљног дневног листа могла да испита и, затим, наведе неки конкретан случај: ето, на пример, српски снајпериста је тог-и-тог дана, на том-и-том месту, убио то-и-то сарајевско дете док је ишло по воду.

Снежана Чонградин (Извор: Данас/Твитер)

Управо онако као што знамо за случај бошњачког снајперисте Сеја Пискића који је, 11. марта 1995, убио десетогодишњу Милицу и деветогодишњу Наташу, у Улици Раве Јанковића 59, док су играле ластиш.

Па тек тада Чонградинова може да пређе на сопствену конфабулацију, те да пружи одушка машти и песничкој слободи, описујући децу која трче од чесме до чесме, док их српски снајперисти немилосрдно гађају.

Као родитељу, страшна ми је и помисао на свако мртво дете. О болу због изгубљеног детета, што га осећају сваки отац и мајка, не усуђујем се ни да мислим. И поново велим: треба урадити све да сваки убица сваког детета – рецимо, све оне несрећне дечице из филма А били су само дјеца (овде) – буде изведен пред лице правде и осуђен.

Баш као и убице 88 деце страдале у НАТО бомбардовању Србије (о судбини шесторо њих писао сам овде).

Али, такође не могу а да не изразим негодовање због овако неодговорних текстова као што су ови Снежане Чонградин. Не смеју машта и licentia poetica да иду испред чињеница – барем не у новинарству, а поготово не у оном озбиљном.

Таквим неодговорним конфабулацијама о злочинцима који увек долазе из једног народа, док жртве увек припадају другом народу, између осталог, врши се фашизација оног народа коме је додељена улога вечитог злочинца.

Докле?

Наслов и опрема: Стање ствари

(Све о Српској, 20. 11. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

10 replies

  1. Verujem da je XXI i prvi vek poslednji vek istorije, istorije u kojoj je novovekovlje naslo put ka sebi i ka slobodi, a sto se na kraju pretvorilo u „visak proslosti“ koji treba.Problem KiM nas je suocio sa time da istorija vise nije izvor identiteta, vec je to isklucivo politicko pravna sfera.Ipak, ovakvi istorijski falsifikati jos uvek pokazuju da istorija ima tezinu i da nece tek tako lako biti pretvorena u gomilu nepotrebnog smeca, bez „reciklaze“.

    Свиђа ми се

  2. Da opravdam greske u tekstu, citiracu recenicu iz „Forest Gampa“:“Sve je to zbog ovog Niksona“!, s tim da Niksona treba zameniti sa, znate vec kim!

    Свиђа ми се

  3. Слика поменуте Снежане Чонградин неодољиво подсећа
    на Јелену Милић, као да су сестре “близнакиње“ – зар не?

    Закључак: Један газда, ментор, плаћа ове ******** – зар не?

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  4. Шљам какав се само у српском друштву толерише. У сваком другом, моралне наказе попут ње би биле изопштене из друштва и лишене слободе, како им и доликује.

    Свиђа ми се

  5. Слажем се са г-ном Антонићем да Милошевић сигурно није не само највећи политички злочинац у новијој светској историји, него сматрам (упркос томе што Милошевића ни мало нисам волео ни ценио) да он уопште није био политички злочинац, него само једна погрешна, интелектуално незрела политичка фигура на погрешном месту, у погрешном времену и права трагедија за своју земљу. Али – г-ну Антонићу ипак замерам што у овом свом набрајању “Стога, тврдња о Милошевићу као некоме ко је, наводно, „највећи политички злочинац у новијој светској историји“, значи да је овај наш политичар био гори од Хитлера, Павелића или Пола Пота….” (случајно или намерно? … прва љубав заборава нема?) „вређа“ Лењина и Стаљина изостављајући их из свог набрајања највећих светских политичких злочинаца (а друг Стаљин је, бар у младости, поврх тога био и прави криминалац – пљачкаш банака у име “Партије“).

    Свиђа ми се

  6. Свако ко под именом и презименом напише лаж и то лаж са огромном тежином мора да буде спреман да због тога робија. Значи, сви овакви бисери новинарства ће бити евидентирани због каснијег процесуирања. При томе је потпуно небитно то што ће неки, плаћени да тако наступају, бити згрожени овим поступком. Оно што је битно је да се управо ради о слободи мишљења и говора. Неће лажи да ућуткају истину и неће наручени текстови да нас уче истини. Истина је да су пропагатори лажне српске кривице лажови који краду будућност од српске деце.
    При томе је јасно да у сваком житу има кукоља, па и у српском.

    Свиђа ми се

  7. ….Tako, prema neslužbenim podacima, u Mostaru trenutno živi oko 54.000 Hrvata, oko 49.000 Bošnjaka i oko 4.000 Srba. Podsjećamo, prema službenim podacima Federalnog zavoda za statistiku, u gradu na Neretvi 2013. godine popisano je 113.169 ljudi.
    Po popisu iz 1991. Mostar je imao 126.628 stanovnika, što je za 13.459 osoba više nego na popisu iz 2013. Tako je prije 22 godine u Mostaru bilo 43.856 Bošnjaka, 43.037 Hrvata, 23.846 Srba, 12.768 Jugoslavena i 3.121 ostalih. Površnom uporedbom podataka u Mostaru nedostaje gotovo 20.000 Srba, dok je broj Bošnjaka veći za oko 5.000, a Hrvata za oko 11.000… Eh,fali i 13.000 Jugoslovena ! Pa,tko to pucase po Mostaru od 92. do 95.?Srbi?Snajperom?Iz obliznjeg Nevesinja,jos blize Bilece?Podsjecam,iz Mostara protjerani smo jos u junu 1992.

    Свиђа ми се

  8. Zenica 1991. Srba i Jugoslovena 38 000.(31 %)

    Zenica 2013. Srba 2409,Jugoslovena 0.(2,18%)

    Pa,tko to maltretirase neduzne Zenicane?

    Dabome,Srbin snajperista iz obliznjeg Doboja.

    Свиђа ми се

  9. …u Tuzli je došlo do promjene nacionalne strukture. Broj Bošnjaka je povećan za 18.105. Prema popisu 2013. godine bilo ih je 80.744 u odnosu na 62.669 koliko ih je bilo na popisu 1991. godine. Istovremeno broj Srba u Tuzli je smanjen za 16.893. Prema popisu 1991. u Tuzli ih je bilo 20.271 dok ih je prema popisu 2013. godine svega 3.378….
    Pa,tko…ma ne,znate pitanje…

    Свиђа ми се

  10. Mi,Srbi u Republici Srpskoj i FBiH,zaista smo ostaci ostataka.

    Vecnaja pamjat pokojnom akademiku Ekmecicu.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s