Владимир Коларић: Тријумф „Стања ствари“ – зборник „У европском бурету барута“

Зборник „У европском бурету барута“ доноси чланке аутора „виртуалног Балканског клуба“ објављиваних на руском сајту „Народна линија“ и српском „Стање ствари“

Зборник „У европском бурету барута“

Иако живимо у доба електронских медија, књига и даље потврђује релевантност нечијег учешћа у јавном простору. У то сам се уверио на сопственом примеру, а овај пут је реч не о афирмацији и легитимизацији појединца или групе појединаца, него једног сајта, дакле читавог једног пројекта, а – зашто да не – и идеје.

Зборник „У ‘порохового погреба’ Европы“ („У европском ‘бурету барута’“, Россия Православная, Москва, 2018, приредили Зоран Чворовић, Михаил Иванов и Павел Тихомиров), доноси чланке аутора „виртуалног Балканског клуба“ објављиваних на руском сајту „Народна линија“ и српском „Стање ствари“, што сајту за који имам срећу да редовно пишем даје престиж тешко достижан на српском дигиталном простору. Балкански клуб је „виртуалан“ јер своје припаднике не повезује преко институционалних веза него по духовној сродности, док зборник не доноси прост избор, чија је намера да у најбољем светлу представи поменуте сајтове, већ са релативно заокруженим идејом и концептом, који ову књигу чини јединственом и довршеном целином.

Жеља да књига у што већој мери представља целину видљива је и по томе што су аутори потписани само у садржају, али не и у заглављу сваког појединачног текста. Књига је условно речено, двојезична, али и овде побеђује тежња ка јединству, пошто уз име преводилаца не стоји напомена о преводу, него о „посрбљавању“, чиме се сугерише да је у основи реч о једном истом језику, а тиме и једном истом, јединственом културно-цивилизацијском простору, који се у основи одређује као православно хришћански.

Текстови у зборнику не баве се Европом као таквом, њеном „кризом“ или „крајем“, већ Србијом и Балканом и њиховом културно-цивилизацијском припадношћу и позицијом, а која се у основи најпре одређује према Европи у садашњем стању, односно идејно-вредносним системом који је у овом историјском тренутку претежно одређује. У том смислу, нагласак књиге није на критици Европе и Запада, него на трагању за алтернативним идејно-вредносним системима, и њиховом препознавању у оквирима, за ауторе неспорне, припадности Србије и српских земаља источно-хришћанском цивилизацијском ареалу и, томе за њих нипошто супротстављеном, словенском свету чији најмоћнији чинилац представља Русија.

У средишту зборника су заправо идентитетска питања, при чему се истовремено указује на заједничке основе идентитета православних и словенских народа и разоткривају идентитетске манипулације од стране западних центара моћи, и њихов историјски континуитет. Тако се у књизи, поред нормативно политичких и геополитичких питања, посвећује доста пажње питању језика, конструкције вештачких националних идентитета („атомизација српског идејно-политичког простора“), али доминантну позицију заузима религијска проблематика, чиме аутори јасно позиционирају своје виђење основе културно-цивилизацијских идентитета, као и разлога њихове угрожености. У том смислу, ово је књига која се на најактуелнији начин, иако писана пре његове кулминације, бави суштинским питањима текућег унутарправославног раскола. Поред озбиљне аналитике, књига пружа основе за препознавање непријатељских стратегија, али и за формулисање и активирање не само ефикасног одговора на њих, него и од таквих стратегија независног трагања за вредностима и облицима суживота који одговарају нашој културно-цивилизацијској припадности.

„Стање ствари“, чији је главни уредник Александар Лазић, овом књигом не потврђује само свој одавно препознат карактер простора слободе у затвореном и оскудном информативном небу данашње Србије и српских земаља уопште, него постаје једна од важних тачака на којима почива осмишљавање, уобличавање и иницирање не само отпора, него и изградње једног новог света слободе, упркос свим – нимало наивним а извесним – препрекама са којима се на том путу морамо изборити.

Advertisements


Категорије:Дневник читаоца/гледаоца

Ознаке:, , , , , ,

3 replies

  1. Ја бих, ипак, навео и имена аутора и наслове чланака из ове књиге. Овако, овај текст ми изгкеда некако непотпун.

    Свиђа ми се

  2. Хоће ли постојати могућност да се ова књига прибави у Србији?

    Свиђа ми се

  3. Милоше, на Сяйму Книга има неколика комада на Штанду, на коем прикуплюе помоч за КиМ. Можда нешто проеко Ранка Гойковича можна да набавити се.
    С поштованьем, Павел

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s