Ефраим Зуроф: Фрустриран сам због Старог сајмишта

Фрустриран сам, јер не видим напредак у оснивању меморијалног комплекса на простору некадашњег логора Старо сајмиште, каже за РСЕ Ефраим Зуроф, директор центра „Симон Визентал“ из Јерусалима и челник Међународног саветодавног одбора за Сајмиште

Старо сајмиште (Фото: Д. Јевремовић/Политика)

„Ја нисам српска Влада и не могу бити одговоран за проблеме. Морам да кажем да сам врло фрустриран. Именован сам за председника Међународног саветодавног одбора у лето 2015. године. Прошле су више од три године, а ја не видим никакав значајнији напредак. Претпостављао сам да ће до сада овај пројекат увелико напредовати, али то се, као што знамо, није десило“, каже Зуроф, након што је до јавности дошла информација да ни четврта верзија нацрта закона који би требало да буде база за оснивање установе која би чувала сећање на јеврејске, српске и ромске жртве, није усаглашена.

Планирано је да у овај меморијални комплекс у Београду, на месту на којем је током Другог светског рата убијено више од 6.000 Јевреја, око 10.000 антифашиста и око 600 Рома, буду укључена четири музеја: Музеј Холокауста, Музеј геноцида над српским народом, Музеј Порајмоса (геноцида над ромским народом) и Музеј Старог сајмишта.

Чланови Комисије за Старо сајмиште, коју је 2014. године основала Скупштина Београда, наводе да је проблем у томе што њихове предлоге није узела у обзир радна група за израду закона, коју је формирало Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Највише примедби имали су представници Савеза јеврејских општина, који су заједно са представницима ромске заједнице, историчарима и историчарима уметности чланови Комисије, на чијем је челу епископ Јован Ћулибрк.

„Оно што је нама битно јесте да имамо одређену самосталност у вези са кадровским питањима и програмским садржајем у будућем Музеју Холокауста“, каже Роберт Сабадош, председник Савеза јеврејских општина и члан Комисије.

Он додаје да је за Савез јеврејских општина изузетно битно да акт о Старом сајмишту буде изгласан као специјални закон.

„Због тога што је Старо сајмиште и локације које су с њим повезане били нешто посебно и као такав мора да има посебно место, јер он, према нашем виђењу, не може да буде у рангу неких осталих институција које постоје у систему. Ово је ван система“, објашњава Сабадош.

Да би за Старо сајмиште требало да важи lex specialis слаже се и Веран Матић, директор Фонда Б92 и члан Комисије за Сајмиште, који је јула ове године у ауторском тексту затражио да се за обележавање некадашњег нацистичког логора уведу иста правила као за пројекат „Београд на води“, на другој обали Саве:

„Десетине хектара је рашчишћено за годину дана и сви објекти на том простору кроз lex specialis папиролошки су сређени и предати инвеститору за само годину дана. А када је у питању случај Старог сајмишта, који је власнички много једноставнији подухват, нема решености која би резултирала тиме да се у кратком периоду омогући изградња Меморијала Старо Сајмиште, под надзором светских ауторитета, како би се избегла било каква мрља која би могла бити нанета рехабилитацијама квислинга, ратних злочинаца, сарадника окупатора, итд…“, написао је, између осталог, Матић.

Своје сугестије у својству члана Комисије изнео је и историчар Милан Кољанин, који је предложио да се у састав будућег меморијала уврсте још два топонима са подручја Београда.

„Логор Топовске шупе, који је у ствари био претходница логора на Сајмишту, би требало да буде на одређен начин обухваћен тим законом и наравно мерама заштите, меморијализацијом и тако даље. Други локалитет је само Ушће. Ту сад не постоје никакви трагови онога што је било за време рата, али ту је такође био логор који је послужио као место где је део заточеника са Сајмишта одвојен да би био упућен у друге логоре“, објашњава Кољанин.

Иако смо покушали да добијемо коментар на ове изјаве од представника радне групе, у том телу нису били расположени да говоре за медије. Одговор до закључења овог текста нисмо добили ни из Министарства за рад.

Тако смо остали ускраћени и за одговор због чега је у најновијој верзији нацрта остала формулација из ранијих верзија у којој се говори о „видовданској етици жртве и подвига“, а против које су се раније побунили и поједини чланови Комисије, али и део јавности.

Наиме, у члану 3 нацрта, у који је РСЕ имао увид, у одељку под називом „Обележавање и сећање“, између осталог стоји:

„У сећању на страдалништво српског народа и у његовом обележавању сви учесници који иступају у вези са делатностима и активностима Установе Спомен Жртве на Сајмишту дужни су да полазе од чињеница да се српски народ у ослободилачким и одбрамбеним ратовима часно и славно убројао међу народе с највећим жртвама у новијој историји, а нарочито у два светска рата, што симболизују Албанска голгота, Јасеновац и антифашистичка борба, и да инсистирају на српској слободарској традицији и видовданској етици жртве и подвига које историјском деловању српског народа дају смисао, и указују на свест заветне обавезе према славним прецима и потомцима, као и на неопходност за одлучну одбрану права на живот у свом идентитету и слободи, као народа малог по броју а великог по историјском карактеру, и уз исказивање спремности на одважност и одговорност постојања у истини и правди.“

Логор на Старом сајмишту био под контролом окупатора и квинслишке владе Милана Недића у Србији: Соња Бисерко

Милан Кољанин каже да је у писменој представци предложио да се овај члан другачије формулише.

„Ту може да се на конкретан начин да једно кратко образложење, без много патетике. Ово решење које сам ја последњи пут видео је заиста преопширно и мора да се да на сублимисан начин“, каже Кољанин.

Комисија за Старо сајмиште је пре три године формирала Међународни саветодавни одбор, који би требало да изнесе предлоге у вези са садржајем меморијала када он буде основан. Откада је именован на место председника Одбора, Ефраим Зуроф се састао са Александром Вучићем, у време док је још био премијер Србије, и тадашњим министром за рад Александром Вулином.

„Порука коју сам добио била је: ‘ми у потпуности подржавамо овај пројекат, желимо да се он настави’. Све је то дивно и красно, али се није десило“, каже Зуроф.

Према његовим речима, задатак Међународног саветодавног одбора није да решава процедуралне проблеме који се тичу оснивања меморијала. Он додаје да нико никада од њега нити од било ког стручњака из Одбора није ни тражио било какву помоћ.

„Када сам пристао да радим ово, урадио сам то да бих помогао пројекат за који мислим да је веома важан за Србију и цео Балкан. У међувремену, нисам могао ништа да урадим, осим да именујем људе који ће бити у Одбору, али који се никада нису састали у Београду да раде“, каже Зуроф.

У децембру 2015. године градске власти иселиле су станаре централне куле на Старом сајмишту, чиме је најављено расељавање и осталих житеља овог подручја на којем живи неколико десетина породица. То се до данас није догодило, а медији су у јулу ове године известили да се једна породица уселила у главну кулу. Осим тога, на месту некадашњег стратишта већ годинама неометано ради и неколико ресторана, теретана као и спортска дворана.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Радио Слободна Европа, 28. 9. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:,

4 replies

  1. Нисте објавили коментар – а зашто?

    “Планирано је да у овај меморијални комплекс у Београду, на месту на којем је
    током Другог светског рата убијено више од 6.000 Јевреја, око 10.000
    антифашиста и око 600 Рома, буду укључена четири музеја: Музеј Холокауста,
    Музеј геноцида над српским народом, Музеј Порајмоса (геноцида над ромским
    народом) и Музеј Старог сајмишта.“

    Ако сте нашли за сходно да се „извињавате“ због чега не објављујете
    текстове Зорана Ђуровића, преко “БОРБА ЗА ВЕРУ“, смогните снаге,
    па се извините и овим 10000 “АНТИФСШИСТА“ за које, намерно или
    случајно, не наведосте којем народу припадају, док за 6000 Јевреја,
    и 600 Рома нема дилеме којем народу пеипадају, а сви побијени
    у логору Старо сајмиште !

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  2. @ Драган Славнић

    Господине,
    Не можете (макар не на Стању ствари) поздрављати српског владику, какав год он био, нацистичким и/или усташким поздравом!

    Додатно, део коментара је написан СВИМ ВЕЛИКИМ СЛОВИМА, што је по Правилима коментарисања недозвољено (јер се у Интернет комуникацији сматра викањем).

    И раније смо хтели да Вам скренемо пажњу да Ваши коментари буду краћи и не садрже ископиране целе текстове: ако већ морате нешто да цитирате онда оставите линк.

    Хвала на разумевању!

    Свиђа ми се

  3. @Стање ствари

    Непожељни или “непримерени“, /али не и вулгарни/ део коментара сте
    могли изоставити, а остало пустити, да се види како се депортовани
    Срби из Јасеновца у логор “Старо сајмиште“, подводе под “антифашисте“,
    и смишљено, намерно, се не наводи њихова националност.?!?!?!
    Дајте одговор на то питање, или се извините читаоцима за ту “омашку“, с Ваше
    стране.
    Нмојте да Вам “ВЕЛИКА СЛОВА“ из мог коментара буду изговор да се не извините
    онима побијеним Православним Србима /само зато што су Православни и пореклoм
    Срби/, – њих 10000, тим пре – јер су данас ПРАВОСЛАВНЕ МИХОЉСКЕ
    ЗАДУШНИЦЕ!
    Имам побијене претке од усташко-фашистичких бандита, и респектујте мене и све
    оне који имају на стотине хиљада побијених предака од тих крвника.
    Свако ко покушава да умањи број тих мученика – па макр био епископ – призива њихову
    крв на своју и главу својих истомишљеника!
    Надам се да “Стање ставари“ не припада тој групи истомишљеника.
    Прихватам Вашу примедбу за непотребно “цитирање“ дужих текстова из других
    извора.
    Хвала и Вама на разумевању на овакав одговор, али то је моја обавеза и пред Богом
    и пред Људима, зарад мојих и стотине хиљада побијених предака мојих србских
    сународника!
    Немате потребе да околишите: ако сам као коментатор “непожељан“ – “реците ми
    то у брк“!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  4. Поштовани господине Драгане Славнићу,
    Свака Вам част за тако одважан, чак и храбар, а искрен и моралан коментар. У многим областима ми пост-Титовски Срби данас показујемо комплекс ниже вредности. То што се покушава да се се само масовно страдали Православни Срби не спомињу, заслужује темљну анализу и акцију таквих као што сте Ви. Да можда не сметамо некима који би хтјели да буду ексклузивне жртве. Надам се да ћете бити пример многима.
    Поздрав,

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s