Мистични мотиви у песмама ВИС Идола

Влада Дивљан песму „Моја си“ у два наврата помиње под именом „Монаси“, и практично разјашњава значење контроверзног текста, којег су многи тумачили као посвету трансексуалној или хомосексуалној особи. Заправо, „Моја си“ била је замена за „Монаси“

За време СФРЈ, у домаћим књижарама могла се наћи литература од римокатоличког мистицизма па све до далекоисточних философија и религија. За православну мисао, није било места. Разлог јасан, највећи конститутивни народ требало је разграничити и поделити у сваком смислу, а православље је (бар традиционално) било већинско вероисповедање у Срба. Отуда и пројекат Македонске Православне Цркве, црногорске нације, покрајинских граница из 1974. Управо у једној таквој атмосфери 1982. излази албум ВИС Идола под називом „Одбрана и последњи дани“, као својеврсна контрамера и истинска побуна.

Сам наслов албума тера на размишљање, зашто баш истоимена новела Борислава Пекића. Да ли због Пекићевог изразито антикомунистичког става, да ли због његовог сукоба са влашћу и његове емиграције у Лондон 1971, или пак због нечег трећег, једнако провокативног? Да ли су Идоли наговештавали да су 80те биле сумрак једног режима, последњи дани неуспелог мултинационалног пројекта, да после смрти вође не живи вођа („после Tита Tито“)… Да ли су пак свеукупно созерцавали да су то Последњи дани, а крик новоталасне генерације њихова Одбрана? Свакако, нису погрешили.

Критичари чувеног магазина Џубокс, изгласали су 1985. да је „Одбрана и последњи дани“ био најбољи албум југословенског рока у ХХ веку, а потом и ex-југословенског. Уједно, то је био и један од првих концептуалних албума у нас. Ипак, ни његов успех, али ни његова провокација, нису били сва његова величина. Мистични мотиви у песмама ВИС Идола, оличеној у песми „Моја си“, били су врхунац њихове субверзије и сублиминалног.

„Генерални правац у рокенролу, бар се мени тако чинило, био је да текст постоји тек да би постојао. Без потребе за истинским унутрашњим смислом, нечим што ти се заиста дешава, интересује те или одређује као човека. Нови талас је то променио.“ Влада Дивљан

Влада Дивљан у интервјуу за НИН [Не веруј у идоле #2742 ‒ 17. јул 2003.] песму „Моја си“ у два наврата помиње под именом „Монаси“, и практично разјашњава значење контроверзног текста, којег су многи тумачили као посвету трансексуалној или хомосексуалној особи. Заправо, „Моја си“ била је замена за „Монаси“.

Најпре, почетком песме доминира звук врло сличан клепалу, ритму који се удара у дрвену даску током Великог поста када се не оглашавају звона због жалости, а који је карактеристичан за манастире. Строфе редоследно указују на његово опраштање са светом (пређашњим животом), монашење, његову кризу, искушења и потом спокој. Увиђа се да је део који се понавља „моја си, моја си“ сувишан али да када се замени са правом речју све добија смисао.

Опраштање и одлазак у манастир:

од њега се сви опраштају
и њега дуго дуго гледају;
Одлучан у својој одлуци:
све више зна да је остао
своја једина и права прилика;

Монашење, облачење „црног перја“ (мантије):

анђео чувар ноћу долази
и тихим крилом он га подиже
у црном перју онда станује;

Сећа се пређашњег живота (младости):

и младост врло топла варљива
обећања лунатичних рива
и нема разлога за кајање;

Криза, искушења, борба са демонима:
(по сведочењу монаха, највећа искушења бивају ноћ по монашењу)

у купатилу он прима савете
у огледалу налази поруке
из туша шибају га крваве
кадине мирисне грознице;

Милост, спокој, духовна победа:

на телу нема више трагова
на хијанцит му кожа подсећа
ружиним уљем сад је помазан
црвеном косом главу покрива.

Ту су и символи једнакости у Христу „у своме знаку сви су једном ми“, манастира „замак небески“ и др. Песма се завршава појањем антифона из Духовске литургије. И то није једини пример. У песми „Последњи дани“ Шапер поручује „чека ме мој Бог“ док „Одбраном“ одзвањају речи „Исус је наш мај“. Христос се у домаћој супкултири по први пут прославља именом Божијим.

Пажњу привлачи и омот албума. Постоје подаци да је на омоту требала да се нађе фреска Белог Анђела из Милешевe, и да је чак и Џубокс објавио чланак за предстојећи албум са таквим решењем. Mеђутим, ни овакав омот није био мање смео. Фотограф и дизајнер Горанка Матић, искористила је детаљ са тканине на икони Светог Николе, који прати текст на ћирилици(по узору на Мирослављево јеванђеље). Уместо закључка, довољно је рећи да је уместо у Београду, албум објавио загребачки Југотон иако се радило о београдском бенду.

„Постоји и један невероватан моменат везан за ту плочу, никад га нећу заборавити. Једно вече смо, заједно са Милетом Пилетом Милетићем правили миксеве. И баш кад смо радили „Монахе”, аутоматски сто на коме смо радили је потпуно подивљао, сам од себе. Никад пре и никад после тога. Усред микса кренуло је све да дивља, да неки гласови излећу у први план, па да нестају… Застрашујуће. И још једанпут се то десило са истом песмом. Кад смо уживо снимали албум „Одбрану и заштиту” 1996. у Новом Саду, Гиле и ја враћали смо се после рада на миксу, и преслушавали га у колима. Кад је на ред дошла и та ствар „Монаси”, управо смо се нашли пред мостом код Бешке. Наједном се подигла страшна магла, пут је почео да лелуја, снег да ужасно пада, и креће тај необичан звук, који не може да се преприча.“ Влада Дивљан [НИН Не веруј у идоле #2742 ‒ 17. јул 2003.]

Посвећено Владимиру Влади Дивљану и незаборавним ВИС Идолима

Опрема: Стање ствари

(Смрт свету/Митрополија црногорско-приморска, 29. 8. 2018)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s