НП Отаџбина: Бојимо се да ће Вучић остати и без Косова и Метохије и без Републике Српске

Председнику Србије до Косова није много ни стало. Косовском миту се подсмејава и руга, а постоје и индиције да је спреман да се у потпуности одрекне јужне српске покрајине ако би постојала и најмања шанса да заузврат припоји Републику Српску

Дуги низ година присутно је снажно залагање Немачке за стварање још једне албанске државе на Балкану. Сетимо се само упорног инсистирања Ангеле Меркел код Бориса Тадића да се Србија што брже и јасније удаљава од своје јужне покрајине. Садашњи председник Србије, који је јавно признао да му клецају слабачка колена када се са њом нађе, здушно прихвата њене савете и потписује издајнички Бриселски споразум којим се гасе институције српске државе на Косову и Метохији.

Ово сепаратистичко понашање Немачке сигурно није због љубави према Албанцима него из сасвим других разлога. Ти други мотиви су пре свега материјално богатство Косова и Метохије. Одвајањем Косова и Метохије од Србије Немачка би много лакше добила концесије на богатства јужне српске покрајине и много би пре њене компаније постале титулар српске имовине.

А то богатство је огромно. На Косову и Метохији постоје три угљена басена а то су косовски, дренички и метохијски. Данас се експлоатише само један, а то је косовски. Ова друга два су чак много богатија. Лигнит се налази тик на метар испод земље па је његова експлоатација јако исплатива. Примера ради, да би се дошло до угља у колубарском басену, мора да се иде у дубину и до сто метара. Немачке компаније су већ најавиле да ће косовском басену да граде нову термоелектрану од 1000 мегавати. Већ су обавили преговоре са сепаратистима у Приштини. Претпоставити је да Александра Вучића за дозволу нису питали.

На Косову и Метохији постоје и друга рудна богатства. Рудници олова и цинка су следећи: Жута Прла, Бело Брдо, Црнац, Трепча, Ајвалија, Кишница, Ново Брдо. У свим тим рудницима уз олово и цинк у мањим количинама експлоатишу се злато и сребро. Највећи рудник никла у Европи је у Глоговцу, а олова и цинка у Трепчи. То смо сви научили у основној школи из предмета познавање природе и друштва. Сви осим нашег председника. Највероватније да је он ту лекцију прескочио.

На Косову и Метохији је и рудник хрома Дева у Ђаковици, рудник магнезита у Кос. Каменици и ретких метала као што су бор, молибден, ванадијум у Лепосавићу. Од 2003. до 2004. године су управо немачке компаније вршиле истраживање на Мокрој Гори општина Зубин Поток где су пронађене у великом проценту наслаге олова и цинка.

За Немачку су такође атрактивна и винородна подручја јужне српске покрајине. Огромне плантаже у Сувој Реци, Ораховцу и Призрену просто их маме. За време СФРЈ главни извоз из винарија са ових подручја управо је ишао у Савезну Републику Немачку. Уосталом, на основу старих римских записа вино из Дарданије (Косово и Меохија) много је више било на цени од оног из Галије (Француска) и Иберије (Шпанија). Највећи део пољопривредних комбината који поседују од 1,000 до 10.000 хектара земље настао је управо национализацијом и насилним одузимањем земље управо од Срба. Грађани српске националности и дан-данас имају папире (тапије) на своје поседе. Само да поменемо нека пољопривредна добра: Жутовац у Србици, Малижган у Клини, ПИК Пећ у Пећи, Ереник у Ђаковици, Дубрава у Истоку и др. После 1999. године УЧК команданти су нелегитимно те земљишне поседе поделили између себе. И они си јако интересантни за немачке компаније.

Некада у средњем веку добар део рудара долазио је из Саксоније области у Немачкој, радећи по рудницима династије Немањића управо на Косову и Метохији. То становништво се касније асимиловало и претопило у Србе као што је оно у општинама Зубин Поток и Брус. Други део је задржао католичку веру а прихватио српски језик. У рату 1999. године управо то становништво много је страдало од терориста УЧК јер су били лојални српској држави. Под именом Хрвата из Летничке жупе и Јањева одведени су у опустелу Книнску крајну у Хрватској. Њихови сународници из Саксоније изгледа више не желе да буду рудари него власници огромног рудног богатства на Косову и Метохији.

Нажалост, ове чињенице много не дотичу председника Србије. Искрено говорећи, њему до Косова није много ни стало. Косовском миту се подсмејава и руга, а постоје и индиције да је спреман да се у потпуности одрекне јужне српске покрајине ако би постојала и најмања шанса да заузврат припоји Републику Српску. Какав политички дилетантизам. Сигурно је да место његовог порекла (Бугојно, БиХ Федерација) има удела у овој намери. Бојимо се на крају, како ради, да ће остати и без Косова и Метохије и Републике Српске.

Пре месец дана је управо представница Немачке предложена за главног арбитра у преговорима Београда и Приштине по питању електричне енергије. У њену пристрасност не треба сумњати. Александар Вучић данас гради по Србији турске текстилне фабрике где на двеста жена постоји један тоалет. Са немачком компанијом Леоне прави погоне за производњу жице. Цена једног радног места креће се између седам и десет хиљада евра а плате радника су између 200 и 300 евра месечно. Градећи овакву сиротињску Србију са Немцима  и Турцима Александар Вучић свесно препушта неисцрпно материјално богатство јужне српске покрајине немачким компанијама. Домаћински нема шта!

Косовска Митровица, 24. 5. 2018.
Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s