Драгослав Пакић: Штафета старости

На инсистирање мојих родитеља, учествовао сам у маршу „Бесмртног пука“ Носио сам транспарент који су ми они припремили. То је била велика фотографија испод које је писало: Јосип Броз, отац свих наших народа плус народности

Друг Стари у акцији

Приближава се 25. мај и све ме више заокупља мисао да на тај дан, у знак сећања на неко давно време, посетим Кућу цвећа са мало овећом штафетном палицом.

Као и увек, међутим, има мудријаша који ме одвраћају од тог свечаног чина саветујући ме да то и не покушавам јер ми нико неће веровати да је у питању штафетна палица.

„Сви ће мислити – тврде они – да се ради о глоговом коцу!“

Сетио сам се, додуше тешка срца, да су неки претили да ће ову Кућу посетити са добро зашиљеним глоговим коцем, а пошто колац и цвеће некако не иду заједно, бар мени то никако није улазило у главу.

„То је сасвим нормално“, рекли су ми, „јер колац улази са супротне стране. Бар је тако било од како је века и човека и укупне српске историје.“

Нико, нажалост, не може да схвати моју тугу и лично депресивно стање. А и како би када не знају да сам ја рођен у срећној породици пуној љубави. Мама и Тата су волели друга Тита. Све су уложили у прорачун да се родим у Јулу. И погодили су. Једино су промашили што се нисам родио као женско јер су ми већ наденули име Мира. Оптимисти по васпитању, нису губили наду да се временом и то неће једног дана променити, али се показало да су опет омашили.

Када су схватили у ком се нежељеном правцу одвија мој развој, зажалили су што ми бар нису дали име Пинки. Тако би се могао хвалити да сам видео Тита, а, у крајњој линији, могао би бити и дворана за одигравање кошаркашких утакмица.

„Кад онај Тесла може да буде аеродром“, вајкали су се моји ствараоци, „зашто и наш син не би могао бити обична спортска дворана. Важно је да се за њега чује“.

Некада је за успех у каријери било пожељно имати у биографији податак да си толико и толико времена из политичких убеђења провео на робији и у казаматима диктатора на власти, а данас је важно како се зовеш, за кога навијаш и да ли си спреман на честу промену клупских боја. Прошла су вунена, црвена времена када се све гледало у црно-белој техници. Данас су у моди разне боје па чак и дугине.

Дан старости (Извор: ibalkan.net)

На инсистирање мојих родитеља, учествовао сам у маршу „Бесмртног пука“ Носио сам транспарент који су ми они припремили. То је била велика фотографија испод које је писало: Јосип Броз, отац свих наших народа плус народности.

„Алал му писаљка“! – добацивали су са стране. „Тај се баш није штедео“. Један бркати је процедио полугласом: „Како се само сјети, оца ти очињег“, или „оца ти мангупског“! – била је галама па се није могло најјасније разабрати. Ипак, нико није крио да му није потпуно јасно на кога се односи оно „отац мангупски“.

Мој предлог да, уместо поменуте фотографије, носим слику жуте патке, био је предмет расправе на састанку лидера моје породице. Донета је једногласна одлука: не долази у обзир!

„Ти си нас са твојом патком већ једном разочарао и то баш у тренутку када смо свим срцем очекивали Миру“ – закључише.

„Јеж, у тренутку помањкања самоконтроле и у заносу, може да погреши и превари јежицу са рибаћом четком, али како смо ми, толико контролисани, могли толико да погрешимо“? – вајкали су се моји родитељи.

Можда што су и они били у заносу.

Постаните приложник-сувласник Стања ствари!

Поштовани читаоче,

Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.

Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.

Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.

Како нам можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Такође, молимо вас да се претплатите на нашу мејлинг листу (лева колона на сајту), прикључите нашој страници на Фејсбуку, налогу на Твитеру и/или Linkedin мрежи.

Advertisements

7 thoughts on “Драгослав Пакић: Штафета старости”

  1. Уобичајен текст за модерну српску сатиру. Не сећам се тих старих времена друга Тита, био сам мали и неписмен, али касније сам сазнао да је тада уништавана Србија, омаловажавана и запостављана српска историја, терорисана СПЦ, измишљене нове нације, на руководећа места постављани партијски послушници, разорено село и пољопривреда, подржавана антисрпска књижевност, филм, култура… Као да описујем стање у Србији 21. века. Тада је уништавана Србија али су појединци, милиони појединаца, добијали станове, послове, кредите, школовали се, бесплатно лечили, правили викендице, имали радничка одмаралишта. А сада? Сада је срамота рећи да је „бравар“ био бољи и да је ондашња диктатура и тиранија била, бар малчице, поштенија него данашња слобода. Па, он је бар својим ратним друговима поделио станове и пензије, а не као неки наши славни владари чије се време памти по приповеткама као што је „Све ће то народ позлатити“.
    Нема разлога да се мало не нашалимо на рачун црвене банде и баба-Јуле, црвене вештице из Толстојеве улице, али није ми то нешто баш толико сјајно.

    Свиђа ми се

  2. Не изнанеђује да данашњи титоисти неуморно прате чак и сатиричне прилоге о вољеном вођи. Тужно. И не, бравар није био бољи. Није се ни као бравар истицао. Једино у чему је добар, и на чему свако може да му позавиди је, да и из загробних предела представља звезду водиљу својим фановима. Друже Тито, свака ти част.

    Свиђа ми се

  3. Кад ме унуци питају “Ко је био Јосип Броз?” ја им дајем одговоре ситуиране између две крајности :

    -Броз је био комуниста, члан совјетског НКВД, диктатор који је побио масу невиних људи, увео једнопартијски режим, укинуо приватну својину, смислио републике и атономне покрајине, муслиманску националност, егоиста окружен ласкавцима . . .

    -Броз је био револуционар који нам је донео мир, индустријализацију и економски процват, радничко самоуправљање, међународно признање и поштовање, пуну запосленост, бесплатно здравство и школовање . . .

    Надам се да ће моји унуци сами долазити до истине путујући између ових крајности, између супротстављених ставова, кроз разномислије. Тај пут ће од њих направити зреле и одговорне грађане који ће знати за кога да гласају.

    Свиђа ми се

  4. Ја бих се осврнуо на насловну фотографију. Обратите пажњу на дужину шаке, од ручног зглоба (корен шаке) до врхова прстију. Упоредите то по пропорцијама са остатком фигуре. Пошто немам доступ до изворне датотеке, нажалост не могу да пружим објективније аналитичке резултате,(што бих, као дигитални форензичар и судски вештак, вероватно био у стању да учиним). Овако, могу само да препоручим опрезнији однос према материјалима које прикупљате по Мрежи.

    Свиђа ми се

  5. Да додам још и ово. Та фотографија се среће по Нету једно десетак година. Тешко је ући у траг оригиналу. Ево шта о томе каже претраживач фотографија TinEye:
    https://tineye.com/search/addd7a93058d29b9020e65668a17982a576fff71/?extension_ver=firefox-1.3.2

    Срдачан поздрав (уз наду да ме нећете обрисати јер се нисам представио).

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s