Мученици Петар и Прохор (1918) и други с њима

Петра Жукова су још на састанку тако пребили да му је цела глава била у ранама, а прсти су му били сломљени. На седмом километру мучитељи су га дотукли: исекли су му јагодице, одсекли језик и стрељали. Ништа мање страхота није поднео ни Прохор Михајлов, кога су тукли два дана

У четвртак, 19. априла навршава се 100 година од мученичке кончине руских исповедника Петра Жукова и Прохора Михајлова. Они су једни од првих међу хиљадама новомученика пострадалих од стране комунистичке власти у Русији.

Крајем марта 1918. године, код свештеника села Гњездово Вишњеволоског округа Тверске губерније дошли су командант локалне власти, два наоружана црвеногардејца, записничар и два члана окружног комитета, и прочитали наредбу да се попише сва црквена имовина. У присуству свештенства и црквеног старешине приступили су попису, у коме су набројали све предмете од сребра и бронзе, и све предмете из ризнице. Без обзира на сиромаштво недавно сазиданог дрвеног храма, они су узели из цркве сав новац: 23 рубље и 13 копејки и две чековне књижице на 200 рубаља.

Четири дана касније, локалног команданта Журављова, по чијем је наређењу то учињено, ухватила је народна гомила због крађе и убиства човека при реквизицији хлеба, и повезла у конвоју у суседни Козловски комитет. Међутим, при прелазу преко реке, он је скочио и воду и утопио се. Народ је то схватио као јавну казну Божију за пустошње цркве.

У априлу се одржао парохијски састанак, на коме су становници села Гњездово почели да критикују црвеногардејце због тога што су незаконито узели црквену имовину. Нарочито су се својом ревношћу према цркви истакли Петар Жуков и Прохор Михајлов, локални мирјани и чланови црквеног савета. Црвеногардејци су ту на састанку ухапсили око тридесет људи. У затвору су их претукли, а затим после извесног времена повели у град Вишњи Волочек. Путем су ухапшенике жестоко тукли, и до града су убили десет људи.

Петра Жукова су још на састанку тако пребили да му је цела глава била у ранама, а прсти су му били сломљени. На седмом километру мучитељи су га дотукли: исекли су му јагодице, одсекли језик и стрељали. Ништа мање страхота није поднео ни Прохор Михајлов, кога су тукли два дана. На путу су му нанели осам рана од бајонета и стрељали га на деветом километру, када је изгубио свест и није више осећао мучење.

Тела убијених нових Тверских исповедника били су свечано сахрањена поред цркве. Архиепскоп Тверски Серафим (Александров) благословио је да се цела епархија о томе обавести и да се служе панихиде у свим градским и сеоским црквама.

Петар Жуков и Прохор Михајлов убројани су у ликове светих Новомученика и Исповедника Руских на Јубиларном Архијерејском Сабору Руске Православне Цркве у августу 2000. године.

(Стражњи дућан, 17. 4. 2018)

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s