Šemso Agović: Danilo Kiš baš kao Vladika Danilo

Ostat će nerješiva zagonetka odakle je Danilo crpio energiju za svoj animozitet spram islama, obzirom da je rođen u Subotici, da se školovao na Cetinju i u Beogradu, da je kasnije živio i radio u Parizu – praktično bez kontakta sa islamskim svijetom

Извор: Sandžak press

Ogromni napori vascijelog humanog i razumnog dijela čovječanstva da dobro nadvlada zlom, da čovjek čovjeku bude čovjek, da mir, blagostanje i napredak obuhvate čitavu planetu, da ratovi nestanu, da mržnja nestane, bili su i ostali bezuspješni tokom ljudske istorije. Nikakvih izgleda nema da će se tu ikada nešto promijeniti – upravo obratno: kataklizma ljudskog roda je neizbježna, jer je vrag – kome je ona cilj –, mnogo prisutniji i jači nego što se nama čini. Čovjek će kao jedino inteligentno biće na Zemlji skončati u kandžama vraga, nikakve sumnje u to nema. Čovjek sam teži tome, to je njemu kao jedinstvenom stvorenju imanentno.

Napori vascijelog humanog i razumnog dijela čovječanstva ipak ne prestaju. Političari, filozofi, umjetnici svih grana umjetnosti, književnici, pjesnici, sportisti, obični ljudi, radnici i seljaci širom dunjaluka, bore se za međuljudski sklad, za harmoniju, za vladavinu zakona i prava, za bolje sutra, za dostojanstven opstanak.

Nažalost, napori nehumanih ljudi nisu ništa manji. Svakako su u manjini – i u politici, i u kulturi, ali ih je dovoljno za destrukciju koju siju oko sebe. Na pozicijama su: diktatori, vođe, predsjednici država, vlada, naučnih institucija; komandanti armija, paravojnih jedinica, predsjednici PEN-ova, urednici tv-kuća, novinari, popularni književnici… pa je njihova moć velika, ogromna.

Bog je čovjeka obdario slobodnom voljom, pa se on u skladu s tim sam odlučuje hoće li funkcionirati kao fašista ili humanista; isto važi i za grupe ljudi, kao i čitave kolektivitete. Očekuje se – nije li tako –, da će oni pojedinci, koji su bili i sami žrtve zla, nacizma i fašizma recimo, djelovati sa pozicija humanizma i ljudskosti, ali nije uvijek tako. Danilo Kiš (1935-1989), od oca Jevreja i majke Crnogorke, jeste bio žalosna žrtva nacizma. Vihor Holokausta nije poštedio ni njegovu familiju: oca su mu nacisti odveli u logor i usmrtili. Bio je pak Jevrej. Danilo je kao dijete na vlastitoj koži osjetio nacističku mržnju prema jevrejskoj vjeri. Ali i šovinizam mađarskih nacionalista. To ga je odredilo kao literatu. Vidljivo je to u svakoj rečenici, u svakom stihu koji je stvorio. Strava nacizma, šovinizma i totalitarizma je trajno obilježila njegov literarni opus.

Očekuje se da Jevreji danas kao kolektivitet, dakle kao Izraelci, imaju empatiju do Palestinaca, jer su preživjeli Holokaust. Istina je strašna: žrtva se pretvorila u satrapa.

Na žalost, Danilo je kao čovjek i kao književnik posrnuo tamo gdje nikako ne bi smio – u odnosu do ljudi druge vjere, konkretno do islama. U svom kultnom romanu Peščanik, koji je popularniji i od samog Gorskog vijenca, on na žestok i neljudski način, u stilu svog imenjaka iz Gorskog vijenca, obračunava sa svetim principom islamske vjeroispovijesti – zabranom konzumiranja svinjetine i alkohola. Te blasfemične, neljudske i sladostrasne izlive mržnje, koje poništavaju sve ljudske i literarne kvalitete autora, prenosimo u cijelosti:

Danilo Kiš

Peščanik
(odlomak)[1]

»Svinje su najmanje izbirljive od svih životinja. Nema sumnje, to je znao i Muhamed, jednako kao i jevrejski proroci-higijeničari. Tako, jednog dana sedeo je mladi Muhamed i gledao kako svinja jede neku užasno prljavu stvar: rastrzala je lešinu ili jela truli krompir, nalik na ljudski izmet. Tada, zasićen svinjskim pečenjem kojim beše nedavno napunio svoj burag, Muhamed poče da povraća, jer se priseti da je ono što je jeo bilo krmeće meso. Brzo strpa prst u usta, kao pijanci, i ispovraća se u pesak kraj mora. Onda pohita kući i unese u zakonik što ga je tada pisao, i koji će kasnije nazvati Kuranom: ne jedite svinju, jer ćete povraćati.

Fanatik svoj slučaj pretvara u sveto pravilo, u zakon, u zapovest Božju. Istorija religijâ (zabrane i tabui, košer itd.) jeste krajnja konsekvenca pojedinačnog iskustva. De gustibus: tu vrstu estetizirajuće demokratičnosti fanatici ne priznaju. Svoj sopstveni ukus proglašavaju jedino mogućnim, kanonskim ukusom. Ista je stvar i sa zabranom alkohola. Muhamed se napio, povraćao. Pošto je počeo suviše da brblja, zapetljavajući jezikom dok je izgovarao poruke koje su mu stizale s neba, svetac se, po naređenju saveta mudraca, odreče alkohola. Ali vernici i dalje piju, stoka kao stoka, a njemu teku bale niz usta, niz svetu njegovu bradu. Onda odlazi u svoju kolibu i sanja kako mu Bog naređuje da prenese ljudima Njegovu poruku: vino je greh. Prospite vino u more, a pijance bacite zajedno s buradima u talase. Neka bude tako. Srećom, nijedan se prorok nije sećao ukusa majčinog mleka.
Inače…« 

Eto, to bi bio Danilov književni suicid. A htjeli su ga predlagati za Nobelovu nagradu.

Ostat će nerješiva zagonetka odakle je Danilo crpio energiju za svoj animozitet spram islama, obzirom da je rođen u Subotici, da se školovao na Cetinju i u Beogradu, da je kasnije živio i radio u Parizu – praktično bez kontakta sa islamskim svijetom – da u njegovoj obimnoj literaturi nema ni jednog muslimanskog lika (Muhammeda a. s. ne računamo) kao što ih primjerice imaju Njegoš i Andrić. Kim biril[2].

(Sandžak press, 16. 4. 2018)


[1] Прим. СС: Ово је из поглавља Пешчаника под насловом „Белешке једног лудака (II)“. У њему Кишов јунак Е. С. (Едуард Сам), под овим знаковитим наднасловом, осим о исламу и пророку Мухамеду, промишља о томе како је Њутн открио свој закон о Земљиној тежи, ту је и „Трактат о кромпиру“, а Е. С. се присећа разних ђаконија које је пробао, пише о „мозгу доктора Фројда, примаријуса“, о Краљици која је упитала „Зашто онда не једу колаче“…

[2] Прим. СС: Ако је аутор мислио на kim bilir (тур.) онда то значи „Ко зна“.

Advertisements

3 thoughts on “Šemso Agović: Danilo Kiš baš kao Vladika Danilo”

  1. Жао ми је, поштовани Шемсо, што нисте у стању да одгонетнете тајну разлике између човека и верника, јер:

    Човек човекову тајну да докучи,
    Да не пита зашто место сунца дође киша;
    Да верује владици, кад рече у „Лучи…“
    „Тајна чојку, човјек је највиша.“

    Свиђа ми се

  2. Videh, pročitah, da je istu sprdnju o zabrani jela pripisao i poklonicima Mojsija.
    Sto se anamoziteta tiče to ne vidoh, ili ga autor vidi, baš kao sto svi religiozni fanatici to čine, da bi stvorio strah od onih koji ne ne priklanjaju doktini koja ih pokorava, parce, po parce. Ne pij, ne jedi, ne seri…i na kaju radi sami ono sto ti je kazem. Slobode nestade samo tako. U Izraelu je i te kako prihvatljivo biti ateista, a u „islamkom svetu“ ( gde god da je to) nije. Tamo zbog javnog istupa da ne verujete mogu vas ubiti i niko neće odgovarati.
    O tone bi autor trebalo mnogo više da se zabrine. Ovako samo širi strah melju lakovernima i serucka.

    Свиђа ми се

  3. Прича је много шира.

    …“ми не говоримо о вери – „и ђаволи верују и дрхте“ (Јак. 2,19)…“

    Ништа „то“ не разуме сјетовање, брате, „лакше метар у гузицу, него ценат у главу“.

    … пред рат 90-их смо разговарали и разговарали, ко бива, „боље сто година тако, него дан ратоват“… али, у старту та поставка не ваља, јер није био разговор у којем обе стране полазе из исте позиције морала и поштовања права, па и поштовања силе, а постоји и непостојање свести о времену и односу снага у неком пресеку времена, питање Бога, свашта нешто није на руку… елем, јалово, ко и ово ту, само што је онда било уживо и …јбм ли га, слободније, колико год изгледало чудно… јер сад је демократија, али и политичка „нит смрди нит мирише“ коректност… а, „то“ исто, не зна ко му гаће носи, ал му пркно зинуло

    Најлакше је са онима који су чисти материјалисти, фукара, да поткожи, најгоре је кад „то“ има некакве „идеале“, полуистине су горе од лажи, поготово „нема будале ко школована будала“… е, такве узму ови, Газде што имају рачун с нама, за своју пашчад… па… знаш.

    За мене је свака даља прича, тад, била готова, кад смо дошли до тачака потпуних искрености о неким стварима, и на причу о слању људи у Јасеновац, јамама и убијању, кад је друга страна то објаснила непослушношћу и непоштовањем постојеће државе, НДХ, на питање „а деца, јесу ли и она била непослушна?“… а одговор је био „па, били су им родитељи“.

    Следила је, и, природно, корекција односа, а за пар месеци смо били у разним униформама.

    Ево корисних смерница, за оријентацију,

    http://rospisatel.ru/tshetverikova-bil.htm

    +„Не бојим се од вражјега кота, нека га је ка на гори листа, но се бојим од зла домаћега“

    …“Припреме за градњу Мештровићевог маузолеја почеле су још 1970. Извођени су припремни радови, али када рушење цркве, око чега је било доста спорења, више није било могуће одлагати, управник градилишта на Ловћену Мирко Живковић окупио је на Ивановим коритима раднике да би им саопштио задатак. Из гомиле је иступио муслиман из Бијелог Поља Исо Махмутовић и казао:

    – Ја нећу да рушим цркву!

    Био је то скандал, али одважни Исо се није поколебао. Ни по цену отказа који је сам дао. Послушало га је још неколико људи његове вере. Но, убрзо је Раде Радоман, директор цетињске „Градње“, нашао „домаћи кадар“…….

    …“Бисмилахир-рахманир-рахим!
    Позивам за свједока мастионицу и перо и оно што се пером пише;
    Позивам за свједока несигурну таму сумрака и ноћ и све што она оживи;
    Позивам за свједока судњи дан, и душу што сама себе кори;
    Позивам за свједока вријеме, почетак и свршетак свега
    — да је сваки човјек увијек на губитку…“

    … уколико не пронађе љубав у Богу

    А овај човек је идеолог, финансиран од Саудијаца, од врсте „веома сурових људи, али ти људи нису ни глупи ни примитивни, нису глупљи од вас, и ту још није сасвим јасно ко ће кога искористити за своје циљеве….“, како је В.В. у обраћању у УН поручио Западу који их је уобличио као екстремистичке групације и држи их у сопственој служби манипулишући њима у покушају кориштења за сопствене политичке циљеве, у нади да ће се касније обрачунати с њима, просто- да ће бити ликвидирани…

    „Кад би људи знали колико мало памети управља светом, умрли би од страха…“

    ал, друго ваља гледат прво

    Rasta, дете из Приштине, ово су му родитељи

    https://www.srbijadanas.com/zabava/vip/nikada-se-niste-pitali-evo-ko-su-roditelji-stefana-durica-raste-2016-10-25

    спот код саудијске џамије у Сарајеву

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s