Горан Комар: Стање ствари у Црној Гори

Црној Гори требају нова лица у политици. Замјена свега што је проистекло из старих постброзовских структура. Политичка лица Црне Горе су, ево, незамјењива и опиру се напуштању сцене и ако сама виде да је то неминовно 

Др Горан Ж. Комар

И овог пута на биралишта је изашла половина бирача. Половина, која никада не излази, представља извјесно класу противника режима и, могуће је, демонстрира активан политички став. У већој мјери него то на први поглед може изгледати. Пут будућој опозицији може лежати само у комплексном прилазу који подразумјева укључивање науке. Не скупих „стручњака“ за маркетинг, већ тима научника који познају стање Црне Горе. Али, обавезно са простора балканског клупка који посједују непосредан увид. Говорим то од почетака свог политичког ангажовања које је увијек подразумјевало искључиво дјеловање у Херцег Новом. Ни милиметар преко Ђурића.

Црногорска партитократија извела је нешто преко половине од половине бирачког тијела. То је њезин домашај. Њена револуционарна природа тражи неупоредиво виши учинак. Од припадника опозиционе структуре којој сам припадао (НС Црне Горе-СНС) разликујем се у основи тиме што препознајем идеолошку садржину покрета који је кренуло политичко језгро ДПС-а концем деведесетих година. Није то само интересна група сабрана у култу личности. Уколико бих тражио њезина шира исходишта свакако бих гледао ка могућем утицају конфигурисања партије која своје потпоре налази у узору горштачког динарског домаћина-кнеза који „на двор“ излази само када је то неопходно, који добрано редуцира ход по јавној сцени, а то је кандидат ДПС-а и сада демонстрирао. Није се појавио ни на једном сучељавању исказујући високо активан политички став: ја сам изнад расправа. То је у складу са традицијском представом динарског патријархалног домаћина. У Црној Гори се не побјеђује аргументима. Нема нити једне једине ТВ емисије у којој г. Момир Булатовић аргументима није побиједио г. Мила Ђукановића. А изборе је изгубио. То је друга велика разлика у погледима на политику овдје. Али, у том опажању леже путокази.

Оно што данас можемо са сигурношћу рећи јесте да опозиционе политичке партије не могу извести процесе демократизације Црне Горе. Оне кандидата г. М. Ђукановића нису очигледно ни бринуле. Оно што је он у кампањи и те како снажно подвлачио је тзв. цивилни сектор. Оне формације које не носе и не експонирају националне предзнаке и које су посигурно опозиционо утемељене. Унутар њих лежи огромни потенцијал и лидер ДПС-а је дјеловао превентивно. Учинио покушај сузбијања и ограничавања, али и трасирања става.

Не само да руководства партија које се заступљене у црногорском парламенту не посједују енергије раста, него она, даље, не могу окупљати и побуђивати групацију пресудног значаја: бираче који увијек остају кући. Ја бих био потпуно необјективан када не бих учинио поређење са владајућом партијом: потпуна партитократија. У погледу профилисања политичког дјеловања њих обиљежава интензивни унутрашњи политички процес са потпуно погрешним искорацима у друштво. На пример: протести на улицама. Потпуна, темељна погрешка. Инсистирање на агресивној изборној кампањи на ранијим парламентарним изборима (без обзира на аферу „Државни удар“). Неко у тим партијама ограничава њихов развојни потенцијал који тамо мора постојати. За просјечног бирача у Црној Гори ове партије пружају утисак нестабилних формација (рационална и прецизна рашчлањивања ставова не припадају просјечном бирачу).

Мило Ђукановић поново председник Црне Горе (Архивска фотографија: Sputnik/ Небојша Поповић)

У Херцег Новом је на претходним градским изборима руководство Нове Српске Демократије експонирало личност високих квалитета (страни језици, елоквенција), која, међутим, нема политички капацитет. И поред снажног, отвореног противљења чланства и потенцијалних учесника. И то је поновљено и сада на предсједничким изборима. Партија која не посједује чак ни довршену мрежу мјесних одбора мора се понашати као КПЈ 1936. у Рисну: одабирати идеалне представнике у општинама. Никако само из редова оних који се нуде.

Опозиционим структурама у Црној Гори недостаје анализа реципијента. Оне своје политичке наступе граде на тезама о неопходности замјене политичара који владају тридесет година, захтијеву за сузбијањем криминала или корупције (што је несумњиво). Али, у Црној Гори, то је плитко укопана стратегија. Ово је рурална заједница која се нашла на размеђима. Црна Гора је дубљи политичко-културни изолат него је то централна и сјеверна Босна. Говорим о карактеристикама друштвеног живота и укупности традицијског садржаја свијета који је живио на громадном планинском платоу надомак мора са минималним реалним дотицајима са Медитераном. Изговорићу нешто што је тешко изговорити: за мене као теренског истраживача који у својим ходањима не посматра само споменике и слова, стоји снажан утисак да постоје одређена погрешна закључивања и погледи на тај свијет Цвијићеве ангропогеографске школе (уз дубоко поштовање њених укупних резултата). Бојим се да су многе ствари проистекле из епских садржаја и потребе подјармљеног, уподобљавања дубокој унутрашњој потреби одржања народа, са мало непосредног, научног, дубинског откривања реалних етнопсихичких садржаја, а више биљежења декларативних ставова заједнице. Хоћу да истакнем увјерење да је модерно позиционирање политика овдје, са подразумјевањем традицијских погледа старих антропогеографа, могући извор погрешки. Вјерујем да се увијек превиђала снажна анархистичка оштрица и потенцијал нашег динарског свијета који је кроз читаву историју носио биљег беспоштедног унутрашњег сукоба снага реда и снага разура. Не мислим да је Брозова структура то све сагледала, али вјерујем и убјеђен сам да јесте готово рефлексно доживјела и на томе осјећају градила свој агитпроп већ тридесетих година 20. вијека. И њезини настављачи чине и осјећају исто. Зато сам малочас казао да овдје аргументи значе мало.

Црној Гори требају нова лица у политици. Замјена свега што је проистекло из старих постброзовских структура. Политичка лица Црне Горе су, ево, незамјењива и опиру се напуштању сцене и ако сама виде да је то неминовно. Истовремено, видљив је грађански потенцијал који јесте дјелујући у тзв. цивилном сектору. Тај сектор се данас и сам налази на размеђу и несумњивом искушењу између дјеловања у ма како критично значајним сегментима друштвене збиље и магистралног искорака на јавну сцену.

У сваком случају, и резултат овог изборног циклуса говори да већинска Црна Гора не подржава ДПС.

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s