Тагесшпигел: Ко стварно влада Косовом?

На Косову је турска тајна служба први пут извела отмицу гулениста на европском тлу, пише немачка штампа о скандалу који потреса Приштину и претњама Реџепа Ердогана премијеру Рамушу Харадинају

Протест ученика у Приштини због изручења њихових наставника

„Како се усуђујеш да храниш оне који су у Турској покушали да изведу државни удар?“ – „загрмео је турски председник Реџеп Тајип Ердоган на адресу косовског премијера Рамуша Харадинаја: То ћеш ми платити!“, преноси швајцарски дневник Ноје цирхер цајтунг. „Харадинајева политичка каријера је завршена, рекао је Ердоган. Шта је у далекој Приштини изазвало тако безмеран гнев Ердогана?“

Следи одговор: „Рамуш Харадинај је сменио свог министра унутрашњих послова и шефа тајне службе након што су они у ’антитерористичкој акцији’ на Косову ухапсили и изручили Турској шесторицу турских држављана. Реч је о директору и заменику директора школе Мехмета Акифа, као и о четворици наставницима који су у њима радили.“

„Школе Мехмета Акифа су део Гуленовог покрета којег Ердоган оптужује за учешће у неуспелом пучу у лето 2016. Отада Анкара врши велики притисак на некадашње поданичке земље османског царства на Западном Балкану да позатварају све организације, фирме и школе из Гуленовог окружења.“

„У косовској јавности је ова брза акција, изведена у сарадњи са турском тајном службом МИТ, на мети жестоких критика. Шесторица мушкараца су након хапшења приватим авионом пребачена у Турску. Није било поступка изручења у складу са правилима правне државе, а протестно писмо адвоката ухапшених наставника је остало без одговора. Косовско руководство је пожурило да нагласи да нема ништа са том акцијом. Председник Хашим Тачи који одржава добре везе са Ердоганом, обећао је да ће читав случај бити темељно истражен“, пише даље Ноје цирхер цајтунг.

„Турски председник на Косово у неоосманском маниру гледа као на ’блиско иностранство’ и у тамошњим муслиманима види своје штићенике. Но, томе се радује само мали број балканских муслимана – они који, као и Ердоганова политика, спајају политику и веру у политички ислам, а и одржавају добре пословне везе са Турском. Бакир Изетбеговић у Босни и Херцеговини и његова Странка демократске акције су најбољи пример за то. Али управо у албанском културном кругу, поред оних који се диве јакој Турској, има и много критичара. Они страхују да ће политички ислам поделити њихову нацију у којој су већинско становништво муслимани, али постоје и Албанци католичке и православне вере“, додаје швајцарски лист.

Дневник Рајнише пост пише да су „земље попут Малезије или Пакистана после покушаја пуча изручиле Анкари више припадника Гуленовог покрета, али Турска је досад узалуд инсистирала да тако поступи и Запад. Између осталог, Гулена неће да изруче ни саме САД – попут европских земаља, и оне указују да нема јаких доказа да је Гуленова мрежа тако милитантна. Турска ту уздржаност критикује као подршку терористима.“

„Још пре неколико недеља, медији у Швајцарској су јавили о покушају отмице једног турско-швајцарског бизнисмена и Гуленовог следбеника непосредно после покушаја пуча. На Косову је турска тајна служба сада први пут извела такву отмицу на европском тлу. Уједињене нације су још приликом изручења из Азије изразиле јаке сумње у исправност таквог поступања. После отмица на Косову, организација за људска права Хјуман рајтс воч пожалила се да су косовске власти омогућиле пребацивање шесторице мушкараца у земљу у којој им прете злостављање и мучење. За владу Косова која се труди да има тесне односе са ЕУ, овај случај би могао имати тешке политичке последице, јер јасно показује слабости на пољу правне државе“, пише Рајнише пост.

А берлински дневник Тагесшпигел поводом претњи Ердогана Харадинају пише: „Изгледа да су Харадинају дани на премијерској функцији заиста одбројани с обзиром на затегнуту ситуацију – након што су припадници српске мањине изашли из владе, његов уздрмани кабинет више нема већину у парламенту. Захтев за одржавање нових избора није толико појачао Ердоганов гнев колико су их подстакла изручења која су критикована као противзаконите отмице. То што је после Харадинаја и Ердоганов пријатељ Тачи рекао да није био обавештен о томе, навело је опозицију, и не само њу, да се запита: ко стварно влада Косовом?“

Рама: Парадокс што Албанија није у ЕУ

Албански премијер Еди Рама је дао интервју за дневник Велт у којем тврди – а тако гласи и наслов текста: „Парадокс је то што Албанија није у ЕУ“. По његовим речима, процес приступања се не одвија тако технички и фер како би требало да изгледа јер је Албанија комплетно променила архитектуру свог правног система.

„Увели смо систем провере свих припадника правосуђа а то нико пре није урадио. Зато није нимало вицкасто то што ми молимо да почнемо приступне преговоре док су Србија и Црна Гора већ на том путу. У оквиру стратегије проширења ЕУ постоји нов акциони план који предвиђа управо оно што смо ми сада учинили. Две државе (Србија и Црна Гора) морају сада тек да се прихвате посла који смо ми већ обавили, па ипак, оне преговарају а ми – не.“

На новинарско питање о великом броју албанских потражилаца азила у ЕУ, Рама је одговорио да „поступак није фер: прошле године је 50.000 Хрвата напустило своју земљу. Али њих нико не броји, јер су они грађани ЕУ. Када они негде другде траже посао, то се сматра нормалним. А када наши људи то раде, морају да поднесу захтев за азил јер немају приступ тржишту рада ЕУ.“

Рама је објаснио и да је темељна реформа полиције у Албанији допринела побољшањима у борби против организованог криминала. Тај криминал у Албанији „наравно постоји, али он је само део међународне мреже која постоји и у другим земљама ЕУ и делује исто тако из Велике Британије, Италије и других земаља“. „Запањујуће је да се сви праве да је организовани криминал албански феномен. То није истина.“

Упитан за допринос Албаније Европској унији, Рама је рекао да би на то питање најбоље могла  да одговори немачка канцеларка. „Она је разумела колико за Европу није важна само Албанија, већ и читав Западни Балкан. Јер, ми смо супротност ономе за шта нас оптужују противници проширења. Ми смо фактор стабилности и безбедности у Европи. Не би било добро за ЕУ да Балкан остане сива зона у којој би треће земље могле да имају утицај. Не треба заборавити ни да смо ми већ чланица НАТО. Парадокс је да још нисмо у ЕУ.“

Приредио: Саша Бојић

(Дојче веле, 3. 4. 2018)

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s