РТК: Подела Косова – изазов или решење?

„Ако би дошло до поделе сигурно би се одселио велики број Срба јужно од Ибра, институције би биле погашене, не верујем да би ту остало нешто српског становништва”, један је од одговора који смо добили у Грачаници

Прича о подели Косова, односно размени територија између Косова и Србије, поново је актуелна. Након што је осванула вест да постоје договори између званичног Београда, Приштине и Тиране уследио је низ негативних реакција. Поједини политички аналитичари су ову идеју окарактерисали сулудом, а представници Владе Косова злонамерном.

Идеју о подели Косова Влада у Приштини је назвала злонамерном, одбацивши сваку могућност укључивања њених представника у тај сценарио, пренео је лист Коха диторе.

У изјави за РТК2, амерички аналитичар Данијел Сервер каже да не верује да Влада Србије има наду да ће се север Косова формално припојити Србији.

„Њима је јасно речено од стране Американаца и Европљана да се то неће догодити. Међутим постоје људи на северу Косова који не желе да се интегришу са остатком Косова. Ако Руси праве проблеме у том делу, нећу бити изненађен, али не знам да је то тренутно случај“, рекао је Сервер.

А уочи званичне посете Београду вицеканцелар Аустрије Хајнц Кристијан Штрахе изјавио је да Север Косова има право на самоопредељење или аутономију, што је поново, после дужег времена, актуелизовало причу о подели Косова, међутим, из његове канцеларије је та изјава је касније демантована. Штрахе је у Београду истакао да проблем Косова није дугорочно решен и да је потребно да Београд и Приштина нађу компромис.

„Наша владе је признала Косово, то је реалност за Србију, стога овај проблем није дугорочно решен. Потребно је да обе стране изађу једна другој у сусрет и нађу компромис. Надам се да ће се пронаћи одрживо решење“.

Да размена територије и померање граница између Косова и Србије није тако добра идеја уверен је Момчило Трајковић, који сматра да они који теже Европи не могу размишљати на тај начин.

„Ако говори Србија о манастирима, црквама, о ономе што је најсветије, онда не могу да разумем да они пристају да дају све оно што је испод Ибра, а да задрже север што није суштина борбе Срба за Косово. То ствара бесперспективност, опасно је о томе говорити, а камоли кренути у реализацију. Ја не разумем ту политику, у ствари она говори о немоћи. Захтев за поделу Косова говори о немоћи политике и једне и друге стране и међународне политике да овај проблем на најбољи начин решава”, рекао је Момчило Трајковић.

Према речима Мазлума Бараљиуа евентуално померање граница је играње ватром.

„Изгледа да неки политички кругови, па чак и медији нису довољно свесни и зрели да схвате да се цртање нових граница не може десити без воље великих сила. Према томе политичари превасходно треба да знају да цртање нових граница може изазвати велике последице, па чак о ратова, зато што су те ситуације веома шкакљиве”, истакао је Мазлум Бараљиу.

„Подела је проблематично питање”, упозорава професор Уставног права Риза Смака, који истиче да би то изазвало велике промене, од устава и граница, преко договора и резолуције Савета безбедности УН, до права грађана.

„Најбоље решење би било да се узајамно испоштујемо, да сарађујемо, да будемо толерантни, рационални и разумни, да успоставимо све могуће везе економске, просветне и тако даље и да Балкан коначно постане друштво слободних грађана и држава. Онда би могла да се изналазе разно разна решења у интересу и Србије и Косова и осталих држава Балкана”, рекао је Смака.

Приче о подели Косова утичу и на свест грађана.

„Ако би дошло до поделе сигурно би се одселио велики број Срба јужно од Ибра, институције би биле погашене, не верујем да би ту остало нешто српског становништва”, један је од одговора који смо добили у Грачаници.

Директор познатог приштинског портала Газета Експрес Берат Бужаља је на својој Фејсбук страници написао да су Хашим Тачи, Еди Рама и Али Ахмети у Тирани разговарали о подели Косова. У причу о подели се, наводно, укључује и Грчка, односно, ту идеју према наводима овог портала, подржава грчки министар спољних послова Никос Коцијас.

Јелена Ђорђевић, РТК2

(РТК, 12. 2. 2018)

Advertisements

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s