Ознаке

, , , ,

Може се само нагађати о томе да ли је Матица српска постала предмет ширих, англосаксонско-немачких одмеравања снага, или је можда реч о намерном урушавању кључних националних установа какве су, поред Матице, Црква и САНУ, да би се Срби присилили да „промене свест“ и одрекну се Косова и Метохије

Милош Ковић (Извор: Политика)

Од речи „антифашизам“ у Србији се лепо живи. Само оснујте „антифашистичку“ невладину организацију, откријте фашизам међу Србима, и не брините за будућност.

Јер, бићете увек на страни јачега. Фондови ће стизати из САД и ЕУ. За узврат, нећете се бавити нападима САД и земаља ЕУ на суверене државе (Југославија, Србија, Авганистан, Ирак, Сирија, Либија) и последичним прогонима целих људских популација (рецимо Срба у Крајини или Срба и Рома на Косову и Метохији). Ваша тема неће бити ни сличност између антисрпске и антируске хистерије у медијима САД и ЕУ са антисемитским и антисловенским кампањама нацистичке Немачке. Нити континуитети између агресије Уједињене Европе, под контролом Немачке, на СССР са данашњим припремама ЕУ и САД за поход на Русију. Нећете се бавити ни подршком САД и ЕУ обнови Велике Албаније у границама ширим чак и од фашистичке творевине из 1941, нити подршком САД и громогласним ћутањем ЕУ поводом прослава уништења српског становништва у Хрватској и пратеће ренесансе усташких идеја. Зашто бисте уједали руку која вас храни?

За непријатеља ћете изабрати много опаснијег и перфиднијег противника од НАТО-а – српски фашизам. То ће бити прави подвиг, који ће захтевати огроман труд и истинску грађанску храброст. Јер, не заборавите, уколико међу Србима не пронађете фашизам, неће бити ни фондова.

Потребно је, наиме, да раскринкате националистичке митове, по којима су Срби, тобоже, у отпору фашизму, 27. марта 1941. све ставили на коцку и све изгубили. Сузбијаћете митоманију, према којој су се Срби први у окупираној Европи дигли на оружје против фашиста, и у тој борби истрајали све до 1945, упркос томе што су их стрељали сто за једног и, нарочито у Независној Држави Хрватској, истребљивали огњем и мачем. Супротстављаћете се покушајима ревизиониста да Дражу Михаиловића прогласе за антифашисту, да пронађу и хришћански сахране његове посмртне остатке. Спречаваћете националистичке манипулације и преувеличавања броја Срба убијених у Јасеновцу, Јадовну, на Пагу, на Козари, у Коритима, Пребиловцима, Дракулићу, Шарговцу, Мотикама, Шапцу, Крагујевцу и осталим стратиштима. И, што је најважније, неуморно ћете Србе подсећати на Димитрија Љотића и Милана Недића, откривати њихове данашње следбенике и војевати против српског фашизма, који је у српској култури дубоко укорењен и врло вешто прикривен.

Савез антифашиста Војводине је, тако, успео да уочи фашизам у – Матици српској. Најстарија српска књижевна и научна установа, која поред Српске енциклопедије, Српског биографског речника и Правописа, поред низа часописа и књига, још од 1824. издаје Летопис Матице српске, најстарији живи књижевни часопис у свету, у ствари, како то тврде војвођански антифашисти, „промовише фашизам“ и „немачки неонацизам“. На трибини Матице српске, организованој у сарадњи с београдским Институтом за европске студије, говорили су, наиме, Марк Јонген и Гец Кубичек, блиски Алтернативи за Немачку. Наши антифашисти нису устукнули ни пред чињеницом да је ова странка данас трећа по снази у немачком Бундестагу. Немачка, ипак, не зна шта је фашизам и шта су, како то кажу војвођански антифашисти, „елементарне хуманистичке вредности”.

На покушај Матице српске да објасни да саслушати различита мишљења не значи исто што и прихватити их, и да подсети да је она само 2016. године организовала 103 различита програма за јавност, а у првој половини 2017. око 50, одговориле су, још суптилнијим и нијансиранијим аргументима, невладине организације Грађанска Војводина, Лига Рома, Удружени покрет слободних станара из Ниша и YУРОМ Центер Ниш. Оне су објавиле да је Матица српска „отворено подржала неонацизам и мржњу“, да „спроводи и афирмише профашистичку и пронацистичку идеологију и политику“ и да „оваквим својим деловањем представља друштвену опасност“.

Све ово могло би се сматрати само још једним несрећним инцидентом, да медијско блаћење Матице српске не траје већ пуна три месеца и да, у последње време, није додатно зачињено пријавама против ње, уредно поднесеним на адресе државних органа.

Може се само нагађати о томе да ли је Матица српска постала предмет ширих, англосаксонско-немачких одмеравања снага (објаве војвођанских „антифашиста“ марљиво преносе телевизија N1 и водећи црногорски медији), или је можда реч о намерном урушавању кључних националних установа какве су, поред Матице, Црква и САНУ, да би се Срби присилили да „промене свест“ и одрекну се Косова и Метохије. Сигурно је, међутим, само то да овакве политичке злоупотребе воде ка релативизовању појма фашизма и ка потцењивању жртава које је, у сукобу са тим злом, поднео српски народ.

Аутор је ванредни професор на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду

Опрема: Стање ствари

(Политика, 6. 11. 2017)

Advertisements