Ознаке

, , , ,

Левица и десница се данас мање одређују сопственим идеолошким претпоставкама, колико односом према Русији, исламу, јудаизму, или у нашем случају, на пример, 27. марту. Такође и према капитализму, али тек када капитализам виде као својеврсни синоним за „Запад“

Владимир Коларић

Јасно је да је идеја о крају идеологија и постидеолошкој ери такође идеолошки конструкт, али тачно је да идеологија није оно што данас, бар не доминантно, одређује наше изборе. То није знак да смо се (а који смо то „ми“?) ослободили идеологије у сусрет једном слободнијем свету и слободнијој егзистенцији, већ да се данашње епохалне промене одигравају на дубљем нивоу од идеолошког.

Традиција левице је и даље важна јер указује на континуитет социјално мотивисане репресије, док је значај деснице, између осталог, и у супротстављању олаком одбацивању такозваних традиционалних вредности у име псеудо-миленаристичких утопизама.

Данашњи избори су у основи, макар и имплицитно, културно-цивилизацијски, и они нас више одређују него наша свесна и декларативна идеолошка опредељења. Ако себе видимо као део источно-хришћанског арела, да ли идеје, на пример, европске деснице, са паролом одбране „старе“ (романо-германске) Европе, за нас могу имати било какав значај и постављати било какав основ за будућност? Ако себе видимо као „Запад“, онда у реду. Они који себе виде као „Западњаке“ или „Европљане“ (неки од таквих, Калајић на пример, инсистирају на разлици) не воле садашњу идеологију „западних страна“, али превиђају да је „Запад“ сам по себи политички, идеолошки, и чак најпре транс-идеолошки конструкт. Као и „Европа“, уосталом.

Левица и десница се данас мање одређују сопственим идеолошким претпоставкама, колико односом према Русији, исламу, јудаизму, или у нашем случају, на пример, 27. марту. Такође и према капитализму, али тек када капитализам виде као својеврсни синоним за „Запад“, политички и транс-идеолошки конструкт „Запада“ као таквог.

Нова савезништва су стога неопходна, а нова-стара непријатељства неизбежна. Нове идеје – пре свега, нови речник, нови појмовни апарат. Не новоговор, него преосмишљен говор, не нови човек, него човек способан да одговори на изазове који се не могу избећи. Градитељске изазове, јер лако је рушити. Тешко је мотивисати и преносити смисао.

Наравно сва политичка прегруписавања, прегруписавања моћи, како год, па и културно-цивилизацијски мотивисана, као и пројекти уједињења, имају своју интересну базу, односно њоме руководе, или се труде да руководе, они који од у томе виде неки свој интерес. Али да ли „мрачни владари из сенке“ управљају баш свим концима? Да управљају, да ли би им толико сметали, или да ли би толика средства улагали у наизглед небитне појединце, групе или народе, у маргиналне политичаре или новинска и књишка „пискарала“, у разне презреле пубертетлије са „молотовљевим коктелима“ или без њих?

Стваралачки подухват на цивилизацијском нивоу је највећи изазов за човека, друштвени, историјски и културни. Испред њега је само оно најважније „у свим световима“, наша лична духовна потрага, наше устремљивање ка томе да и сами постанемо богови. Да смо то већ, сада и овде, не бисмо се бавили културама и цивилизацијама, о идеологијама да не говорим. Сви ти ланци и сви ти мамци били би за нас само паучина и дрек.

Кад смо најбољи, тада знамо да смо само пролазници и у овом свету, и како је тешко бити бог у свету богова лажних.

Али нисмо увек најбољи, па желимо да стварамо епоху, да остављамо траг, не ради сујете, већ да бисмо будили друге. Да док има времена, време ради за нас, јер време то може – оно је створено и није исто што и смрт. Да ако не можемо да испунимо, можемо бар да пренесемо.

То можда није довољно, али не мора обавезно да буде и зло.

ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ

Гост емисије „Српска раскршћа“ је био др Владимир Коларић, теоретичар филма и уметности. Тема је била стање у српској и светској кинематографији данас, филму као средству пропаганде, Холивуду, специфичности „седме уметности“ , али и серији „Сенке над Балканом“ која је после свега три епизоде већ изазвала бројне полемике и остварила велики успех.

Advertisements