Радио Слободна Европа: Зашто митрополит Амфилохије тражи да се Његошева капела врати на Ловћен

Кости Петра Другог Петровића Његоша, најчувенијег пјесника, филозофа и мислиоца Црне Горе, кога историчари умјетности пореде са Хомером, а који је осим тога био и црногорски врховни свјетовни и духовни владар, од 1974. године почивају у маузолеју који је изграђен по пројекту славног хрватског вајара Ивана Мештровића. Прије Маузолеја, на Ловћену је постојала скромна капела, чије је камење сачувано. Митрополит Амфилохије годинама тражи њено враћање на врх Ловћена. Тим поводом више пута се обраћао влади , а посебно 2013. када је Црна Гора обиљежавала два стољећа од Његошевог рођења. Зашто је Српска црква тако истрајна у својим захтјевима да се на Олимп Црне Горе, како колоквијално називају њену најпознатију планину, умјесто маузолеја подигне нова-стара капела

Његошева капела на Ловћену 


Свако мало Његош васкрсава у Црној Гори као повод за нову полемику, дизање старих тензија и још једну подјелу јавног мњења.Тако је први човјек Српске православне цркве у Црној Гори Амфилохије прије два дана позвао на измјештање Његошевог маузолеја на Ловћену и враћање старе црквене капеле у којој су некада почивали посмртни остаци највећег црногорског пјесника, владара и владике. Зашто је Амфилохије тако упоран у свом захтјеву који годинама понавља и због чега је постојећи маузолеј трн у оку српској цркви, историчарима и политичким круговима око ње?

Митрополит Српске цркве у Црној Гори Амфилохије, понављајући да се Петар Други Петровић Његош налази у тамници, како назива маузолеј који је комунистичка власт подигла на Ловћену, на мјесту гдје су Његошеви земни остаци почивали у капели коју је 1925. подигла српска династија Карађорђевић, поручио је како је почела обнова цркве – капеле у којој је по сопственој жељи Његош сахрањен 1851. године.

„Срушена је та црква, а подигнуто чудовиште. Паганско. Многобожачко. Месопотамских сатрапа. Његош је у тамници. Он је у најгорој тамници која постоји у Европи. И то је сад проглашено за нову Црну Гору, на томе се гради нови идентитет Црне Горе. На тзв., како кажу, западним вриједностима.“
Иницијатива поглавара Српске цркве у Црној Гори, за историчара са Цетиња Милоша Вукановића, осим што је нереална и у пракси неизводљива, нема ни историјско утемељење.

„Још једна иницијатива је покушај одржавања иницијативе ка монополизацији иницијативе културне историје Црне Горе. Јер, господин Амфилохије и Српска православна црква (СПЦ), сматрају да контролом симбола који представљају оличење црногорског националног идентитета, сами могу да креирају и да доприносе његовом развоју.“

Сасвим супротно мисли историчар Будимир Алексић, посланик опозиционог Демократског фронта, који сматра да је враћање капеле на мјесто маузолеја технички изводљиво и у симболичком смислу тиме се само испуњава Његошев аманет. Иницијатива за то, како истиче Алексић, нема никакву идеолошку позадину.

„Идеолошки разлози су руководили комунистичку власт да сруши цркву. Али не само то, него и идеолошки разлози када је ријеч о томе да се сваки траг присуства српске и православне традиције на овом простору елиминише. То су били идеолошки разлози. Шта је нормалније, него што црква тражи да се њен поглавар, јер он је био поглавар Црногорске митрополије, то што садашњи црногорски митрополит тражи да се испоштује воља његовог претходника. Нема никаквих, осим црквених разлога, у иницијативи митрополита Амфилохија и цркве да се Његошева капела врати тамо гдје је и била и гдје је управо Његош одредио да она буде.“

Подсјетимо, кости Петра Другог Петровића Његоша, најчувенијег пјесника, филозофа и мислиоца Црне Горе, кога историчари умјетности пореде са Хомером, а који је осим тога био и црногорски врховни свјетовни и духовни владар, од 1974. године почивају у маузолеју који је изграђен по пројекту славног хрватског вајара Ивана Мештровића. Прије Маузолеја, на Ловћену је постојала скромна капела, чије је камење сачувано. Митрополит Амфилохије годинама тражи њено враћање на врх Ловћена. Тим поводом више пута се обраћао влади , а посебно 2013. када је Црна Гора обиљежавала два стољећа од Његошевог рођења. Зашто је Српска црква тако истрајна у својим захтјевима да се на Олимп Црне Горе, како колоквијално називају њену најпознатију планину, умјесто маузолеја подигне нова-стара капела? Је ли таква иницијатива на трагу националних својатања Његоша, који је за српску цркву и кругове око ње увијек био црногорски владар а српски пјесник?

„Прво мислим да је Његош био црногорски митрополит, па самим тим и црногорски владар. Дакле владар Црне Горе, али такође и српски пјесник, како је сам за себе говорио да српским језиком говори, и српском народу, у етничком смислу припада. Дакле, ја мислим да су то неке чињенице које је он казао и констатовао и да и то треба поштовати“, каже Алексић.

Историчар Вукановић пак сматра да у том грму лежи зец и да је Амфилохијева иницијатива на трагу утврђивања националног идентитета под фирмом исправљања историјске неправде.

„Кругови унутар СПЦ сматрају да монополизацијом лика и дјела Његоша могу да утичу на нешто што у њиховој интерпретацији представља одметање црногорског националног бића од неког већег – српског. Овакав маузолеј, у свој својој форми античкога храма, представља генерално симбол хуманизма и посвете генију који треба да представља и буде посвећен свим грађанима Црне Горе. Сам господин Амфилохије, некаквом иницијативом за враћање капеле, наравно не оригиналне капеле него капеле Карђорђевића, покушава да монополизује један од тих симбола црногорске нације само за једну нацију, а то је српска.“

Аутор: Димитрије Јовићевић

Извор: Радио Слободна Европа, 24. август 2017.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Нови стандард, 24. 8. 2017)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , ,

1 reply

  1. „о пројекту славног хрватског вајара Ивана Мештровића. Прије Маузолеја, на Ловћену је постојала скромна капела“
    Испада да је Мештровић славан, а да је пре његовог маузолеја била „скромна капела“. Е, па ту капелу, обновљену изворну коју су тешко оштетили Аустроугари, урадио је много бољи архитекта Николај Краснов, аутор бројних репрезентативних здања и других изврсних објеката у Београду и Србији.
    Тек да се зна да капела јесте била мања него маузолеј, али је била првокласно, надреално скромна само својим димензијама. Зато њене реплике ничу Црном Гором и Србијом.
    Подизање маузолеја јесте било расрбљивање Црне Горе и ударање аустроугарског печата на њено чело, што није чудо јер је то војска коју је служио Броз и био поражен од Срба.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s