Миодраг Таназовић: Од кога Драгослав Бокан „брани“ СПЦ

Уважени Службениче Кабинета Његове Светости, преосвећени чланови СА Синода СПЦ, чланови-представници мешовите комисије испред СПЦ, уважени чланови информативне службе СПЦ, Ваше преосвештенство Владико Иринеју, Епископе Бачки, портпаролу СПЦ

Заједничко саопштење мешовите комисије, потоње реакције објављене у новинама НОВОСТИ, затим на интернет страни СПЦ, па опет у НОВОСТИ-ма, и поново на интернет страни СПЦ, кулминира (за сад) објављеним ставом/мишљењем/реакцијом на изнете реакције Брата у Христу Драгослава Бокана.

Не улазећи у то откуд од свих реакција на тако важну тему баш да реакција Брата Драгослава буде објављена на интернет страни СПЦ, а обзиром да је Његов став постао потпуно јаван, дајем себи слободу да закључим да и став неке друге душе крштене у Име Оца и Сина и Светога Духа у Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви, такође може бити јаван – објављен на интернет страни СПЦ; уз то нема потребе да се тај став преузима од негде (рецимо са нечијег фејсбук налога), већ се ево доставља директно, на Ваше ел. адресе.

Брат Драгослав није само изузетно образован, веома речит, несвакидашње начитан, већ и невероватно добро обавештен мој Брат у Христу. За разлику од нас крајње обичних смртника, недостојних неба и земље, ОН је потврдио да зна тачно шта су чланови-представници са стране СПЦ изговорили, какве су одговоре добијали, како су разговори по овој теми текли, какви су (досадашњи) закључци извучени и дабоме каква су очекивања. Он ЗНА и да се разговарало ОЗБИЉНО и СТРУЧНО. Ми, мали, малени, готово невидљиви и недостојни, само обични лаици, нисмо имали никакву прилику да сазнамо шта се то иза седам брава дешавало, сем штурих и апсолутно ништа откривајућих саопштења на интернет страни СПЦ; да не помињем ко је то (који ауторитет, која установа, које удружење…) уопште одредио чланове-представнике СПЦ да у овим разговорима учествује, са којим разлогом, којим циљем и на основу ког критеријума.

Да кренем питањем – откуд ‘италијански оригинал’?

Уколико се ради о мешовитој комисији Србске Православне Цркве и Хрватске бискупске конференције, где су ту Италијани?

Ко (је) у тој комисији говори(о) италијански, па да ОРИГИНАЛ буде на италијанском?

Зна Брат Драгослав да није срамота и није забрањено у Цркви Христовој да се критикује грех, да се разобличава оно што није добро, што није исправно, што није у Истини, а опет му смета што неки тамо чланови те Цркве не ћуте, но бране Истину. Добро, јасно је да Истину ретко ко зна тако добро као Брат Драгослав, да готово нико од тих малених чланова нема тог опитног искуства као Он, да нико у ствари (до таквих као што је Он) и не разуме правилно шта се то у НАШОЈ Цркви дешава.

И поред тога што неко (са правом или не) напада екстремну затвореност потпуно супротну Саборности Православне Цркве, напада пастви никад разјашњен(е) РАЗЛОГ(Е) учествовања представника СПЦ у оваквим разговорима, основ по којем се бирају ти представници итд, исл, Он пише и користи термин напад на нашу Цркву.

Зна Брат Драгослав да је САБОРНОСТ кључни појам у Цркви Православној, јер чим нема саборности, поставља се питање ко то (и у чије име) доноси одлуку(е)?  Зна Брат Драгослав и да сам Господ Исус Христос рече  који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга (Матеј 20,27), а опет пише на једном месту:

Дошли смо дотле да од српског патријарха, Светог Синода и Сабора тражимо да нам се правдају, као да су они нама, а не ми њима нешто дужни?!

И још пише:

И ми који сада по први пут имамо – преко рада поменуте и од толиких оклеветане мешовите комисије – прилику да нешто кажемо на ову тему пред међународном јавношћу (а после толиких напада да смо ми „геноцидни народ“ и „џелати“, а не жртве у „хрватско-српском случају“), уместо елементарног поштовања те чињенице, дословно скачемо на врат онима који се, у име Цркве и у наше име (али на свој, њима једино могући и доступни начин) истрајно боре за прећутану истину о Јасеновцу, Јадовном, Козари, Јастребарском…?!!!

Који то ми?  Ко је то нас питао да чланови-представници НАШЕ Цркве Православне разговарају на ту тему, са ким да о томе разговарају, ко их је овластио, са којим циљем, коме подносе извештај о разговорима?

Чему изношење неистине да се разговарало пред МЕЂУНАРОДНОМ ЈАВНОШЋУ?  Откуд је разговор са Хрватском бискупском конференцијом, иначе потпуно и апсолутно затворен за јавност, разговор пред међународном јавношћу?

Опет откуд идеја да су чланови-представници СПЦ ишта по овом питању радили у ИМЕ ЦРКВЕ и у НАШЕ ИМЕ?  У чије то НАШЕ име? У име Брата Драгослава и можда још понеког јако блиском неком од наших Владика?  У име СА Синода СПЦ? У име чије?   Ко их је овластио за ову активност?  Који је то Сабор СПЦ (када, које године, на ком заседању САБОРНО донео одлуку уопште о разлозима за такву врсту разговора, о представницима-члановима тима СПЦ, о циљу учествовања…?

На крају крајева, шта ће то на СВЕТСКОМ-МЕЂУНАРОДНОМ нивоу да буде (боље и межебити праведније) да се види и суди, шта ће то на нивоу (по Брату Драгославу – ЦИВИЛИЗАЦИЈСКОМ) да буде видљивије и уверљивије?

Како се то уопште проблем ПОДИЖЕ на неки (очито виши) ниво, а разговара се у Комисији састављеној од римокатолика и представника СПЦ?

Ко је то (ко је тај) у свету (у цивилизацији) који ће да суди у овом случају? да није можда Ватикан (Рим) или г-дин Бергољо лично и персонално?
Брат Драгослав фасцинира неуког, слабо образованог и не баш начитаног лаика како се аргументи изводе професионално, темељно и прецизно од стране (дабоме) уважених, професионално и морално доказаних, учесника са наше стране.

Коме? Чему?  Истуче те силеџија, и ти му онда доставиш доказе да те је истукао, да те пребио, и?

При том не достављаш доказе (неком) суду, него њему, силеџији.

Каже Брат Драгослав  Мени је било мука док сам читао велику већину ових олаких и, често, клеветничких, надобудних и аутодеструктивних коментара какве до сада нису писали ни највећи „спољашњи” непријатељи Српства и наше Цркве.

Е то можда и није било тако лоше, поготово по здравље Брата ми у Христу;  можда баш и корисно, да мало ‘поправи линију’, да му буде на здравље и спасење.
На основу ког то критеријума Брат Драгослав прогласи г-дина Др Дарка Танасковића за сигурно најродољубивијег и најмудријег српског дипломату? Можда зато што је исти исламолог?  или зато што је члан Малтешкох витезова? или зато што га је одликовао папа Јован Павле II лично? или можебити што Ватикан званично (као) није признао самопроглашено Косово као државу, па се то ваља приписати г-дину Танасковићу у некакав успех, док у исто време Ватикан годинама, деценијама, па и вековима све ради на потпуном и коначном сатирању Срба и Србије Православне, како физички, тако и духовно?  

Доливати уље на ватру и бацати суве цепанице на већ разгорелу ломачу којом се дословно спаљују истина и наша Света Црква јесте безуман и, рекао бих, издајнички чин. Нешто што захтева озбиљно покајање

Да, Брате Драгославе, али не написа чије покајање.

Да ниси мислио на јавно покајање оних који не извршише Одлуку Сабора СПЦ са Сабора 1997. г. о иступању СПЦ из  ССЦ?

  • на покајање оних који се јавно моле са јеретицима?
  • на покајање оних који неупоредиво више воле да се друже са некима тамо јако далеким, који нису ни крштени, а никако са ближњима, који су ту покрај њих?
  • на покајање оних који признају Критски сабор за Свети, називају га Православним и обавезујућим, и још тврде како је заснован на темељима седам Светих Васељенских Сабора?
  • на покајање оних који мимо једног јединог исправног Типика о служењу Свете Литургије мењају Типик и служе другачије?
  • на покајање оних који успеше да сакупе милионе и милионе на украшавање Храма Св. Саве, а никако да сакупе неки динар да направе Двери?
  • на покајање оних који на дан када Срби славе Видовдан и Св. мученика кнеза нашег Лазара додељују Орден Св. Саве некаквим јеретицима?
  • на покајање оних (из Београдске Патријаршије) који су у СИМФОНИЈИ са Богоборном власти ове земље?
  • на покајање оних (из СПЦ) који благослове потапање Немањићких манастира по Србији, асфалтирање темеље Цркава изIV века по Србији, сечење Храстова-Записа старих 600 година?
    на покајање оних који пољубише руку архијеретику и поклонише му се у Риму?
  • на покајање оних који се фотографишу са (јавно) настранима који своју болест, своју настраност јавно рекламирају као нешто добро, и још се на тим фотографијама радосно смеше?
  • или на покајање оних који о свему овоме (мудро) ћуте?

Је л’ на њихово јавно покајање мислиш, Ти, Брате Драгославе, и Ви сви којима се обраћам? 

Иако има своје некадашње име, Србија је и даље умногоме само „скраћена Југославија” са мутним и нејасним национално-верским, отаџбинским идентитетом, у коме се лукаво и лицемерно избегава питање истинског значаја и праве улоге наше Цркве.

Можда, Брате драги, баш из разлога што је Београдска Патријаршија у СИМФОНИЈИ са Богоборном власти у окупираној нам Отаџбини?  Можда баш из разлога што нема ни с од саборности у раду СПЦ?

Има додуше и нечег што Брат Драгослав (делимично) добро и прецизно наведе, као:

нити је највећи број наших сународника уопште стигао да добије праву, детаљну и неопходну информацију о томе шта су високи представници СПЦ радили током протеклих годину дана.

Но, не запита Брат Драгослав ЗАШТО је то тако?  Или можда, имајући у виду Његово образовање, ученост и за већину нас малених, неуобичајену блискост са појединим Владикама, не понуди нама неуким какав одговор, какво појашњење – откуд то, зашто је тако.

Не понуди нам ни неко слово о томе зашто је са благословом Синода СПЦ, представник СПЦ прославио (БАШ) Св. Апостоле Петра и Павла по календару који није важећи у СПЦ, и на тој прослави читао беседу Патријарха Србског?  Или можда, зашто се (за сад) последњи скуп мешовите комисије одржао (БАШ) на дан када Православни Хришћани (других и нема, обзиром да је Истина само једна и једина и само у Православљу) славе Св. Апостоле Петра и Павла, па још (БАШ) у Ватикану чији вођ већ вековима злоупотребљава (БАШ) име Св. Петра, умишљајући да је Његов наследник?

Мислите ли да је неважно то што малени Православни Хришћани не славе Св. Петра и Павла у исто време када и Синод СПЦ, што Православни Светосавци не живе ни на истом простору, ни у истом времену са Њиховим преосвештенствима члановима Синода СПЦ.

Кад стигнете, Службениче Његове Светости, Ваша преосвештенства чланови Синода СПЦ, чланови-представници мешовите комисије испред СПЦ, Ваше преосвештенство Владико Иринеју, портпаролу СПЦ, погледајте/преслушајте један од последњих ојутјубљених преписа – гостовања Брата Драгослава на Радио Сербони који иако има пуно интересантних одломака, можда је најинтересантнији онај код 40-ог минута када се наш Брат присећа своје моћи из ’90-их и како се (би се?) разрачуна(ва)о са многима, па би се можда управо тако разрачунао и са неким од оних малених који (и данас) указују на грешке, који разобличавају неистину, који се једноставно са Њим не слажу. Јесте доле потписан грешан, и прегрешан, но жељу и потребу за таквим разрачунавањем са људима (браћом) која не мисле као и он, никада није имао, и моли Господа да никада ни у будуће не буде имао.

Знате Ви, Службениче Његове Светости, Ваша преосвештенства чланови Синода СПЦ, чланови-представници мешовите комисије испред СПЦ, Ваше преосвештенство Владико Иринеју, портпаролу СПЦ, зашто се Брат ДБ (пардон, Драгослав) хипер активирао баш после овогодишњег Сабора СПЦ, додатно расписао и распричао и сву своју ученост ставио на располагање одбрани неодбрањивог, а тако једноставно разумљивог и најмаленијем међу нама маленима, недостојнима и (пре)грешнима.

Ови лаици, малени, не баш начитани и ни принети речити као Брат Драгослав (тачније они скоро сви још увек муцају и имају проблем у писању и простопроширених реченица) знају да нема суда до Страшног Суда, знају да нема суда човечијега до Божијег, једног, јединог.

Тако исто зна Брат Драгослав зашто треба да ‘брани’ СПЦ, и од кога, исто као што и Ви знате зашто сте ову ‘одбрану’ објавили јуче на интернет страни СПЦ (под овим никако не рачунам како сте и колико овом објавом саблазнили оне који нису у Вери Православној утврђени, који нису пуно тога прочитали, које нису (криво)учили модерни вероучитељи).

Зна се и да је екуменизам, ево потврђује се то сваки дан, ВЕЕЕЕЛИКО зло.

И опростите, молим Вас, што на крају дајем себи ту слободу да питам ја, грешни и недостојни, каква се то ВЕЧЕРА служи на тим мешовитим разговорима, дијалозима?

Праштајте, молим Вас, мени грешном.

С Богом будите!

Миодраг Таназовић,
на Свету Недељу, 20. (7.) јула 2017. у Београду

Ставови изнети у рубрици „Разномислије“ не одражавају нужно и становиште „Стања ствари“

Advertisements


Категорије:Разномислије

Ознаке:, , ,

19 replies

  1. Bokana za papu. 🙂
    I ovako je „stotinu vjera promenio da učini što mu srcu drago“.
    Nekome veoma odgovaraju razni Bokani, Petrovići, Deretići.
    Pod mač bato ako nisi tom krugu velikovernihnajpravoslavnijihpravoslavnihpravoslavaca koji su eto uspeli da se obože tj. u ravni su sa samim Svevišnjim, bar po njihovom mišljenju.

    Свиђа ми се

  2. Миодраже у Христу брате, ваљано Вам и добродетељно, словесно и православно свако слово које сте пером осуштили! Бог Свемилосни да Вас чува и помилује…

    Свиђа ми се

  3. Овако бесне, љубоморне и незреле текстове писали смо као основци у дневнике које смо сакривали под јастук, да не види неко нашу самомржњу од слабости коју нисмо и стању обуздати, да не разоткријемо своју срамоту и патњу од љуте љубоморе и опадања на друге, да би ујутро те странице цепали, олакшани и као у сузама исповедани и смањени, дали завет да тако више нећемо, да ћемо странице лепштим причама исписивати, учити, поштовати… А данас ево, незнања и егоизма се нико не стиди, наптротив, траже да се најбољи и најсветији о њиховом јаду забављају, да на њихова питања одговарају, док лице зла кези своје очњаке на покољења.

    Свиђа ми се

  4. Мени је ово јадно и жалосно. Верујем да је српска страна у мешовитој комисији успешно изнела своје аргументе против Степинца. Поткупљиви медији су дочекали наше представнике на нож. Инсинуација са ДБ је крајње злонамерна (има ту и других увредљивих делова текста), а толико све остало врви од тобоже кроткости и смерности да је то на крају крајева трагикомедија од текста. Значи ништа нам није свето.

    Свиђа ми се

  5. @Ана

    „Овако бесне, љубоморне и незреле текстове писали смо као основци у дневнике које смо сакривали под јастук, да не види неко нашу самомржњу од слабости коју нисмо и стању обуздати, да не разоткријемо своју срамоту и патњу од љуте љубоморе и опадања на друге, да би ујутро те странице цепали, олакшани и као у сузама исповедани и смањени, дали завет да тако више нећемо, да ћемо странице лепштим причама исписивати, учити, поштовати..“

    О коме Ви овде пишете – о себи или о Аутору текста?
    Ако дајете сопствени психолошки профил, онда вас разумем и поздрављам
    Вашу самокритичност и самоукоревање, али ако то адресујете на име
    Аутора горњег текста, онда ВАС НЕ РАЗУМЕМ?!
    Да бисте о Њему било шта написали, морали бисте да Га познајете,по
    Његовим речима и делима, а Ви о Њему баш ништа не знате, нити Га
    познајете, нити сте Га икада у животу видели и с Њим се сусрели?

    Ако већ остајете при свом ставу, онда, молим лепо, аргументовано побијате
    Његове наводе, пратећи делове текста који, по Вама, “НЕ СТОЈЕ“…
    Ви се, уместо аргумената, бавите “психоанализом“ Аутора, а где су Вам
    АРГУМЕНТИ – да побијете Његове наводе?
    То остављате другима, да сами закључују???
    Неодређено, уопштено… смешно!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  6. Храбри коментатори!
    Када немате аргументован одговор, а ви, “Све по ладу да вас не познаду!“,
    ударате “минусе“ – “хакујете“!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  7. @Драган

    Хвала Драгане на коментару мог коментара.
    Сматрам да за разумевање и индивидуални доживљај текста не морамо да познајемо аутора. Такође, сматрам да коментаре на текстове не морамо остављати „по упутству“, него по томе какав су утисак текстови на нас оставили.

    Тако, овај текст на мене није оставио никакву другачију ни инспиративнију импресију од оне што сам написала. У њему нема никаквих ставова ни закључака на које би се аргументовано могло дискутовати, али је зато препун сарказама, недоречености и питања о којима аутор не даје ни један одговор и тражи да му неко на та питања положи одговоре, што одаје површну мисао која таласа по океанским беспућима и плитку веру која се код сваког питања разбија о стење закона и љубави.

    Зато овај текст нема крила, не буди инспирацију, полет и радост него изазива сумњу, додаје бескрајни низ квази интелектуалних запиткивања и смутње, те је управо самоанализа аутра, недостојан њега самог и лош пример другима.

    Иначе, аутор „брат у Христу“ може прво да се исповеди и потражи одговоре на своја питања.

    Може да потражи снагу да се сусдржи од писања оваквог неплодног текста и у 10 заповести од којих је прекршио у најмању руку 3, 9 и 10:
    1. Ја сам Господ Бог твој; немој имати других богова осим Мене.
    2. Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити.
    3. Не узимај узалуд имена Господа Бога свог.
    4. Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и обави све послове своје, а седми дан је одмор Господу Богу твоме.
    5. Поштуј оца свога и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.
    6. Не убиј.
    7. Не чини прељубе.
    8. Не укради.
    9. Не сведочи лажно на ближњега свога.
    10. Не пожели ништа што је туђе.

    Ако су заповести сувише свеобухватне, има пуно путоказа како браћа по Христу то заиста и треба да буду:
    -А ја вам кажем да ће сваки који се гневи на брата свог низашта, бити крив суду; а ако ли ко рече брату свом: Рака! Биће крив скупштини; а ко рече: Будало! Биће крив паклу огњеном.

    Зар се пре напада и запиткивања не замислимо да свако од Браће носи свој претешки крст и колико је ужарен крст наше Српске правослвне цркве од постања до данас, и њених поглавара:
    -Носите бремена један другог, и тако ћете испунити закон Христов.

    Зато овај текст није никоме на добро и неће нас у сабор окупити:
    -Хоће ли двојица ићи заједно, ако се не састану?

    А како ће се састати ако се не уради како треба, кад је лакше пером у шерпе лупати:
    -Ако ли ти сагреши брат твој, иди и покарај га међу собом и њим самим; ако те послуша, добио си брата свог.

    Свиђа ми се

  8. Лицемјеран текст, пун општих мјеста и незнања – понајвише када говори о самом Бокану и поготово о професору Танасковићу. Да и не помињемо ружне инсинуације као „ДБ“.

    Свиђа ми се

  9. @Ана

    На питање одговрате питањем, што у комемнтарисању није уобичајено?!
    Опет сте уопштени, не побијате наводе текста по ставкама, него уопштено,
    описно…?!

    Наводите Божије заповести 3,9 и 10, а не појашњавате, наводима из текста
    где је ту прекршај , већ то чините на основу личног утиска?!

    Цитирате делове из Св. Јеванђеља, а не везујете их за критиковани текст
    конкреним наводима, него – “подучавате“?!

    Једноставно речено: Вама се тај текст не свиђа, и тачка?!
    Потпуно Вас разумем и прихватам Ваш став, ако се то само своди на:
    “НЕ СВИЂА МИ СЕ!“, на Ваш став, без икаквих објашњења која ни сада
    не поткрепљујете спорним наводима из текста!

    Ето, Аутор лепо пита, и очекује одговор:

    “Да кренем питањем – откуд ‘италијански оригинал’?

    Уколико се ради о мешовитој комисији Србске Православне Цркве и Хрватске бискупске конференције, где су ту Италијани?“

    ОДГОВОРИТЕ НА ТО ПИТАЊЕ, или га подведите под прекршај неке од
    10 Божијих или Јеванђелских заповести!

    Даље Аутор наставља са питањима, а одоговора нема:

    “Да ниси мислио на јавно покајање оних који не извршише Одлуку Сабора СПЦ са Сабора 1997. г. о иступању СПЦ из ССЦ?
    на покајање оних који се јавно моле са јеретицима?
    на покајање оних који неупоредиво више воле да се друже са некима тамо јако далеким, који нису ни крштени, а никако са ближњима, који су ту покрај њих?
    на покајање оних који признају Критски сабор за Свети, називају га Православним и обавезујућим, и још тврде како је заснован на темељима седам Светих Васељенских Сабора?
    на покајање оних који мимо једног јединог исправног Типика о служењу Свете Литургије мењају Типик и служе другачије?
    на покајање оних који успеше да сакупе милионе и милионе на украшавање Храма Св. Саве, а никако да сакупе неки динар да направе Двери?
    на покајање оних који на дан када Срби славе Видовдан и Св. мученика кнеза нашег Лазара додељују Орден Св. Саве некаквим јеретицима?
    на покајање оних (из Београдске Патријаршије) који су у СИМФОНИЈИ са Богоборном власти ове земље?
    на покајање оних (из СПЦ) који благослове потапање Немањићких манастира по Србији, асфалтирање темеље Цркава изIV века по Србији, сечење Храстова-Записа старих 600 година?
    на покајање оних који пољубише руку архијеретику и поклонише му се у Риму?
    на покајање оних који се фотографишу са (јавно) настранима који своју болест, своју настраност јавно рекламирају као нешто добро, и још се на тим фотографијама радосно смеше?
    или на покајање оних који о свему овоме (мудро) ћуте?“

    Има још неких питања, као на пример:
    ЈАВНО ПОЗИВАЊЕ ПАПЕ ДА ДОЂЕ У СРБИЈУ,
    ЈАВНО ПОЗИВАЊЕ НА ЕКУМЕНИЗАМ/ЗАЈЕДНИШТВО СА ВАТИКАНОМ?!
    На ова два последња питања одгвор је дао ПАТРИЈАРХ ВАРНАВА СВОЈОМ
    МУЧЕНИЧКОМ СМРЋУ НЕ ПРИХВАТАЈУЋИ 1937 “КОНКОРДАТ“/УНИЈУ
    СА ВАТИКАНОМ.!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  10. У тексту можда има доста тога и тачног, али се то не види од заиста наглашене жеље да се неко лично гурне у блато.

    И то је превише чест проблем код нас, у једном тренутку престанемо да се бавимо темом и почнемо да се бавимо оним који с нама дискутује – да ли је дебео, проћелав, каква је његова прошлост и слично. Притом треба да знамо да ће његово спасење у многоме зависити од његове кротости и спремности да оваква изругивања издржи. А наше спасење?

    А о питању типа – „Ко је Цркву овластио…?“ и слично, могао би да се поведе заиста озбиљан и дуготрајан јавни диспут.

    Цркву је овластио Свети Дух.

    Ми, који смо у Цркви верујемо да сви који су монаси и архијереји нису то случајно, него по призвању и да, по истом призвању, истурени су на места која репрезентују цело Тело цркве, њен однос према животу и Једномислије.

    Многи од нас су постали црквени док је већ, мање-више, већина ових архијереја била „нешто“ у црквеној Јерархији. Значи, самим ступањем у Цркву, пристали смо да нам такви архијери буду духовни вођи и нисмо имали неке ни боље ни горе примере како архијереј треба да изгледа и чиме да се води.

    Вера појединих наших усмених и писмених „бранитеља предања“ да Свети Дух може толико масовно да „изгреши“, „изфалшира“ и одабере толико „недостојних“ Амфилохија, Атанасија, Порфирија, Иринеја или Јована… јесте нешто над чиме бисмо морали да се замислимо.

    Зар је могуће да тако олако схватамо дар свештенства и монаштво? Они су постали архијереји и то им није донело никакву мудрост, склоност саборном Уму, никакву „мудрост змије“ и „безазленост голуба“? Па шта онда тражимо у Цркви, ако тако верујемо?

    Где је и кад је постојала та савршена по „нашем моделу“, коју призивамо?

    Можда да г. Таназовић напише један хипотетички текст, нпр: „Ја, Патријарх у време апостасије“, који даје замишљени план борбе српске Цркве с искушењима са г. Миодрагом као Патријархом. Како изгледа кад сменимо комплетан Сабор, па поставимо све саме Таназовиће на архијерејске столице – како би онда изгледало сведочење Цркве о Степинцу пред Светом?

    До тада:

    Чим се господин Таназовић није замонашио, није рукоположен у свештенство, нити произведен за архијереја, значи да Свети Дух није хтео да он одлучује о питањима од опште-црквеног значаја, а из овог текста можемо да наслутимо и зашто.

    Провиђење је ту неумољиво. Пуно буквалних метафора.

    Сви ми можемо да пишемо текстове и коментаришемо, али чак и ти наши доприноси треба да буду прожети свешћу о нашој веома ограниченој позваности да дајемо задњу реч о томе како Црква треба да се устроји и чиме да се води у осетљивим питањима, гледе њеног „граничења“ са Светом.

    Архијереји су много истуренији и на много већем и тежем испиту пред Богом од нас. Ако нећемо да се замонашимо и придружимо им се на тим истуреним местима, не би требали много да им солимо памет. Упамтимо да иза сваке архијерејске позиције стоји десетак година чувања коза по манастирским имањима, далеко од „мудрости овога света“ и интернет-демократије. Задобијања смирења и одсецање склоности да се о некоме или нечему суди на основу „виђењу очију својих“.

    Мислим да Таназовићи на то не рачунају и прескачу те почетне кораке, кад замишљају себе на неком од епископских столица.

    А и сви ми и сами много више од наших архијереја седимо „на две столице“ и узимамо час од Цркве-час од Света, онако како нам се и кад свиди.

    Ко зна с колико смо Степинаца и језуита ми данас попили пиво, одиграли карте или седели на неком партијском састанку.

    Свиђа ми се

  11. @Драган

    Драгане, моја питања и коментари односе се на суштину овог текста, а то ја напад, клеветање, инсинуације и опадање на брата Драгослава. Све остало је „подкачено“ успут, заједно са нападима на Српску православну цркву тј. њене свете оце.

    Мислим да је то из авиона јасно, те је логично да кад једном прозремо ниске намере писца, даље се ни не бавимо размишљњем о појединостима, а камлоли коментратисањем

    Зато сматрам да је беспредметно да се бавим таксативним тумачењима остлим и насумичним питањима из текста и то из неколико разлога:
    1. Не знам одговоре на нека питања, стрпљиво ћу их сачекати.
    2. Нисам сигурна да су нака питања и тврдње уопште тачне.
    3. Ко сам ја да судим великодостојницима Српске православне цркве?
    4. Ко сам ја да им захтевам било какве одговре и да ми полажу рачуне?
    5. Ко сам ја да доводим у питање њихове одлуке и рад?

    И све ово је као што рекох успутно, колико је јадно и мизерно и преовладавајуће мучно, позивање Српских отаца да сумњају, прате линкове, утврђују неку наводну кривицу, полажу рачуне нарастајућем злу запиткивача и њиховог „права на мишљење“, зашто је објављен на сајту Српске православне цркве текст брата Драгослава у којем, ево опет га прочитавши, не нађох замерке ни приговора већ управо витешку, бритку а топлу руку, недвосмислену и ка добру окренуту.

    Свиђа ми се

  12. Изгледа да и „брат“ Драгослав има своје „ботове“ 🙂

    Само што га не беатификоваше за живота……

    Кад смо код живота и код биографије да видимо мало шта има на интернету

    Sredinom devedesetih Bokan u Beogradu otvara kafić “Legsington” i biva hapšen zbog pljačke vlasnika kompanije “Yuco”, u selu Bukovcu kod Novog Sada, pod optužbom da je sa grupom “saradnika” oteo oko 240.000 DEM.

    http://pescanik.net/bokan-dragoslav/

    Свиђа ми се

  13. @Инсајдер из Русије

    To! Баш то…

    Изгледа да „Пешчаник“ има своје „инсајдере у Русији“.

    Забава без краја, само док Црква трпи и черупа се.

    Наши дани…

    Свиђа ми се

  14. @Милан

    Ако Вам смета извор Пешчаник, ево вест из 1996. (Додуше опет је АИМ, ткзв. Друга Србија…)

    Filmski reziser po obrazovanju,bivsi komandant „Belih orlova“ i aktuelni ugostitelj optuzen je za razbojnistvo. Tocnije: da je zajedno sa Aleksandrom Sarcem (29), Aleksandrom Momicem (24), Aleksandrom Cvijeticem (40) i Ljubisom Radosavljevicem (39) ucestvovao u pljacki Tomislava Djordjevica, vlasnika kompanije „Yuco“ ,u selu Bukovcu kod Novog Sada. Djelo je pocinjeno prije cetiri godine – 27. novembra 1992. Oteto je oko 240 000 DEM, a Bokan i drustvo uhapseni su „nakon strpljivog rada“ policije sredinom oktobra 1996.

    http://www.aimpress.ch/dyn/pubs/archive/data/199610/61022-005-pubs-beo.htm

    Заиста не знам је ли господин Бокан осуђен, као ни да ли је тужио медије за нанету „душевну бол“, али ови текстови и дан данас стоје на интернету. Мени су занимљиви, па од кога да год долазе

    Свиђа ми се

  15. Не смета мени ниједан извор, а и не слажем се с г. Боканом да је срамота за „Стање ствари“ што је објавило Таназовићев текст. У самом писању и читању нема ничег рђавог.

    Смета ми што тако лако код нас очас посла неки Бокан и Таназовић или, још горе, неки „Милан“, „Инсајдер из Русије“, „Драган Славнић“ или „Ана“ постају битнији од Цркве, а чак и Филим Шварм и „Пешчаник“, до тад несумњиви непријатељи, довољно добри пријатељи у борби номиналне против браће и сестара.

    Па јесмо ли се у име Боканово или Таназовићево крстили? Хоћемо да се поводимо за политичарима који, чим странка постане мала за њихову сујету, оснивају своје?

    Тако, нек постоје црквице над којом столују Бокан, Таназовић, Мирољуб „под мач“ Петровић, Влада Димитријевић… свако нека „сам себи буде разуман“, а Свети Сава и владика Николај нек остану „на сигурној удаљености“.

    Што се тиче пљачке из ваших навода, ништа се не секирајте: зна наш Господ да милује разбојнике, једног је спасао са Крста, а Житија Светих су пуна примера где су они који су „пљачкали“, постали они који дају од сувишка срца.

    Препустите прошлост прошлости. А вечно је за Вечност.

    И, ако „друга Србија“ напада Бокана с лева, а ви с десна – сами сте криви ако он испадне мученик.

    Свиђа ми се

  16. @ Милан

    Не треба заборавити да је полемику грубим нападима отворио управо Д. Бокан, прво текстом „Кад оглашени преузму бригу о Цркви“, а онда и овим брањењем Комисије о Степинцу. А ако због мене испадне мученик (и спасе се), прихватам и тај грех!!!! 🙂

    Ако питате већ рекао бих да Бокан мисли да смо се у његово име крстили, те да је Црква = институција, зграде, свештенство и монаштво, сасвим без верног народа. Патријарх није мини папа како га види Д. Бокан, него primus inter pares, уз сво поштовање (које исто мора мало и да заслужи).

    @ Боканови ботови

    Ево одакле су дошли ботови, позвао их сам Бокан са свог фејсбука:

    Dragoslav Bokan

    Слободно можете да коментаришете тај гнусни текст на сајту ”Стања ствари”. Да се види да и ми, другачији од ових острвљених антицрквених језичара, ипак и даље постојимо.

    Свиђа ми се

  17. А ви, као „последњи међу једнакима“, коме полажете рачуне за то што сте данас урадили, кад Патријарх као „први“ полаже вама?

    Чиме сте ви „заслужили“ гласноговорничко достојанство и да баш ви говорите у име Цркве?

    У вашем виђењу целе ствари, свештеници треба нама да полажу рачуне, а обрнуто не важи.

    Патријарх је чувао козе по манастирима, палио кандила, читао на службама, одрекао се жена, сладоледа и самовоље, положио испите на Богословском факултету, пустио браду, обукао мантију, спавао на тврдој подлози, живео без телевизије, струје и мокрог чвора, навикао се сит бити и гладовати, као и сви монаси покоравао се старијем по годинама и „чину“, до првог напретка на црквеној лествици…

    А ви? Имате компјутер и добру интернет-везу. Нисте ништа бољи од мене, „Бокановог бота“.

    Ја имам макар и ово, можда и лажно и име, а ви ни то.

    Јеванђеље од нас захтева поштовање и према свакоме „ко га тражи“, јер ни кнезови не носе „узалуд мача“, а камоли рукоположене старешине.

    Бог плаћа лицемерима и фарисејима како заслужују и враћа освету „и ђаволу и ђакону“, а за нешто више (да говоримо и деламо у име Бога и Цркве) морали бисмо мало више да се потрудимо.

    Али, видим да је вама стало до надгорњавања с г. Боканом, па вас остављам на том послу.

    Нисам Боканов адвокат, нити га познајем, али за сад сам на његовој страни у овој ружној „утакмици“ недостојној Хришћана, само зато што се он потписује пуним именом и презименом, а никог другог не прозива по имену и презимену.

    „Анти-Боканови ботови“ негују супротан приступ.

    Свиђа ми се

  18. Господин анонимни, кад већ тако здушно напада не само господина Бокана већ и његове истомишљенике поводом овог питања око улоге наше комисије, називајући нас ботовима нека се јавно представи, чисто да видимо са ким имамо посла, јер по истој тој „ботовској“ логици ја могу да га прогласим тролом/ботом или чак усташом. Господина Бокана не познајем, истина пратим и читам његове текстове. Чињеница је да доживљавамо тежак пад свих српских институција. Разумем да нам прети смртоносна опасност ако се не будемо уозбиљили, отрезнили, ујединили или сложили барем око нечег највреднијег, а то је наша Црква и Православна вера. Ми ни српску државу више немамо, остала нам је једино Српска православна црква која је на удару тролова и ботина са интернета, манијака као и проданих новинара и скоро по правилу увек антисрпских усмерених медија. Да не причам о режимским троловима и ботинама које су вероватно и на овом сајту. Ја сам лично спреман да се сретнем лице у лице са било ким и да покажем и представим исте ставове које износим и овде.

    Милош Мошић мастер Физичар (на докторским студијама), Србин рођен у Београду.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s