Жан Кристоф Каталон: Немачка зарадила више од милијарду евра на грчкој кризи

Од доба позајмљивања Атини и програма откупа дугова с почетком кризе у Грчкој, Немачка је кеширала 1,34 милијарде евра. Тако извештава Еурактивов партнер Ла трибун

Немачка се опире позивима да се среже грчки дуг (Fredrik Rubensson/Flickr]

(Euractiv, 18. 7. 2017)

Немачко министарство финансија је објавило детаље о профитима које је остварило у Грчкој: 1,34 милијарде од 2009. године, према саопштењу немачког дневника Зидојче цајтунг.

Прекопавање по детаљима открива да је Немачка развојна банка (KfW) узела 393 милиона евра у виду камата на зајам од 15,2 милијарде евра којег је Атини дала 2010. године. Од 2010. до 2012. године, шеме позајмљивања ради откупа дуга од централних банака Еврозоне донеле су Бундесбанци профит од 952 милиона евра.

Други чланови еврозоне су се сагласили да сваки профит врате Централној банци Грчке. Али ова операција повраћаја је заустављена из политичких разлога, услед напетости између тада изабраног Алексиса Ципраса и „Тројке“, како тврди француски лист Ехо. Било је показивања добре воље на спровођењу реформи и мера штедње које су захтевали повериоци, па се Атина надала да ће охрабрити своје партнере из ЕУ да почну ново олакшање њеног задужења.

Нема олакшања задужења за Грчку

Упркос напору грчке владе да задовољи прохтеве својих зајмодаваца, нарочито о књижењу буџетског вишка ван и преко својих циљева и усвајања све опсежнијих мера штедње, Берлин и даље избегава да свој приступ смекша. Ципрасова влада је тражила олакшање дуга због обнове поверења с надом свог повратка на кредитна тржишта. Након осам година шкомрчеће штедње[1], економски раст се у Грчкој не јавља.

ММФ схвата шта се стварно дешава и чак је најавио да ће дати само помоћни прилог ако се грчки дуг среже. Међутим, суочен с изричитим одбијањем немачког министра финансија Волфганга Шојблеа, ММФ је присиљен да одустане. С пропуштеном инјекцијом кеша, Грчка отплата јунске рате дуга ће изостати. А ММФ не жели да повећава своје учешће догод остале земље ЕУ не буду спремне да у томе учествују.

Аутор: Жан Кристоф Каталон

Са енглеског посрбио: Душан Ковачев


[1] Прим. ДК:  Srippling austerity. Преведено према смислу.

Advertisements

2 thoughts on “Жан Кристоф Каталон: Немачка зарадила више од милијарду евра на грчкој кризи”

  1. У ЕУ се десило да сав профит стигне у Немачку и пар најразвијенијих држава, а после – што јужније, то тужније! Ради се:

    1) о економској законитости: да профит „осмотски“ цури ка областима више капиталне опремљености. А како тог профита не би било без слабије развијених, то је посао државе да те паре без престанка враћа неразвијенима, уз гунђање развијених.

    2) о злој намери јаких, који су системским решењима омогућили пљачку: централна банка је у Немачкој, главна управа у Бриселу; они су подмукло дезиндустријализовали периферне државе, а развијали изабране.

    Такође су се служили колонизаторским манирима: задуживали неразвијене преко сваке мере, неефикасним инвестицијама у инфраструктуру, војску, прикривено финансирали пензије, а највећи део новца покрали са локалним елитама.

    И сад имамо нерешиве дугове Југа. Немачка надмено предлаже да откупи острва, као да је тај њен украдени капитал управо њен. А нико нема снаге, ни петљу, да викне „Лопови!”

    Свиђа ми се

  2. Ма да Грци нешто имају моода: па да седну и сваки кредит пречешљају – где је отишао који Евро? Па би се видело да су лавовски део задржали даваоци кредита, да су део мацнуле локалне елите, да су за остатак плаћене робе и услуге по космичким ценама; онда пречешљати даваоце роба и услуга (као и оне који су им одобрили те цене) – ди су паре, пошто ће се брзо испоставити да нису код њих.

    Ово би и код нас дало сјајне резултате, само нам треба присуство руске војске, ради ауторитета инспектора.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s