Александар Дугин: Долази време да Србија начини избор

Имате шансу да сачувате територијалну целовитост. Хајде, само на тренутак замислите следећу ситуацију: данашња Србија, која заиста не жури у НАТО, изјављује – желимо да будемо примљени у Евроазијску унију и ОДКБ. Шта даље? Тада проблем Косова постаје и проблем Русије, каже у интервјуу „Политици“ Александар Гељевич Дугин

Фото: Сања Кнежевић

Најпознатији руски филозоф и геополитичар, Александар Гељевич Дугин, човек за кога се верује да својим идејама утиче на Владимира Путина, боравио је ових дана у Београду, где је дошао на позив декана Факултета за међународну политику и безбедност на Универзитету „Унион Никола Тесла” др Виолете Рашковић Таловић. Дугин има много објављених књига и присталица у Србији. Сада промовише нову идеју – београдску школу геополитике

– То ће нам омогућити да боље формулишемо геополитичку стратегију, не само за Србију, већ и за цео Балкан. Циљ је формирање суверене и независне балканске елите, која не би била пион у рукама великих држава – истиче Дугин за „Политику”.

Стекли сте светску славу, о вама западни медији пишу и снимају емисије. Ваше име повезују са доласком на власт Сиризе у Грчкој, помињу се блиски контакти са партијом Ердогана у Турској, где сте боравили и на дан неуспелог пуча прошле године, али и са лидерима других држава?

Залажем се за мултиполарни свет, за идентитет сваког народа. Сматрам да су религије темељни аспект људског живота, у прошлости, садашњости и будућности. Ко дели ове исте ставове? Све више људи у свету, то су милиони, милијарде људи. А то је у супротности са идејама либералне демократије, глобализације, прогресивизма. То је чак и у Русији доскора била маргинална позиција, али сада постаје „мејнстрим”, исто као и конзервативизам, евроазијство и Евроазијска унија. То постаје главна идеја у Русији, Турској, Ирану. Нарастају тенденције које дају за право мојим анализама и људи у свету почињу пажљивије да ме слушају.

Били сте међу онима у Русији који су се највише обрадовали изборној победи Доналда Трампа. Веровали сте да ће то из темеља променити односе Русије и САД. Да ли је заиста тако?

Када сам скоро једини говорио да ће Трамп да победи, нико ми није веровао. А онда смо видели другу Америку, која одбацује либерализам и гласа за ставове које је Трамп заступао у изборној кампањи. Направио сам поруку америчком народу коју сам закључио речима: „In Trump we trust”. Ову реченицу искористила је Ен Колтер, једна од највећих Трампових следбеница, за наслов своје књиге. Када су је потом питали да ли и даље верује у ову паролу, одговорила је речима које и ја могу да поновим: „In trumpism we trust”. Дакле, верујемо у избор америчког народа и сматрамо да је наш потенцијални савезник. „Дубока држава” узела је Трампа за таоца и сада у САД имамо два центра управљања. Између њих се води колосална борба и смем да тврдим да се Америка налази на прагу грађанског рата.

Вас у широким круговима сматрају за Путиновог саветника, понекад вас тако и представљају?

Званично, није тако. Ако посматрате у каквом је односу линија моје филозофске и политичке мисли, са Путиновим поступцима, можете видети да су у међусобном сагласју, прате једно друго. Како се то дешава, о томе не желим да говорим. Трудим се да одражавам ставове нашег народа и да им придам интелектуалну форму.

Колико се често срећете са Путином?

То није важно.

Зашто се онда тако често љутите на њега? Изнели сте својевремено и теорију о „два Путина” – соларном и лунарном?

Понекад се он строго придржава наших геополитичких и историјских интереса. То називам светлим, соларним Путином, јер видимо како је ојачана држава и њен суверенитет. Понекад, међутим, долази до помрачења и видимо више системску фигуру Путина, која се договара са глобалистичким елитама, подржава либералну владу, одбија да институционализује сопствени државни курс. Сматрам да је то његова лунарна страна и да такво балансирање није неопходно.

Више не радите заједно са Константином Малофејевим, олигархом који је помињан и као потенцијални купац медија у Србији? Напустили сте његову Телевизију „Цариград”?

Константин је био и остао мој друг, размимоилажења међу нама није било. Он је диван човек, патриота и пријатељ Србије. Нисам више главни уредник „Цариграда”, јер смо се у старту договорили да то буде орочена сарадња. Помагао сам Константину да направи телевизију у Грчкој и Србији, али до тога није дошло. И даље сматрам да је Србији неопходан руски ТВ канал. Обуставили смо рад сајта „Катехон”, дошло је до секвестрације буџета, али настављамо на сајту „Геополитика.ру”, где постоји и страница на српском. Добили смо подршку других кругова.

Гајите посебан однос према Србији, делује као да бисте желели неке српске особине да пресликате на Русе и Русију?

Сматрам да су Срби исти као Руси, само бољи. Свој однос према Србији назвао бих сакралним. Србија је за мене не само соларна, већ огњена, ватрена. Никад се не предаје, и то што славите Видовдан јесте залог будућих победа. Духовна Србија је вечна, не може бити сломљена, јер је српски народ изузетан. Стидео сам се деведесетих година да погледам Србима у очи, због тадашњег односа Русије. Србија је примала страховите ударце, али се усправљала. Много, заиста најдубље, верујем у Србију и њену способност да сама одлучује о својој судбини. Ми немамо никакво право да вам делимо савете, а поготово да прекоревамо. Наше је да волимо и помажемо колико можемо. Будите сигурни да сте наша највољенија браћа. Исто као и Црногорци, без обзира на све.

Али управо је Москва оптужена за покушај државног удара у Црној Гори?

То је „фејк њуз”, Русија није предузимала ништа слично. Много нам је жао због свега што се у Црној Гори десило и сматрамо да је елита пожурила са уласком у НАТО, несвесна да је лако ући, а веома тешко изаћи. Исто важи и за Србију. Ако уђе у НАТО и ЕУ, то би било самоубиство, али не значи да ћете бити мање вољени у нашим очима. То је само за вас лоше.

Србија каже да неће у НАТО.

Имате шансу да сачувате територијалну целовитост. Хајде, само на тренутак замислите следећу ситуацију: данашња Србија, која заиста не жури у НАТО, изјављује – желимо да будемо примљени у Евроазијску унију и ОДКБ. Шта даље? Тада проблем Косова постаје и проблем Русије. Онда ми, са нашим нуклеарним оружјем, војном компонентом и ауторитетом који имамо на Истоку, засучемо рукаве и решавамо проблем.

Зашто би се Русија тиме бавила?

Ако би Србија затражила пријем у Евроазијску унију и ОДКБ, онда Русија мора да размотри тај захтев, узимајући у обзир вољу народа. Путин пажљиво слуша вољу народа и изузетно ретко иде против ње. Ако би проблем Косова постао и наш проблем, то би у старту гарантовало безбедност и живот за Србе, јер Русија признаје целовиту Србију. То не значи да бисмо одмах покренули војну операцију, али бисмо пружили одређене гаранције с којима би могло спокојније да се живи. Немамо ништа против Албанаца и тражили бисмо наш, евроазијски пут за договор са њима. Али, имамо много тога против суровог комадања српске државе, противно вољи њеног народа. Зато замислите такву перспективу, уместо магловитог приступања ЕУ, одакле би многи радо побегли да могу. Уз то, треба да извршите и политичко самоубиство да бисте ушли у ту унију. Замислите шта би било са Вучићем када би којим случајем рекао да признаје Косово…

Много пута је рекао да то неће учинити.

Наравно да неће. А то значи да никад нећете ући у ЕУ. Балансирање може да траје одређено време, али треба наћи трајно решење. Оно постоји – то је Русија. Русија са Сиријом, са Кримом. Осим Турске и Ирана, видимо и Катар који полако прелази на нашу страну. Наш ауторитет стреловито расте на Истоку, јер су после Асада сви схватили да Путин своје пријатеље не издаје. Русија може бити гарант територијалне целовитости Србије. Важно је само почети, то може бити нека мала база, напуштени аеродром. Чим поставимо војно присуство, макар и симболично, даље ће ићи као подмазано, то је модалитет на који Срби могу реално да рачунају. Веома брзо доћи ће тренутак када ће Србија моћи да начини избор и добије од Русије сасвим другачији одговор него што га је добијала до сада. Тај хоризонт се назире. Увек сам присутан тамо где се окончава атлантизам и почиње евроазијство. Долази време да се начини избор.

Извор: Политика

Наслов и опрема: Стање ствари

(Геополитика.ру, 5. 7. 2017)

Advertisements

One thought on “Александар Дугин: Долази време да Србија начини избор”

  1. Ми, обични људи, не знамо, нисмо обавештени до које мере су купљени или уцењени наши преговарачи, па и цела Србија.
    Постоји ли ултиматум од стране НАТО пакта – да се преговори морају привести крају по рецептури коју НАТО диктира, иначе онда следи одмазда – физичка ликвидација неких преговарача па и поновно разарање Србије, не у мери како је било 1999., али нешто слично.
    Што се тиче позива Русима да нам помогну, па тај позив је упућен још 1999-е, када Русија није могла да нам помогне на ефикасан начин /што објективно, што субјективно/, и тај позив је и даље отворен!!!
    Косово је међународни, политичко-правни проблем и мора, и те како, да се тиче Русије, као сталног члана Савета Безбедности, са правом вета.
    Ако би нас на било који начин НАТО поново напао, класичним или неким другим савременим борбеним средствима и нанео нова разарања и жртве – да ли би нам Русија прискочила у помоћ и заштитила нас свим свјом војним ефективима, или би било као и 1999-е, када су напустили запоседнути
    аеродром у Приштини?!
    Ако би Руси заузели начелно много тврђи став у решевању косовоског питања, онда би, свакако, и било отвореног захтева са србске стране – да се Руси појаве као гарант или заступник у решавању тог питања.
    Дакле, Срби су молили и вапили за помоћ Русије 1999-е, и тај позив је и даље отворен, па је нејасно зашто Руси траже да се тај позив понови, ако већ на онај први Србија чека већ 18 година.?!

    Срби су примили први удар 1941, када су својим ставом сав бес Хитлера
    привукли на себе, и тако растеретили, одложили први удар Хитлера на
    СССР.
    То се поновилпо 1999., када је то исто зло, само сада као “Алијанса 19“.
    предвођена НАТО пактом, репризирала 1941., опет одложивши
    “први удар“ на Русију.

    Неки руски политичари изјављују како Русија нема ништа против да Србија
    уђе у ЕУ, остане војно неутрална, задржи свој ПРАВОСЛАВНИ ПУТ, не
    одрекне се својих корена, а губе из вида да улазак у ЕУ значи баш то :
    одрицање од прошлости, ПРАВОСАВЉА, СВОЈИХ ПРЕДАКА, а прихватање
    сви погубних врeдности ЕУ, које Русија не прихвата – ГМО, кејмтрејлови,
    вакцинација шкодљивим вакцинама, ЛГБТ иделогију…, посету и долазак
    Папе у Русију…?!
    Да ли то Русија очекује од Србије да опет подметне леђа и буде “МОНЕТА ЗА
    ПОКУСУРИВАЊЕ?
    Зашто Православна Русија прво не позове папу, као највећа Православна
    земља, па тек онда да јој следују све мање прославне земље, попут Србије?
    Опет се Србија и Србски Православни народ истурају испред предњег
    краја одбране ПРАВОСЛАВНОГ ФРОНТА, као жртвени јарци, да приме силину првог удара зла које напада цели свет, И ПО ТРЕЋИ ПУТ У ИСТОРИЈИ
    ПОНОВИ ИСТУ ГРЕШКУ – на сопствену пропаст, а у интересу – КОГА, ЧЕГА?
    Г. Дугине, Србија је већ одано начинила први корак, изабрала Русију за
    савезника; сада је на Русији ред, да искорачи ка том позиву и више не
    условљава Србијау никаквим поновним избором.
    Шта то значи: да се Србија одлучи за ОДКБ, а већ се толико пута определила
    за сестринску, Православну Русију???

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s