Владимир Коларић: Културни рат Светлане Алексијевич

Значајну функцију у културном рату против Русије последњих година је свакако имало додељивање Нобелове награде рускојезичкој списатељици Светлани Алексијевич. Не одричући се писања на руском језику који је отворио могућност шире рецепције њеног дела, некадашња љубитељка Феликса Ђержинског и добра совјетска грађанка, својим одбацивањем руског у корист украјинског и белоруског идентетета, постала је ведета русофобије

Светлана Алексијевич (Фото: Иван Шилов/ИА REGNUM)

Ратови се поред војног и економског, воде и на културном пољу, а оно се у највећој мери тиче питања идентитета.

Евро-атлантистички транс-идеолошки корпус питања родног идентитета ставља у срж сопственог заснивања, са транс-хуманистичким циљем стварања свог виђења „новог човека“. Све идеологије модерног доба (а идеологије и јесу феномен модерног доба) уместо иконизовања Христа и Царства небеског, у континуитету са паганским и гностичким култовима из прошлости нуде неку варијанту представе „новог човека“ и „раја на земљи“.

Ипак, нису застарела ни питања традиционалних културних и националних идентитета, и у том смислу русофобија – усмерена на оспоравање и искључивање из општеевропског идентитета његовог источно-хришћанског, ромејског наслеђа – представља конститутивни елемент идеологије евро-атлантизма, односно цивилизаторске идеологије политичког Запада.

Значајну функцију у културном рату против Русије последњих година је свакако имало додељивање Нобелове награде рускојезичкој списатељици Светлани Алексијевич. Не одричући се писања на руском језику који је отворио могућност шире рецепције њеног дела, некадашња љубитељка Феликса Ђержинског и добра совјетска грађанка, својим одбацивањем руског у корист украјинског и белоруског идентетета, постала је ведета русофобије, и тоне на површинском, дневно-политичком, него управо на културно-идентитетском нивоу, нивоу идеолошке (де)конструкције идентитета.

Без обзира на вредност награђених аутора, Нобелова награда је руском писцима без изузетка додељивана по идеолошком кључу, али њено додељивање Светлани Алексијевич чак и у том смислу представља преседан, који сведочи о правим намерама политичког Запада према Русији. Не „Путину“, не „гасном империјализму“, него Русији са њеним културно-историјским и цивилизацијским идентитетом.

Интервју који је дала информативној агенцији Regnum још једном потврђује како се у случају Светлане Алексијевич не ради о критичарки актуелног руског руководства или руске национално-империјалне политике и митологије, већ о екстремном заступнику русофобске пропаганде, која корене по правилу има у мешавини самомржње, тако често индуковане представницима такозваних „културних елита“ народа изван или на рубу политичког Запада, и баналног каријеризма и похлепе, за шта западњачки фондови очито још нису исцрпљени.

Већ на почетку интервјуа, Светлана Алексијевич свог руског саговорника одређује као некога ко „се налази с оне стране“ и интересује је шта „он има у глави“, као да говори о ванземаљцу, екстрахуманом бићу или припаднику неке потпуно непознате културе, што је за некога ко је деценијама живео у Русији и пише на руском језику у најмању руку чудно.

Себе, с друге стране, Алексијевич беспоговорно одређује као особу која се бори против лажи, која одлично разумева шта се догађа, за разлику од већине, која живи у „баналности“.

А истина, која је увек истина – наравно мрачна – о Русији је следећа: „Сада се налазимо у ситуацији када је друштво изгубило оријентире“, Русија је земља ратова и револуција, и што је главно, „код нас постоји култура ратова и револуција“. Перестројка, који је био покушај да Русија „буде као сви“ је пропала јер друштво није било спремно за њу, па се вратило ономе што најбоље зна – ратном, милитаристичком стању, које је „наше нормално стање“.

За њу је рат у Украјини искључиво последица руске агресије, због изражене жеље украјинског народа да живи у Европи, услед чега је  натеран да се бори за слободу и независност. Никаквих фашиста нема у украјинској власти, а у свакој земљи постоје безначајне групације које около шетају са фашистичким знамењима.

Украјина само жели да створи своју државу, и у том смислу могу се разумети одређена циљана убиства. Она их не оправдава, али их „разуме“.

Све ратове на простору бившег СССР Алексијевич види искључиво као последицу руске агресије, док је присуство руског језика и идентитета последица насилне русификације. У том смислу, наметање украјинског (и енглеског!) језика рускојезичком становништву у Украјини је сасвим легитимно. Свако другачије мишљење за ову ауторску је само милитаристичка хистерија.

Русија није земља слободних људи, које Алексијевич дефинише као људе са европским, „хуманијим“, погледом на ствари. Чињеница да у Русији нема више људи који подржавају „наранџасту“ ведету Наваљног, за њу је доказ да Руси не желе слободу.

Додуше, ни на Западу није све најбоље, јер је у Америци победио Трамп, али зато победа Макрона представља „победу Француске“.

Андреј Бабицки у свом чланку „Простосрдачни канибализам Светлане Алексијевич“  овај интервју назива „спомеником руске либералне мисли у лику интелектуалне ограничености и окрутног антихуманог ауторитаризма“. Алексијевичкин интервју је преседан јер до сада је мало ко тако отворено оспоравао било каква права Руса, па и право на живот, док се сваком народу, ког су Руси наводно вековима угњетавали, даје право на свако насиље према Русима.

„Многи су писали о томе“, наставља Бабицки, „да ако би С. А. дозволила себи да овако говори пред неким западњачким новинаром, била осуђена од стране истог тог западног друштва, чијем се идеалима иначе толико клања. Али, наши либерали, некад више инстинктивно него разумски, знају шта се на Западу говори а шта не, и тада код њих наступа потпуна метаморфоза – они моментално мењају своје регистре, и од нацистичких концепата о народу генетски предодређеном да буде роб и џелат истовремено, прелазе на причу о угрожавању људских права и грађанских слобода.“

Бабицки нарочито скреће пажњу на тврдњу С. А. како она није морала да буде присутна у Чеченији и Донбасу, јер је у својим књигама већ истраживала љуску патњу, и познато јој је како „страдају сви други“, подсећајући како такав став није у складу са хришћанским схватањем да је „свака судбина непоновљива“.

Наравно, то не спречава ову нобеловку да људе разврстава у већ припремљене категорије, где Русима припада лик некаквих глупих, слепих, ружних и мртвих човеколиких ентитета.

„Добитница награде Лењиновог комсомола“, закључује Бабицки, „остаје неко чије су примитивни погледи формирани у совјетска времена, и она тим временима припада без остатка. Бездушно разврставање људи на оне који заслужују саосећање а који не, карактеристичан је за тај селективан приступ, према ком је човек био упакован у класне одељке, и његова вредност се одређивала искључиво у тим категоријама. Овде је национална припадност заменила класну, али навика механичког класификовања људског друштва је остала непромењена.“

Анатомија типичног руског либерала је значајна за истраживање како колонијалистичког насиља, тако и менталитета самомржње као једног од његових главних циљева. Ако је процес псеудоморфозе у складу за цивилизаторским обрасцима политичког Запада код неких припадника руске интелигенције прерастао у апологију колонијалног потчињавања, пред нама је још тежи задатак очувања сопствене културне самобитности, па и самог биолошког опстанка.

Мој приказ романа „Рат нема женско лице“ Светлане Алексијевич можете прочитати ОВДЕ.

Advertisements


Категорије:Забрањено са Владимиром Коларићем

Ознаке:, ,

2 replies

  1. Имајући у виду да су ујармљени руски као и „српски“ бољшевици-комунисти спроводили експерименталне и револуционарне циљеве западно-европских и америчких империјалиста-тријалиста и да су за њихов рачун уништавали све изворе националне снаге у Русији и Србији, улажући огромне напоре да руски и србски народ просто материјализују изнутра и да их потпуно поживинче, у чему су у извесној мери и успели. Немилосрдно су уништавали водећи слој руске и србске нације, развијањем презира и непослушности у односу на све ауторитете признате Хришћанством и уништавањем традиција у духу новог идолопоклонства пред материјалним прогресом, нарочито пред напретком технике и економије, при чему хришћанској етици нису придавали никакав значај. Ово је подстакло руског емигранта у Француској С. Димитријевског да о бољшевичкој револуцији донесе овај суд:

    „Да би заувек потчинили покорену земљу Асирци су одводили горње слојеве, носиоце националне културе у ропство, или су их уништавали. На њихова места довођени су туђи елементи. Нација којој је одузето вођство, губила би лик и падала у потпуно поробљавање. Овим методама раде и данашњи поробљивачи Русије, само у савршенијем и грознијем облику и у много већим размерама. Док су у старом веку довођене и уништаване хиљаде и десетине хиљада, сада се одводе и уништавају милиони носилаца руске крви и културе.

    Свагде у руској земљи потискују се руски људи и од стране државне власти и од стваралачког културног рада, одузима им се могућност образовања и најмилималнији услови људског опстанка. руски се човек преобраћа у теглећу животињу, која чами у тами прљаве штале. Туђинска власт није никада била тако моћна, нити је икада руски владајући елеменат био тако малаксао и немоћан кад сад…“ (Види: С. Дмитриевский, Большевистская революция – это «уловка», для обмана руского населения в России, Газета «Младоросская искра» – двухнедельный орган Союза младороссов во Франции , от 1 октября 1933, № 33, стр. 147).

    Свиђа ми се

  2. Захар Прилепин, који је ванредно лепо и истинито говорио о осредњој новинарки која је ничим неизазвана за “ писца “ именована, приде и награђеног “ писца „, по жељи белосветске фукаре, хохштаплера, полусвета злурадог у својој неписмености, био би поносан и на текст и на коментар који први тексту следује…Захвалност и аутору и коментатору.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s