Ознаке

, , , , , ,

Слободан Јанковић

Тако то иде, прво је већина 2008. године гласала за Бориса Тадића под паролом „И Европа и Косово” и Европа настави да нам одузима Косово и Метохију а ми смо и без једног и без другог. Онда нам та Европа поручи да морамо да променимо с(а)вест и престанемо да се сећамо своје историје, себе самих, не бисмо ли могли да будни сањамо како ћемо једног дана ући у Унију.

Затим дођоше Напредњаци, уз подршку исте те ЕУропе и стварно све унапредише. Убрзаше промену свести, потписаше све о предаји Косова и Метохије, економија настави да се сурвава у маниру Шојићевских евро-афро интеграција, (од 2014. смо земља са реално најнижим платама на Балкану), потопише задужбину Немањића — Ваљевску Грачаницу, исекоше Храст запис, затрпаше тек откривену ранохришћанску базилику из четвртог века, обећаше прављење албанског ауто-пута на траси Тирана до Ниша. Вучић и напредњачка дружина разграбише плодне земље, наводно арапским фирмама, не би ли исте продали ЕУ конгломератима од октобра 2017, и сада изабраше, како хрватски Express наводи „богату геј Хрватицу” за председника Владе Србије.

Шта сад?

Шта сад, зашто је постављена баш богата, геј Хрватица, која је успут била директорка фирме која је „уцењивала Вучића” (ма то смо заборавили)? Свашта. Она је ту да се рукује са Харадинајем, са још једним албанским убицом и нарко босом, и да се њоме пере сарадња са тзв. косовском владом, да она успори и омете ионако килаве односе са Русијом, да потпише сет накарадних закона и ко зна још какве прљавштине. Вучић мисли да ће њоме моћи да покрије низ бедастоћа од промене Устава, даљег посрнућа и сличног, а грађаноиди неће моћи да приговоре, јер Ана Брнабић је оличење њихових званичних идеала.

Ана Брнабић (Извор: СКК)

Ковић и Ђурковић кочничари пута у провалију

Наравно, у тако вођеној, окупираној и унапређеној Србији сметају кочничари, сви они који нас подсећају да смо народ, да смо људи, да смо већином хришћани и Срби. Сметају Милош Ковић, најбољи историчар средње генерације у Срба и др Миша Ђурковић, један од најбољих интелектуалаца у Србији данас. Сметају јер ремете густу бару унапређења Србије ЛГБТ-изације и колонизације свести. Ђурковић и Ковић су пример људи који стају на пут широком путу којим од 2008. године започињу трку Тадић и његова камарила, а настављају Вучић, Брнабић, Дачић и Палма. Трка је то велика на путу у провалију, без Косова и Метохије, без Европе, без привредног бољитка и изнад свега без свести и савести.

Аутор је доктор политичких наука, запослен на Институту за међународну привреду и политику

(Српски културни клуб, 16. 6. 2017)