Ознаке

, , , , ,

У понедељак, 12. јуна, у сали Парохијског дома Цркве светог Саве на Врачару одржана је трибина Конзервативизам и свет модерне, као и промоција књиге  српског политиколога и политичког филозофа конзервативне оријентације Мише Ђурковића Конзервативизам и конзервативне странке.

О. Далибор Стојадиновић, Слободан Јанковић, Душан Достанић и Миша Ђурковић

Уводничар овог догађаја био је свештеник Далибор Стојадиновић који је указао на значај конзервативне политичке мисли у савременим околностима. Према његовим речима, дело Мише Ђурковића дубоко захвата тумачење модерне епохе и као такво издваја се у нашој културној средини. Традиција и континуитет су важни појмови које Црква уноси у друштвени живот и реч је о драгоценим темама за разумевање савремености. Стојадиновић је истакао да је важно да имамо жар и посвећеност у вези са оним што верујемо како бисмо то могли да аутентично посведочимо пред другима. С тим у вези, истакао је да заговорници конзервативних идеја могу да се захвале Миши Ђурковићу на његовом чврстом али не и крутом ставу.

Потом је реч узео Слободан Јанковић из Центра за конзервативне студије. Јанковић је указао да нема много великих мислилаца у српској култури које смо имали прилике да уживо слушамо како разрађују и излажу своје идеје – истакао је у том смислу Драгоша Калајића и Жарка Видовића. Јанковић је навео да се објављивање ове књиге уклапа у шири друштвени тренутак и у вези са тим је саопштио како је истог дана присуствовао скуповима посвећеном филозофу Милошу Кнежевићу, али и како се у српској политичкој јавности ради на припремању терена за усвајање Закона о еутаназији.

Јанковић сматра како је ова књига написана као уџбеник о конзервативним идејама. Већа је по свом обиму од ранијег, првог издања и за разлику од тог издања обухвата и преглед руске конзервативне мисли.

Слободан Јанковић

У књизи је, како је истакао Јанковић, дат преглед три велике конзервативне традиције: конзервативизма у Великој Британији, америчког конзервативизма – односно превасходно историјата Републиканске странке и на крају демохришћанске политичке традиције. Јанковић је указао да се њему више допада термин „жива традиција“ него конзервативизам.

Као кључна начела која карактеришу конзервативну политичку мисао, а које је Ђурковић уврстио у своју књигу, Јанковић је истакао: антрополошки песимизам, теза о сложености – да ствари нису онако једноставне како то може да изгледа; истицање ауторитета, реда поретка – супротстављање слободе хаосу, слободан је према гледишту конзервативаца дар који подразумева и одговорност; значај морала и религије у друштвеном устројству; значај историје, континуитета и историјског искуства; поштовање еволутивних принципа; вера у искуство супротстављено рационалистичким схемама; вера у неотуђивост приватне својине као темеља тржишне привреде и основе за милосрђе; вера у традиционалну породицу; вера у друштвену хијерархију и економску неједнакост. Поводом овог последњег елемента конзервативне мисли Јанковић је указао да конзервативци не доводе у питање равноправност људи и њихову једнакост пред Богом већ се противе једнакости исхода у економском животу као нечему спутавајућем.

Међу овим принципима које је Јанковић навео из Ђурковићеве књиге он се посебно осврнуо на „еволуциони принцип“ који подразумева уверење да је промена добродошла али да она треба да буде поступна. Јанковић је овај принцип критиковао са становишта православног конзервативизма. Укратко, према овом принципу друштвени односи еволуирају а институције се мењају и смењују новима током дугих процеса друштвеног преображаја. Да бисмо разумели зашто је овај принцип присутан у западној конзервативној мисли Јанковић је подсетио да се конзервативизам као политичко становиште развијао под утицајем Француске револуције и да је превасходно тада био римокатолички политички одговор на ова збивања. У Великој Британији а потом и у Сједињеним Америчким Државама он је попримио нека важна протестантска обележја.

Са православне тачке гледишта, према Јанковићевим речима, хришћани верују да им је истина дата и да треба да је чувају („Држи оно што имаш“, подсетио је Јанковић на речи митрополита Филарета, међу последњима које је овај записао). У том светлу, наставио је Јанковић, рекао бих да је превасходно важно очување вредних институција. Ми превасходно чувамо идентитет. Суштинска измена коју православно становиште уноси у конзервативну политичку мисао јесте да промена није нужност, закључио је своје излагање Јанковић.

Потом је о књизи говорио Душан Достанић. Он је своје излагање отпочео навођењем Гетеових речи да с времена на време треба преиспитивати историју и да ово, према Достанићевом мишљењу, посебно важи за историју идеја. Указао је да колико је важно враћати се класицима политичке мисли толико је потребно и преиспитивати и разрађивати конзервативну политичку традицију.

Према његовом суду у нашој широј јавности ова политичка традиција није посебно препознатљива. Иза свођења конзервативизма на прагматизам, које је присутно у појединим интелектуалним круговима, види се, према Достанићевим речима, уверење да заправо не постоји права конзервативна политичка идеја.

Душан Достанић и Миша Ђурковић

Навео је како на данашњој српској политичкој сцени нема праве конзервативне политичке партије. Наша мучна транзиција последица је и тога, према Достанићевом мишљењу, што су је превасходно водили комунисти – реформисани или чак нереформисани. Кључна тачка у дисконтинуитету српске конзервативне политичке традиције је 1945. година и успостављање комунистичке власти. Марксисти су, навео је Достанић, стављали знак једнакости између конзервативаца и фашиста. Тако су Черчил и Мусолини оцењивани као суштински иста појава независно од свих разлика па и сукоба међу њима.

Овакво одређење конзервативизма имало је озбиљне последице – све политичке позиције се деле на прогресивне и регресивне. Достанић је укратко разјаснио историјску и филозофску генезу злехуде судбине конзервативаца: прогресивци себе саморазумеју као „секуларне месије“ а конзервативци се тако претварају у унутрашњег непријатеља кога треба елиминисати јер онемогућавају или успоравају неизбежни прогрес. Марксисти их превасходно приказују као безидејне људе који настоје да очувају друштвене привилегије. А то има и непосредне друштвене и политичке последице: нико неће да буде у друштву глупих, инертних и покварених. Достанић је закључио да је српска конзервативна традиција тако остала тера инкогнита – што се није значајније променило ни након пада социјализма.

Достанић је подвукао да су идеје традиције и континуитета и даље проказане у српском јавном простору. Уместо речи револуција нова „света“ реч је реформа. Још увек се говори о новом поретку и реформама које заувек трају. Конзервативци се поново схватају као унутрашњи кочничари. Достанић је подсетио да су наше транзиционе елите регрутоване из редова левичарских, прогресивистичких кругова а када се томе придода да конзервативизам не стоји најбоље ни на Западу барем од 1970–их година онда стање српске конзервативне мисли и политичке праксе не треба много да изненађује.

Достанић је указао да ова књига испуњава најмање неколико задатака: легитимише појам деснице и конзервативну мисао као легитимни део политичке понуде у сваком демократском друштву; даје кратак али важан преглед српске конзервативне мисли што је темељ за даље изучавање српских конзервативаца, историје српских конзервативних политичких странака и идеја; даје разјашњење разлика унутар конзервативне породице и кратак историјат конзервативних партија; Достанић је овде подсетио да различити конзервативци различито наглашавају елементе своје идеологије – темељ конзервативне идеологије је сам живот.

И на крају, према Достанићевим речима, ова књига указује да конзервативци нису увек у праву, да немају увек најбоље или једино исправно решење за сваки друштвени проблем. Ова склоност ка самопреиспитивању и спремност да се одустане од неких ставова ако њих негира реалност заправо је један од кључних елемената конзервативне мисли и политичког делања. Конзервативна идеологија није скуп утврђених и непромењивих догми. Реч је, према Достанићевом суду, о политичкој традицији која је потребна сваком друштву као коректив принципима промене и пермисивизма. Своје излагање Достанић је закључио наводима речи немачког конзервативног мислиоца Генца и америчког конзервативца Расела Кирка који су указивали да се друштвени преображај одвија сталним гибањем између сила промене и сталности.

Последњи је на промоцији књиге реч узео њен аутор Миша Ђурковић. Он је пре свега указао на мотиве који су га навели да јавности понуди друго издање ове књиге.

Миша Ђурковић

Прво се појавило тачно пре једне деценије, 2007. године. Идеја је, како је казао Ђурковић, била педагошка, да се направи серија уџбеничких књига о кључним политичким правцима. Покретачи ове замисли били су професори Илија Вујачић и Зоран Стојиљковић. У време транзиционих постпетооктобарских политичких гибања у јавном простору појављивале су се разне политичке идеје, етикете и појмови који вероватно ни већини заинтересованих грађана нису били у потпуности јасно. У ироничном тону Ђурковић је истакао да су политичаре политичке идеје и тада, као и сада, понајмање интересовале. Ђурковић је подсетио да је то у нашој земљи тада била тера инкогнита и да су он и други учесници на овом пројекту веровали да раде један добар посао. Међутим, како је даље навео Ђурковић, када се из ове перспективе осврнемо на то прегнуће можемо да закључимо да нисмо Бог-зна-шта постигли. Као по старом обичају, указао је Ђурковић, ни тај пионирски издавачки подухват нисмо извели како треба.

Према његовим речима девет година по објављивању првог издања стекли су се услови за објављивање и другог. Није реч само о недоступности првог издања у продаји већ што се и сам Ђурковић, према сопственом сведочењу, додатно сусретао и рафинисао своје станове о конзервативној политичкој мисли. Искористио је прилику да се захвали Благоју Пантелићу и Николи Дробњаковићу који су у издавачком и техничком смислу омогућили издавање ове књиге.

Ђурковић је публику укратко упознао и са радом Центра за конзервативне студије. Реч је о једној организацији која практично без икаквих средстава функционише у нашој јавности и успева да у њој заступа конзервативна политичка начела као и да изгради једну незанемарљиву издавачку делатност литературе конзервативних мислилаца.

Ђурковић је присутнима предочио значење слике на насловној страни – реч је о репродукцији споменика Швајцарској гарди која је пала суочена са француском руљом која је јуришала на замака Тиљери крај Париза. Ђурковић је указао да речи исклесане на овом рељефу које славе оданост и врлину представљају сажетак његовог целокупног животног ангажовања. Иако, како је додао, ни он ни Центар за конзервативне студије нису дорасли швајцарским гардистима, они ипак настоје да стоје пред силама мрака које шире једну врсту болести против свега што је остварило велика дела.

Рељеф на насловној страни књиге

Конзервативизам и конзервативне странке издали су заједнички „Бернар“ и Центар за конзервативне студије, а публика је имала прилике да по повољним ценама купи не само ову већ и друге књиге. Аутор овог извештаја посебно скреће пажњу на новије радове историчара Александра Раковића о изазовима религијског интервенционизма према српском народу и друштвено-верским и политичким питањима као и на низ дела Гилберта Честертона, великог енглеског књижевног критичара и хришћанског мислиоца чија су дела у задње време све присутнија међу српском читалачком публиком.

Фотографије: ФБ страница Центра за конзервативне студије

ИСПРАВКА: Овај чланак промењен је 15. 6. 2017. у 21:58 – у последњем пасусу исправљено је име издавача (раније је погрешно стајало да је друго издање објавио „Хришћански културни центар доктор Радован Биговић“).

Постаните приложник-сувласник Стања ствари!

Поштовани читаоче,

Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.

Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.

Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.

Како нам све можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Такође, молимо вас да се прикључите нашој страници на Фејсбуку и/или налогу на Твитеру.