Ознаке

, , ,

Београд је посетила делегација руске Државне думе. Циљ посете је сусрет са државним руководством посвећен билатералној сарадњи. Алексеј Чадајев, саветник председника Државне думе и директор Института за развој парламентаризма, одржао је у Руском дому конференцију са представницима омладинских организација, политиколозима и лидерима друштвених организација. Том приликом је анализирао структуре ЕУ и НАТО-а са гледишта функционисања њихових базних принципа и прогнозирао могуће путеве постојања тих система с обзиром на совјетско и југословенско искуство. „Руска реч” преноси главне тезе његовог излагања

Алексеј Чадајев (Илустрација: Катарина Лане)

Искуство као имунитет који штити од будућих грешака

„Ви и ми, тј. Срби и Руси, били смо сведоци распада СССР-а и Југославије – двеју великих интеграционих наднационалних творевина. Кључну улогу у том процесу су одиграле слабе парламентарне структуре које су биле само извршиоци одлука политичког и партијског руководства.

Европска унија и НАТО су такође велике наднационалне творевине које имају исте проблеме које су имали СССР и Југославија. Узрок тих проблема је деградација демократских институција. Парламенти земаља-чланица Европске уније све мање доносе самосталне одлуке и све више добијају готова решења из Брисела. Народ види да њиме управљају они које он није бирао. У кризним временима тај систем почиње да се распада”. Алексеј Чадајев је нагласио да је анализа узрока неизбежних политичких процеса могућа само на основу сличног историјског искуства.

Наличје евроинтеграције

„Колика је данас вероватноћа да ће се Европска унија распасти? Да би се одговорило на то питање треба схватити каква је њена структура и чиме се та структура разликује од СССР-а и Југославије. Совјетски Савез се ујединио око идеје о изградњи заједничке светле комунистичке будућности. Југославија је почивала на идеји словенског културног заједништва. Европска унија се дуго позиционирала као структура која постоји ради економске сарадње од које имају користи све њене чланице. У прво време су заиста имале користи. Број земаља се повећавао, тржиште се ширило, а обим интерног промета робе је растао. Међутим, тада се нешто догодило и нове земље које су се укључивале у тај процес почеле су уместо олакшица да добијају економске проблеме. Балтичке земље су један од најочигледнијих примера. Тамо становништво одумире због гашења производње и укидања радних места. Људи одлазе у друге земље трбухом за крухом. У целој Европи има доста примера када је евроинтеграција донела губитке уместо добитка. Један од тих примера је Мађарска. Када је у Европској унији издата директива за пољопривреднике да сви узгајени краставци морају имати исту дужину, Мађарска је изгубила велики део тржишта на које је раније пласирала пољопривредне производе, јер мађарски корнишони нису одговарали стандарду.

И иначе је формулисање стандарда механизам економске колонизације у оквирима Европске уније. То је проналазак англо-америчке цивилизације. Транснационалне компаније лобирају увођење стандарда и као булдожером руше тржишта у земљама које се укључују у евроинтеграцију, а онда заузимају упражњено место.

Катарина Лане

ЦЕО ТЕКСТ ПРОЧИТАЈТЕ НА САЈТУ РУСКЕ РЕЧИ