Ознаке

,

РОДИНА

Наши древни, мудри Срби су, живећи хиљадама година у својој Подунавској родини, постојбини, говорили – Нит ми је род, нит помоз’ Бог! Нити је мој род из родине, па, самом том родовском везом, имам породичну обавезу да му помогнем, мада нисам баш близак са тим рођаком, нити делимо неке заједничке светоназоре, али, ето, ипак, упркос свему, осећам да морам, попут мојих старих који су ме учили и васпитали, да помогнем својој крви. Помажем јер се одужујем древном роду и усвојеној традицији. Не радим то из разума или неке калкулације, него из срца и душе. Не тражим ништа за узврат, јер тај, који тражи, не дугује мени ништа, него нашем роду. Опет, то не значи, да род треба да злоупотребљава то наше осећање припадности и не може да се претвори у бескорисног паразита који живи на стаблу нашег рода.

Бранко Драгаш

Мера мора да се успостави у родбинским односима. Мера вредности нашег рода. Пошто је савремена комерцијална цивилизација срушила лепенску и винчанску заједницу у нама, онда сви чланови нашег данашњег рода имају одвојене новчанике и свако троши из свог новчаника, настојећи да не оптерећује никога другога у роду. То се данас сматра основним постулатима у закржљалим родбинским односима. Много је лакше градити односе са онима који нам нису род, нити су нам назвали помоз’ Бог. Ту немамо никакве родовске и крвне обавезе, па смо слободни да градимо односе или на искреном пријатељству, где нема калкулација, али има разума, или на успостављеним, обостраним интересима,који се заснивају на уравнотеженој калкулацији. Све што сам изнео примењиво је на односе између људи у друштвеној заједници. Народи и државе тако не функционишу.

Народи су ближи роду, због племенске сродности, па су много мекши у односима са другим народима из родине, али државе немају те родовске слабости из древне традиције и државе функционишу искључиво на бази својих државних интереса. Како свака држава има приходе и расходе, како је у обавези да прави завршне рачуне о пословању на крају календарске године, онда је потпуно разумљиво рационално понашање државе која планира, прорачунава, калкулише и брани своје државне интересе, настојећи да буде што ефикаснија у односима са другим државама и која се бори да обезбеди за своју државну касу константно веће приход од направљених расхода.

То је математичка логика сваке праве државе, која хоће да траје и да штити интересе свих грађана у држави. Грађана који не морају да буду род. Ово државно становиште мора да зна свако ко се бави јавним добром и јавним пословима, морају да знају они који управљају неком државом.

Нажалост, српска несрећа почива баш у томе неразумевању људи који воде српску државу и српски народ, њиховом несхватању како функционишу односи са другим државама и народима и њиховим историјским промашајима који су нас довели данас у националну трагедију колосалних размера, где нам се прети, ако наставимо овако да се неодговорно и дилетантски понашамо са властитом државом, да , коначно, на опште одушевљење наших историјских непријатеља, изгубимо самосталност државе и препустимо српском народу да се расели по свету, асимилује и нестане у блиској нам будућности.

Све сам ово навео да бих отворено објаснио, без икакве ограде и сентименталне болећивости, односе између Срба и Руса и Србије и Русије.

Мислим да је то данас пресудно важно, јер видим да има много неразумевање и лутања, па ми је намера да овим текстом поставим ствари на права места, да нешто научимо и да покушамо да се мењамо, јер ће то бити добро за наше угрожене државне и националне интересе. Пишем отворено и добронамерно, јер то је једини начин да изађемо из садашњих националних заблуда. Ствари су прилично једноставне, али их политички мешетари намерно приказују закукуљено и замумуљено, само из једног разлога да они у том метежу и муљу , где се најбоље сналазе, улове за себе што више.

Дакле, потпуно је историјски доказано, упркос страху званичне српске историје, која пресипа скоро два века из празних германских кригли у празне англосаксонске шоље фалсификоване историјске лажи и подметачине, да Срби и Руси припадају, заједно са другим словенским народима, најстаријој европској цивилизацији, коју су ту цивилизацију први изградили, пре неколико хиљада година! Ти исти наши древни преци које ћу, због алергичности других на нас Србе, у овом тексту назвати Прасловени.

Прасловени су имали своју родину у Лепенском виру и Винчи, били су аутохтони у Подунављу и Хелму, донели су Европи прву писменост, металургију, градњу, религију, културу, уметност, обичаје,ударајући темеље светске баштине, док су се германска и друга варварска племена, цитирам Тацита, касније велики освајачи,крсташи, инквизитори, конквистадори, колонизатори, крадљивци и отимачи целокупне Прасловенске баштине, закопавали у блатне мочваре, између Везра и Одре, требећи водене кукце и личинке са одебљале коже, слушајући крике водоземаца и гмазова.

Срби и Руси су потекли из истог прасловенког корена, из истог рода, па се њихов хиљадугодишњи однос мора пратити у том братском прасловенском роду, али када су браћа направили своје самосталне државе и када је Русија, као млађа и снажнија, постала Империја, онда се тај однос природно морао да промени.

Естрадни српски националисти, русофили из интереса, паразитски очекују да велики и моћни руски брат све уради за њих и да их доведе на власт, док они неће ништа да ураде за Србију, нису ни до данас разумели како функционишу односи између Империје на Истоку и мале Србије, стишњене између Истока и Запада. Србија није руска губернија!

Нити то желимо да постанемо, нити то Руси траже од нас. Али, Србија није ни бриселски привезак, која мора да уништи своју сувереност и национални идентитет да бисмо се утопили у бриселске смрдљиве мочваре. Величина Срба је управо у томе што су спојили у себи и Исток и Запад. Ми разумемо и једне и друге. И тако треба да остане. То је богатство које може да буде наш велики историјски капитал за опстанак у будућности. Деценијама уназад пишем и говорим како Србија треба да буде мост између Истока и Запада, која ће омогућити да се на мосту сусрећу и преговарају, договарају, тргују и сарађују две цивилизације. Наравно, и једни и други морају да плате мостарину. Уместо да непотребно жртвујемо наш смерни народ, који је безгранично веровао својој националној квазиелити, могли смо да тргујемо и да се умножавамо. Али, наша национална квазиелита, себична и похлепна, није имала историјске памети. Не морамо да идемо у далеку прошлост. Довољно је да наведем два примера из блиске прошлости и наше садашњости.

Када је пао Берлински зид 9. новембра 1989. године, када је било јасно да настаје само једна америчка Империја и да пропада совјетска Империја, бахати Деспот Милошевић се определио да брани пропали комунизам, трули социјализам и банкротирано самоуправљање, ослањајући се на братску руску помоћ пијаног Јелцина, који је служио са спрдање и заје*авање глупих америчких политичара.

Данас, када је свакоме ко размишља својом главом јасно да пропада ЕУ, да је Европа на биолошком умору, да се остварује Шпенглерова визија о Пропасти Запада, када је америчка Империја у растројству, када настаје корпоративни фашизам и бриселски нацизам Великог брата, кога разара велика морална и економска криза, данас, када Евроазија постаје животна реалност, јер има 2/3 светског рудног и енергетског богатства у својим рукама, опредељење српског Краља Ибија, издајника и конвертита, да се придржава бриселских канона и поглавља, да Србију одведе у тамнице бриселских казамата, све под кринком лажних европских вредности, равно је националном самоубиству.

Шта се то, господо другови, дешава са нама? Ко је крив за нашу пропаст? Ко је крив за наш погрешан избор правца кретања? Путин? Путин је крив што је лажна српска опозиција поданичка, продана и покварена? Путин је крив што немамо опозицију? Путин је крив што су похлепни опозиционари изашли на намештене изборе и дали легитимитет једном политичком лудаку и дилетанту? Путин је крив што се не кандидују на изборима у Србији и што не сруши тиранију једног парадног психопате? Путин је крив што не ради оно што ми треба да урадимо за одбрану наше државе и нације? Молим вас, уозбиљите се! Тешка су времена и немамо времена за импровизације.

О Путину сам углавном све написао. О његовом доласку на власт и ко га је довео. О његовом начину владања. Критичан сам према његовој економској и кредитно-монетарној политици. Нудио сам конкретне предлоге и решења. Критичан сам према његовој болећивости на другаре, данас тајкуне, из ране младости. Али,драги пријатељи, истицао сам и оно што је неоспорно- Путин је спасио Русије потпуне пропасти и окупације. Путин је, у последњем тренутку, зауставио планирано комадање Русије од стране крсташа. Русија је била њихов хиљадугодишњи сан. Русија је једино место на планети које нису колонизовали и уништили. Русија је успела да се одбрани, уздигне, да поврати национално достојанство и да постане Империја. У Русији живи, према последњем попису, преко 180 националности и та различитост је богатство Русије. Износим своје запажање, пословно боравећи у Русији, нигде нисам имао тај осећај у свету, прошао сам већини земаља света, да су данас све те разне националности спремне, без обзира на расу,националну припадност и веру да бране своју РОДИНУ. Тај осећај нисам имао деведесетих година у пропалој и унутра окупираној Русији.

Русија је данас подигла заставу слободе и правде за све државе и народе који су постали жртве силовања, пљачкања, убијања, отимања, манипулације и експлоатације Великог Инквизитора. Русија успоставља неопходно потребну планетарну равнотежу. Русија је зауставила шизофрену Фамилију да човечанство побије и да га смањи на златну милијарду. Русија је оковала агресивност Пентагона, похлепу Волстрита и дилетантизам Беле куће. То је истина. Ко то не види, тај је политички губитник. Русија је отворила пут избављења за све народе и државе који хоће да задрже свој национални идентитет и своју сувереност.

Шта ради Србија? Коју политику води Србија? Зашто увек идемо у супротном правцу од наших националних интереса? Зашто радимо против свог народа и државе? Зашто верујемо онима који сматрају да смо нижа раса и да смо варвари на Балкану? Зашто верујемо онима који су нас масакрирали и поробљавали, јер смо православни шизматици? Зашто прихватамо да нам избришу древну свест о нашем пореклу и коренима? Све владе од петооктобарског преврата до данас су биле против Русије, јер су се плашиле казне из Вашингтона и Брисела. Отворене понуде Путина су одбијали са гнушањем и спрдањем, трчећи да легну на бриселске паркете и да моле за милост.

Запамтите, господо другови, да Русија није постала Империја Србија би се смањила на Београдски пашалук. Све територије би нам одузели и на њима формирали нове, измишљене нације. Али, Бог се смиловао на разочаране и апатичне Србе. У тренуцима када смо потпуно изнутра уништени и разваљени, када смо окупирани изнутра, када радимо против своје државе и нације, када кукавички бежимо из Србије, када смо се предали и сагнули главе, када ништа не радимо за спас државе и нације, добили смо нову прилику да се тргнемо, пробудимо, отрезнимо, продрмамо, усправимо и узмемо судбину Србије у своје руке. Ту пружену прилику не смемо да пропустимо.

Руси нас никада нису освајали и колонизовали. Руси никада нису начинили геноцид над Србима. Руси су нам помагали када су могли. Гинули су заједно са српским устаницима против Османлија, али и док су ослобађали Србију од Аустро-Угара и нациста. Гинули су онако како само Руси знају да гину, без задршке и херојски. Шта би се десило са српском војском у Албанији да цар Николај Романов није запретио савезницима да ће да изађе из рата, ако се не превезе намучена српска војска? Зар то није било довољно? Шта ми још хоћемо?

Морамо да научимо да Империје имају своје интересе и да мале државе, попут Србије, морају брзо да се прилагођавају насталим променама у свету. Наша предност је што смо мали. То морамо да претворимо у нашу победу за излазак из ове данашње националне несреће.

Сами морамо да ослободимо Србију од издајника, конвертита и узурпатора. Русија нам ту не може да помогне. Сами морамо да правимо нову државу и нову економију. Идеална је прилика за то. Запад се забавио својим јадом. Запад нема више времена да мисли на нас, јер му је пожар, кога су палили свуда по свету, упалио властиту кућу. Исток се пробудио и усправио. Исток се уздигао и великим корацима граби у будућност. Србија не припада ни Истоку ни Западу. Србија припада само себи, јер је она и Исток и Запад. То смо увек и били. Своји. Аутохтони. Родни у својој родини.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Сајт Бранка Драгаша, 2. 6. 2017)

Advertisements