Андреј Фурсов: Медијско понављање „Сорос, Сорос” говори да је он фигура трећег или четвртог ранга

Хаотизација Европе почела од Балкана

Фор­ми­ра­њем кри­ми­нал­не др­жа­ве Ко­со­во, као у би­ли­ја­ру јед­ним удар­цем по­го­ђе­но је не­ко­ли­ко ку­гли: Ср­би­ја, Евро­па, али и по­сто­је­ћи по­ре­дак у це­ли­ни

Андреј Фурсов  (Фото: Р. Крстинић)

Сви који се прибојавају да би нови светски сукоб могао да почне због претњи севернокорејског лидера Ким Џонг Уна – да ће у случају да га нападне Доналд Трамп атомским ракетама сравнити са земљом  не само Јужну Кореју и Јапан већ и САД – могу да одахну. Андреј Иљич Фурсов (66), директор Центра руских студија Московског хуманитарног универзитета и Центра системско-стратегијских истраживања, одмахује руком и каже да је све то око Северне Кореје спектакл.

– Не мислим да свет улази у епоху „трећег светског рата”, већ у доба у којем све више нестаје граница између мира и рата. Човечанство ме подсећа на време када се завршавао антички период, а средњи век још није почео – каже Фурсов који је у београдском Институту за европске студије одржао семинар о криптоисторији где је представио и серију зборника о скривеним шифрама историје: „De Conspiratione / О завери”, „De Aenigmate / О мистерији”, „De Secreto / О тајни” који су урадили истраживачи његовог центра.

Андреј Фурсов, једно од најпровокативнијих имена савремене руске историографије и друштвене науке, истиче да када је у питању у Северна Кореја треба обрати пажњу на следеће: притисци на Пјонгјанг се појачавају увек када је Кини потребно да због својих интереса изврши притисак на САД.

– Иначе, појавила се информација, и то неколико пута, да амерички ФЕД у Северној Кореји под чврстом контролом тамошње војске штампа трећину долара. Мени се чини да се иза тога нешто крије – каже Фурсов, који је и професор Универзитета Ломоносов.

То звучи превише невероватно да би било истинито?

Тачно, то није проверена информација, али мени се чини да је истинита. Подсетићу вас на једну причу енглеског писца Гилберта Кита Честертона у којој главни јунак каже: „Где паметан човек крије камен? Па међу осталим камењем на обали мора”. Значи, тамо где нико неће да посумња.

Али у свету је све више напетости и локалних сукоба који лако могу да прерасту у нови глобални ратни пожар?

Ратова које ми означавамо као Први и Други светски рат највероватније више неће бити. Колико год парадоксално звучи, наше време би могло да се пореди с 30-годишњим ратом у Европи од 1618. до 1648. године који завршен Вестфалским миром. Тада су вођена четири локална временски одвојена сукоба. Погледајте данас Украјину и Сирију, а дубоко сам убеђен да ће у Средњој Азији избити још један сукоб. А на то ме упућује да је ИСИС заузео провинцију Кундус која се граничи с Таџикистаном. Догађаји на Блиском истоку ме подсећају и на време Римске империје Трајана и Хадријана. Тадашњи Рим је из фазе стратешког напредовања кренуо у фазу стратешког повлачења из Месопотамије. И данашњи „нови Рим”, мислим на САД, слично се понаша.

Писали сте да је на делу дестабилизација Европе. Како видите ситуацију на Балкану?

Нисам стручњак за Балкан. Али будући да се бавим геополитиком, пре неколико година сам рекао да је хаотизација Европе почела од Балкана. За боље разумевање узмимо терминологију билијара. Формирањем криминалне државе Косово, као у билијару једним ударцем погођено је неколико кугли: Србија, Европа, али и постојећи поредак у целини. Нема сумње да су тај „удар” организовале групе у САД и европска бирократија. Осим њих, корист од формирања косовске државе имала је и међународна криминална интернационала која је тесно повезана са западним специјалним службама. На делу су операције новог типа. Зато се може направити веза од Косова до управљања мигрантском кризом, као новим видом специјалног ратовања.

Када се данас говори о обојеним револуцијама у Украјини, дешавањима у Македонији, протестима студената у Србији, стално се долази до једног имена – Џорџа Сороса. Да ли је улога овог берзанског шпекуланта, кога помињу и као финансијера ових протеста, ипак прецењена?

Наравно да Сорос није никакав самостални играч. Он је извршилац нечијих налога. Сама чињеница да се непрекидно прст упире баш у њега, а медији понављају Сорос, Сорос, говори у прилог томе да је он фигура трећег или четвртог ранга када је реч о онима који вуку конце у свету. Он је шпекулант и у свим тим догађајима има корист и неку своју личну сатисфакцију.

Ко онда вуче конце у свету? Билдерберг група, Трилатерална комисија…?

Не. Они су превише откривени у јавности. Постоје далеко затворенији клубови за које користим компликованији термин „Наднационалне групе светског договора и управљања”, који окупљају европску аристократију, али и Ротшилде и Рокфелерове. Једна од таквих група је Римски клуб који су основали Аурелио Печеи, Ђовани Ањели и Александар Кинг, који се, иначе, бавио и развојем научнотехничке шпијунаже Велике Британије. А Билдерберг је у основи фасадна организација глобалне елите и синдикални скуп финансијера европске аристократије. Реална власт је тајна моћ, а Билдерберг група има и свој интернет сајт.

Шта се догађа иза кулиса ЕУ која је све више растрзана унутрашњим противречностима, писали сте и да се ту води „борба престола” ко ће контролисати Брисел?

Сматрам да је ЕУ одиграла своју историјску улогу и да она у таквом облику више није потребна господарима светске игре. Потребно је разумети да је структура врха светске финансијске и политичке моћи која се бори за утицај у ЕУ врло компликована, али из неког разлога се стално спомињу Рокфелери и Ротшилди који господаре светом. Али, у тим затвореним клубовима где се доносе одлуке окупљају се чланови британске краљевске породице Виндзор, затим десет највећих финансијско-индустријских фамилија. Углавном су то гвелфске аристократске породице северне Италије, па Ватикан, породице Оранж у Холандији и Грималди у Монаку… Ротшилди су само топ-менаџери ових мрежа породица крупног капитала. Ове светске финансијско-аристократске управљачке елите су као концентрични кругови који се преклапају, али и сукобљавају. Али европска аристократија и краљевске породице су знатно битније.

По вама испада да смо још у средњем веку?

Знам да ће многи одмахнути руком и рећи да је племство само церемонијалан остатак из средњег века. Али ко је доносио одлуке о слању британске војске у Ирак? Није ни влада ни парламент, већ тајни савет у који улази краљица, неколико лордова и још неко чије нам име засада није познато. Монархије су институције које јако дуго постоје, а финансијска елита коју познајемо настала је тек у последња два или три века. Узмимо пример швајцарских банака. Одакле им толики новац и како су настале? То је капитал из Ђенове који је у 18. веку и током Наполеонових ратова сакупљен и потом пребачен у Швајцарску. У те банке пребачен је и капитал Млечана и Ломбарда који је вековима раније сакупљан.

Где су у тој подели посла налазе државници Оланд, Меркел доскора Обама, а сада Трамп?

Они су нека врста високих чиновника. „Монд дипломатик” је недавно објавио текст у којем се изводи закључак да у последњих 35 година на изборима у Француској побеђују политичари који ни на који начин не одражавају интересе грађана. Зато су они сви у светској игри фигуре, пиони који су само поверовали да су играчи.

Да ли је онда и руски председник само фигура у тој светској игри?

Сматрам да је Владимир Путин на почетку био фигура, али је у међувремену постао играч. И то му не могу опростити.

Да ли онда важно ко ће сада победити на изборима у Француској, Макрон или Ле Пенова, и на јесен у Немачкој: Меркелова или Шулц?

На ово питање су већ крајем 18. века одговорили Вилијам Пит и почетком 19. века Натанијел Ротшилд. Пит је 1770. године рекао: „Иза сваког трона налази се нешто неупоредиво важније и јаче и моћније од краља”. А Ротшилд каже: „Баш ме брига ко седи на трону, важно је ко обезбеђује новац. А новац обезбеђујем ја”. Тако да мислим да је свеједно ко ће у Француској и Немачкој победити на изборима.

Шта се догодило с Доналдом Трампом и зашто потези које вуче све више личе као да је на власти Хилари Клинтон?

У јавности се појавио и термин „хиларизација Трампа”. Случај с Трампом подсећа на период када је Никсон дошао на власт. Рокфелери нису волели Никсона, али је он ипак победио на изборима. С друге стране, Никсону је била потребна подршка Рокфелера и они су га окружили својим људима, међу којима је главни био Хенри Кисинџер. Читаву каријеру Била и Хилари Клинтон направили су Рокфелери. И онда се догодила победа Трампа. Зато сада имамо страшан притисак Рокфелера и чини ми се да му се догађа оно што се десило Ричарду Никсону.

Договорена демонтажа СССР-а

Да ли то што говорите спада у домен псеудонауке – теорију завере или конспирологије ?

Истраживања којима се бавим најбоље је назвати криптоисторијом. Узмимо случај Коминтерне. Није имала тајну структуру, али је Трећа интернационала била затворена организација и имала је огромне финансије за спровођење револуција. Да ли је то завера или не? У ширем смислу да. Када се Лав Троцки на крају револуције из САД вратио у Русију, он је рекао да су прави револуционари финансијери који седе на Волстриту. Када у некој афричкој државици два официра убију другу двојицу да би дошли на власт, то једна врста завере. Али ако знамо да је средином 70-година прошлог века део совјетског естаблишмента, заједно с делом западног, почео да се договара о демонтажи СССР-а која је потрајала петнаестак година, онда је то криптоисторија.

Миленко Пешић

Наслов: Стање ствари

(Политика, 6. 5. 2017)



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

Оставите коментар

Discover more from Стање ствари

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading