Ознаке

, , ,

Овдашње колонијалистичке слуге, нарочито оне међу њима које себе називају либералнима, пристојнима, или просто нормалнима, силно су се згражавале над термином „културни рат“ који је најпре био скован да опише све дубљу поделу унутар америчког друштва, да би касније добио све изразитије глобалне импликације. Наравно, одијум није заобишао ни оне који су код нас први почели да користе ову синтагму, попут социолога Слободана Антонића.

Владимир Коларић

Из перспективе новоговора доминантне хегемонистичко-интервенционистичке идеологије политичког Запада, сваком експлицитном коришћењу такозваног конфликтног жаргона приписују се конфликтне конотације, укључујући и случајеве када се ради тек о дескрипцији или тумачењу уочених феномена и процеса. Наравно, конфликтни жаргон може бити позитивно примењен на „свет сенке“, али никако на „свет светлости“, бар док „свет сенке“ не уђе у процес структурације према обрасцу „света светлости“. Свет светлости тако не ратује, на убија, чак се избегава и термин непријатељства, док је свет сенке и даље, у својој, базично цивилизацијској, неструктурираности (и даље) подложан оваквим прото-цивилизацијским атавизмима.

Наравно, свакоме осим самозаслепљенима, јасно је да, на пример, и амерички и или француски избори већ сведоче о томе да тамошње друштвене поделе и конфликти немају само непосредно политички или идеолошки карактер, него су најпре културно и цивилизацијски устројене, и да су „унутрашњи“ одјек одавно етаблиране цивилизаторске агресије свесветских размера.

Јасно је да у овим изборима више није реч о појмовима попут дијалога или фер надметања, него о истинском сукобу, рату, где се противник у све већој мери сагледава као непријатељ. Слабљењем институционалних механизама (правних, политичких, економских) у земљама политичког Запада ово ће постајати све очигледније.

Пошто Запад и даље представља еталон „светскости“, пресликавање ове конфликтности на глобалну раван има два могућа исхода: веру да ће се глобализација оваквог конфликта претопити у глобалну побуну против у основи капиталистичког карактера доминантног западног апаратуса, спознајом капитализма као саме његове сржи, и, с друге стране, конзервативном револуцијом 2.0 где ће такозваним „традиционалним вредностима“ надахнути кругови утицаја широм света стећи довољну концентрацију моћи која би довела до суштинске промене светског поретка.

Обе ове вере су интернационалистичке и револуционарне, а историја нас је, надам се, до сада научила већој мери реалистичности, макар у препознавању актуелних односа и континуитета моћи.

Западне земље ће моћи да имају позитивну улогу у даљем развоју света тек ако у њима превладају озбиљне не-колонијалистичке снаге које ће се одрећи цивилизаторске идеологије, односно цивилизација као идеологије, цивилизације као чекића за дисциплиновање и мача за засецање свих оних недовољно расположених да своје животе и своје ресурсе предају у руке цивилизованим потомцима „света светлости“.

До тада, политички Запад нам не сме бити еталон ни у чему, а још мање може бити нада. Наду морамо потражити у нама самима, наду за отпор, као и наду у изградњу, при чему морамо озбиљно порадити на дефинисању ко смо то „ми“. Самоиградњу, изградњу свега онога што је наш удео, уз дозвољени утопизам да би то могло да доведе до једног бољег света мирне коегзистенције и активне културно-цивилизацијске плуралности.

Али са што мање илузија и без страха да се ствари, па и актуелни процеси и феномени глобалних размера, назову својим именом.

Постаните приложник-сувласник Стања ствари!

Поштовани читаоче,

Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.

Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.

Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.

Како нам све можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Такође, молимо вас да се прикључите нашој страници на Фејсбуку и/или налогу на Твитеру.

Advertisements