Ознаке

, , , ,

Терор и гласање: Марин ле Пен би могла да се окористи у задњи час

(Економист, Лондон, 21. 4. 2017)

Данас (петак, 21. 4. 2017 – прим. СС) би требало да је тренутак за кандидате на француским председничким изборима да са гасом до даске сачекају први круг гласања 23. априла. По стриктним изборним правилима кампања се обично окончава у поноћ. Али фатални хици[1] испаљени прошле ноћи на полицајца у симболички главној авенији престонице, Шанзелизеу, преурањено су прекинули кампању. Нападача, који је отворио ватру на полицијско возило из аутоматског оружја, упуцала је полиција док је покушавао да побегне. Француски новински извештаји означили су да је реч о Кариму Шерфију (Cheurfi), тридесетдеветогодишњем француском држављанину који је и раније чинио насилна криминална дела због чега је био затваран. Поред тога био је познат француским антитерористичким службама. Истражитељи третирају овај напад као тероризам. Већина кандидата је, реагујући на ово, отказала своја завршна окупљања и дешавања у кампањи.

Франсоа Фијон, конзервативни републикански кандидат, који је заједно са још десеторо других кандидата учествовао у телевизијском интервјуу емитованом уживо када су стигле вести о нападу, био је први који је отказао планирана дешавања. Остали су исто поступили. Емануел Макрон, независни кандидат центра, планирао је да одржи два митинга у два различита града током дана, али је отказао оба догађаја. Изгледа да су кандидати проценили да је важнија потреба да делују из пијетета него да наставе са кампањом.

Ово је баш онаква врста напада за коју су се француске безбедносне службе прибојавале да је могућ непосредно пре избора. Више од 230 људи је убијено у терористичким нападима у Француској, почев од јануара 2015. године. Држава се налази у стању повишене приправности од новембра 2015. године. Војска редовно патролира улицама и саобраћајним чвориштима у „Операцији Сентинел“. Социјалистичка влада председника Франсоа Оланда је обнављала до сада ова специјална овлашћења у пет наврата, како би обезбедила догађаје попут Европског првенства у фудбалу 2016. године и изборе овог пролећа.

Само овог викенда, два дана пре овог последњег напада, полиција је ухапсила двоје људи у Марсеју под сумњом да планирају напад повезан са изборима. Она је открила џихадистичку пропаганду, као и залихе оружја и експлозива, у стану у граду који је изнајмио пар, Клемент Бор (Clement Baur) и Мајдин Мерабет (Mahiedine Merabet). Оптужени су планирали да изврше „насилни напад у кратком року“, изјавио је Матијас Фекл, министар унутрашњих послова. Безбедносне службе су посебно упозориле троје кандидата – господу Фијона и Макрона и Марин ле Пен[2] са крајње деснице – да су потенцијалне мете.

Обавештајни рад, и посебно сарадња са агенцијама из других држава, укључујући и британску, помогли су Француској да осујети бројне планиране нападе. Али прошлоноћна пуцњава подсећа подједнако на рањивост државе као и на тешкоће које садржи ризик тероризма. Са дугом копненом границом коју релативно лако могу да пређу кријумчари, аутоматско и полуаутоматско оружје много лакше циркулише унутар Француске, него на пример у Британији.

Суочени са дугом терористичком кампањом на њиховом тлу, Французи су остали релативно пркосни. Влада је, на пример, одбила да откаже било који сегмент лањског фудбалског такмичења, и највећи део догађаја – укључујући музичке фестивале на отвореном и политичке митинге – наставили су да се организују као по обичају, чак и под строгим надзором. Терас кафе (Terrace cafés) у Паризу је био пун као и обично. Изборне кампање су посебно незгодне. Дуги, тешко прегледни редови дуж тротоара често одражавају споре безбедносне провере колико и загрејаност за политичке кандидате. Гласачка места остала су отворена и без безбедносних провера.

Ово су једни од најнепредвидљивијих избора у модерној историји, а последњи терористички напад учинио је да предвидљивост буде још мања. Ако ништа друго, он може да ојача госпођу Ле Пен, која је доживела пад рејтинга у истраживањима претходних недеља. У синоћној дебати, она је олако повезивала тероризам са имиграцијом, што је омиљена тема њене кампање, и заговарала је притиске на осумњичене за тероризам које су означиле обавештајне службе, и за чвршћу граничну контролу. Господин Фијон, који такође не стоји добро по резултатима истраживања, могао би да профитира: својим достојанственим изгледом, и искуством бившег премијера, он делује највише председнички. Кандидат који највише може да изгуби је тридесетдеветогодишњи господин Макрон. Некадашњи министар економије и бивши банкар, он нема непосредног искуства у безбедносним темама, али се свакако нада да ће неодлучни гласачи без обзира на то бити спремни да се кладе на њега.

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић

_______________________________________

[1] Прим. СС: „Један полицајац је убијен у пуцњави на Јелисејским пољима, док су двојица тешко рањена. Један нападач усмрћен. Издат налог за хапшење другог осумњиченог, који је у Француску стигао из Белгије. Исламска држава преузела одговорност за напад.“ (РТС)

[2] Прим. ММ: Занимљиво је да је аутор текста овде пропустио да уобичајено испред имена Марин ле Пен наведе атрибут „госпођа“.

Постаните приложник-сувласник Стања ствари!

Поштовани читаоче,

Ваш и наш сајт објављује критичке, ауторске текстове и преводе који се односе на српско стање ствари, српске друштвене, политичке, економске, верске и културне прилике, као и на најважнија дешавања широм света.

Сви садржаји на нашем сајту доступни су бесплатно.

Стога вас молимо за помоћ, како бисмо остали независни од било ког центра моћи и како бисмо суштински унапредили рад нашег заједничког пројекта – српског Стања ствари.

Како нам све можете помоћи прочитајте на ОВОЈ СТРАНИЦИ.

Такође, молимо вас да се прикључите нашој страници на Фејсбуку и/или налогу на Твитеру.