Ознаке

, , , , ,

Предраг Зликовац

Гледамо смо сви разне дебате и представљања по медијима политичких противника-кандидата за предсједника.

Показали су се они народу као велики борци за своја политичка убјеђења и међусобни „непријатељи“.

Доживих у Нишу два међусобно повезана доживљаја.

Прво сам прошлог четвртка у Побјединој улици видео двојицу битнијих чланова ДС-а како разговарају са једном чланицом СРС-а: а двоје од њих раде у истој градској Установи. Рекоше да измјењују искуства из предизборних активности.

Имају стални посао, захваљујући странци и свом политичком ангажовању – па је и редно да узму активно учешће у кампањи. Ништа лично, само политика и посао!

Друга, много мучнија, ситуација би сутрадан када је – и то на Дан НАТО бомбардовања Србије – свој предизборни скуп у Нишу одржао кандидат Саша Јанковић, онај који би Србију да уведе у ту злочиначку организацију, али то је његова демократска жеља.

Поведе тај кандидат оне који га подржавају у шетњу – из центра града до Народног позоришта.

Шпиц, они који се враћају са посла чекају аутобусе, саобраћај према Нишкој Бањи отежан, људи на станици нервозни.

Било је мучно слушати те међусобне псовке, увреде и пљување симпатизера кандидата Јанковића и ових који га не подржавају.

Фото: Предраг Зликовац

Обични људи – са идентичним проблемима, очекивањима и страховима – тако су се односили једни према другима да би свако нормалан осјетио стид.

Би у тој колони подршке Јанковићу и предсједник ДС-а Шутановац, али скоро при крају реда – као неки случајни пролазник.

Ваљда то тако иде у политици.

Морам примјетити да је послије Вука Јеремића ово други кандидат који у Нишу организује протесну шетњу кроз град и коме то градска власт коју чини коалиција око СНС-а демократски допушта.

Брзо ће и тај 2. април.

Поштовани страначки симпатизери, немојте послије за све оно што буде да кривите само политичаре – нешто је било и до вас и вашега морала.

Advertisements