Ознаке

, ,

О споту снимљеном у авиону

Након појављивања првог спота Александра Вучића и пре његове званичне кандидатуре за председника Србије, редакција дневног листа Ало је анкетирала читаоце шта мисле о поменутом споту. На сајту овог дневног листа биле су понуђене две могућности за гласање. Прва опција је била да је спот иновативан и да има јасну поруку, за шта се одлучило 37% испитаника. Друга опција је била да је спот с авионом збуњујући и да изазива страх, за шта се одлучило 63% испитаника. Треба напоменути да је у анкети учествовало 1976 испитаника.

На основу одговора испитаника чини се да је спот постигао жељене ефекте. Пре свега, спот у људима буди осећање страха, што свакако јесте манир којим СНС већ годинама влада. Јер када се изазове страх, људе је лако контролисати и још лакше њима манипулисати. Ако се на то дода и да се већина испитаника изјаснила да им је порука спота нејасна, то свакако значи да је истински мотив за снимање спота успешно прикривен помоћу метафора, што политичарима и јесте циљ када злоупотребљавају метафоре.

Чињеница да је за већину спот нејасан на први поглед може деловати парадоксално јер је спот заснован на метафоричком сценарију путовања, који се иначе често среће у јавном дискурсу. Тај метафорички сценарио реализован је следећим појмовним метафорама: ДРЖАВА ЈЕ ПРЕВОЗНО СРЕДСТВО (у овом случају авион); ВЛАДАЊЕ ДРЖАВОМ ЈЕ УПРАВЉАЊЕ ПРЕВОЗНИМ СРЕДСТВОМ; ПРЕДСЕДНИК ДРЖАВЕ И ПРЕМИЈЕР ВЛАДЕ СУ ПИЛОТИ.

У споту је приказано како се двојица пилота свађају којим би путем требало кренути, услед чега авион почиње да пропада, а путници да вриште у наступу панике. Занимљиво је да у споту ову апокалиптичну сцену пада авиона сања управо Александар Вучић. Он се буди из кошмарног сна, чиме се та страшна сцена прекида, и обраћа се грађанима следећим речима: ,,Наша земља је, као и овај авион, поверена на управљање двојици људи. Председнику и премијеру. И ако та два човека воде државу у различитим правцима, нећемо моћи да очувамо стабилан курс који тренутно имамо.”

Очигледно је да се грађани застрашују како ће у Србији наступити катастрофа уколико Александар Вучић не буде изабран за председника Србије. И то је, без икакве сумња, порука коју су идејни творци овог спота желели да пренесу грађанима Србије.

Међутим, природа метафора је таква да оне неминовно откривају и неке ствари које политичари желе да прикрију. Оне савршено разоткривају њихову подсвест и начин на који размишљају о одређеним појавама, а да они тога нису ни свесни.

У овом случају, метафора авиона одлично открива како Александар Вучић разуме појам власти и колико му је она важна. И на то би грађани у ствари морали да обрате пажњу.

Наиме, Вучић у свом обраћању помоћу метафора поистовећује председника и премијера државе са пилотом и копилотом. За разлику од авиона, у којем заиста све одлуке доносе пилот и копилот, у држави постоје и друге институције које доносе значајне одлуке. Сама чињеница да за Вучића постоје само председник и премијер говори нам о обесмишљавању институција, персонализацији власти и концентрацији моћи у рукама малог броја људи. То даље указује да Вучић преферира ауторитарни, а не демократски модел власти.

Осим тога, кошмар који Александар Вучић сања у авиону открива да је за њега кохабитација (уколико би био изабран за председника неко ко није из редова СНС-а) равна апокалипси. Отуда се грађани у споту застрашују како ће у Србији наступити катастрофа уколико председник и премијер не буду из исте политичке странке или коалиције.

Ако се ствари сагледају рационално, познато је да председник државе нема велика овлашћења, па се поставља питање какву би штету могао да изазове председник који није из редова СНС-а. Јасно је да председник државе не би могао битно да утиче на рад владе, али би могао да износи критике на њен рачун, што се Александру Вучићу не допада. Отуда је он спреман да се кандидује за председника и да касније злоупотребљава председничка овлашћења како би на политичкој сцени опстало једноумље.

На крају крајева, апокалиптичне сцене из спота служе и да се оправда Вучићева одлука да се кандидује за председника Србије. Наиме, Вучић је сам истицао како нема намеру да се кандидује за председника Србије. Отуда се његова кандидатура правда ванредним стањем које би задесило Србију уколико не би био изабран за председника. Такве метафоричке слике уједно нуде и могућност да се Вучић представи као месија који ће спасити Србију од пропасти. Отуда и овакви наслови у медијима: Вучић спасао путнике у авиону!