Ознаке

, , ,

Ето сви подржавају АВ, и на латиници и на ћирилици. Више од пола Србије – како тврде вредни и љубазни истраживачи јавности. Подржавају га чудом уједињени Немци и Руси. Његова победа над ретроградним силама мрака, партијске злоупотребе и корупције је неминовна.

Извор: „Опозициони“ Телепромптер

Чему онда сва ова фарса са изборима? Што лепо само није изашао проглас да смо добили новог председника Србије, и да не бринемо, јер ће неки од његових органа постати председник владе уместо њега целог.

Жали Боже свег овог загађивања медијске и природне средине, електронским и штампаним пропагандним материјалима. Жали Боже у једној сиромашној земљи толиког бацања новца у ветар, губљења времена и нервозе.

Ђакон Ненад Илић: „Роде неверни“

Ђакон Ненад Илић

Ових дана сећамо се мука кроз које смо заједно прошли пре осамнаест година. То нас подсећа на наше угрожено заједништво.

Заједничка тема су нам и избори за онога ко ће представљати народ, јединство народа, али у грабежу за то место испливавају нечасност, прљавштина. Јавно се размењују ружне речи и глупи поступци. Многи су нервозни јер виде да нам народ пропада а поново се дели и тиме додатно слаби. Притом осећају да ту не могу ту ништа да учине.

Дуготрајно осећање немоћи је опасно и за појединца и за заједнице. Немоћ наговара и на самоуништење, понекад уз уништавање и оних око нас. Да ли смо заиста толико немоћни?

Сутра ћемо са наћи на Светој Литургији по црквама широм Србије и света.
Чућемо јеванђеље о излечењу младића запоседнутог злим духом. Ученици нису могли да га исцеле и због тога су га довели пред Христа. „О роде неверни, докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени“, рекао им је.

Ако понеко од нас верујућих и црквених почне да очајава над народом који као да је такође запоседнут и предуго чини ствари на своју штету, баш као да га већ дуго нешто без његове воље „ломи, баца у ватру и воду“, не треба да заборави да се то може исцелити само довођењем пред Христа.

Да доведемо крштени српски народ пред Христа, како би се подсетио чији је и избавио из власти болесних духова, да вратимо народу наду – огромна је наша обавеза. Обавеза и свештенства и верног народа. Обавеза Цркве. Подсетимо једни друге колика је наша одговорност ако знамо шта је лек, у ствари Ко је лек, а не покушавамо да учествујемо у лечењу болести.

А није такво нездраво стање ништа ново и јединствено. Било је тога и у прошлости. Подела коју у народу праве партије и морална болест коју та подела изазива, већ се дешавала и у време Светог владике Николаја. Тада га српски народ није послушао и знамо шта је следило. Какве поделе и какво зло.

Можда можемо Светог данас да чујемо и послушамо.

„У временима пак државне самосталности и слободе, када је вођење народних послова било и лакше и боље плаћено земаљском платом, Српска црква је радо уступала ту дужност и почаст својим школованим синовима, а себе ограничавала на своју јеванђелску, духовну делатност. Али као национална Црква она није могла, нити може, равнодушно гледати да се мирнодопском политиком упропашћују народне тековине, истичу себични циљеви изнад општенародних и примењују кварежни методи; да се помрачују народне врлине, слаби вера, руше карактери, ствара неслога, шири непоштење сваке врсте, и тиме раслабљава цео духовно-етички организам народни.

Извор: ФБ страница ђакона Ненада Илића

 

 

Међутим, баш све ово долазило је, и све више долази, до изражаја нарочито приликом политичких избора. Често пута народу се кроз изборе тобож ставља питање, док у ствари подмеће му се унапред срочен одговор! Тобож хоће се да се чује народна воља, док у ствари намеће му се воља појединаца; своја лична или партизанска ситна роба ставља се под велику фирму народну! Подмићивања лакомих, застрашивања сиромашних и разна фалсификовања, заиста руше морал и трују душу народну. Стварају се ране на души народној, које после Црква – и само Црква – као Косовка девојка на ограшју има с муком да лечи. Јер Црква Божја је одговорна за судбину народну вечно, док поједине партије, режими и владе одговорне су само тренутно“.

Велика је наша одговорност.
„Црква Божја је одговорна за судбину народну вечно, док поједине партије, режими и владе одговорне су само тренутно“.

Сетимо се тога кад се сутра сретнемо у храмовима и почнимо на време да размишљамо како болесника који се опире довести пред Христа. Како – тога мора да се сети свештенство, а ако се не сети мора неко и да подсети. Ко ако не породица – верни, Народ Божији. Сви заједно можда можемо нечег да се сетимо.

Кад чујемо и ове речи: „О роде неверни, докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети?“ ставимо их пажљиво у срце. Постидећемо се. Али после тих речи долази не казна него позив. Послушајмо. Покренимо се. Потрудимо се.
Нема другог лека за наш народ. И не можемо да игноришемо последњу Христову заповест да идемо да крштавамо све народе, а да сопствени народ оставимо недокрштеним.

Наслов целог текста и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)

Advertisements