Ознаке

, ,

 

Реч изговорена на Конференцији под називом „18 година од агресије НАТО – где смо данас?“, која је одржана 23. марта 2017. у Дому Војске, у организацији Клуба генерала и адмирала, Београдског форума за свет равноправних, СУБНОР-а Србије и Друштва српских домаћина

НАТО агресија 1999: зграда МУП-а Србије у пламену (Фото Танјуг)

Даме и господо, поштовани пријатељи!

Иако је од агресије на нашу земљу прошло 18 година још увек истина о срамном кршењу свих међународних норми од стране НАТО-а и његових сателита није изашла на видело. Написано је више чланака, дато је безброј саопштења са свих страна света али је то још увек стидљиво, површно и недоречено да би било убедљиво, осим часних појединаца. Да ли су истина и правда тако споре само кад смо ми у питању и да ли је злочин бранити своју отаџбину? Истина и правда су споре јер светом владају лицемери који не поштују ни своје одлуке као на пример неповредивост државних граница у Европи, а на Балкану је направљен хаос због промена граница или непоштовање резолуције 1244 и признавање Косова и Метохије као суверене државе.

Зато смо ми овде да још једном ево по 18. пут подсетимо свет на тај срамни чин НАТО-а. Нису нам потребне похвале због успешног супротстављања надмоћнијем агресору, није нам потребно ни евентуално извињење за нанету штету и бројне невине жртве. Потребна нам је истина о праведности наше борбе у одбрани отаџбине, једина истина коју знамо и за коју се боримо, али је агресори оспоравају и не признају.

Шта бисмо данас могли рећи а да већ није речено? Морамо, па макар се понављали, да се надамо да ћемо, изговарајући истину више пута, учинити да  исту морају да прихвате као такву и они који је негирају.

Почасни члан Клуба генерала и адмирала Србије, један од часних појединаца који говори истину о нашој одбрани, почивајући француски генерал Пјер Мари Галоа је на десетогодишњицу агресије НАТО-а исту назвао“тужним периодом испуњеним перверзним лажима, дволичностима и масакром једног пријатељског народа“, због чега Француска и НАТО треба да се стиде. Томе треба додати да је агресија била рушилачки процес,лакомо и слепо кршење цивилизацијских тековина, међународног права и морала.

И данас после 18 година важе исте поруке генерала Галоа и ми смо дужни да се осврнемо на те дане са великом тугом али и поносом који проистиче из нашег пркоса и поштовања према палим грађанима наше отаџбине што и чинимо. Многи званичници НАТО земаља које су непосредно или уступањем војне инфраструктуре учествовале у агресији на нашу земљу (одлучио сам да им имена не помињем, али бих их СПОМЕНУО као што у мом крају раде за  покојником) у којима су на власти и левица и десница и данас изграђују каријере подржавајући агресију. Многи од њих бране своја досијеа из тог времена и још увек неће да се суоче са реалношћу и истином и почну да обликују своју политику према Србији и мењају своје ставове из прошлости како би изградили нове односе са нама.

Агресија НАТО-а на нашу земљу је сав слободарски свет шокирала, агресивност власти учесника у агресији, игнорисање чињеница убило је медије и њихов кодекс објективност истине и сигурних чињеница. Дошло је до лавине  лажних тврдњи и вештог извртања чињеница које наравно не одговарају истини. Успостављен је модел који је прихватило јавно мнење говорећи и пишући лажи којима су „испирали мозгове“ чију снагу су подизале дезинформације сваке врсте. Медијска кампања и измишљање српских злочина су биле свакодневне вести,али уништавање економских ресурса, ракетни удари, бомбардовање, дејства са касетним пројектилима и бомбама са осиромашеним уранијумом и покушај окупације Србије били су цензурисани. Албанци су представљени као жртве, а они и данас говоре да НАТО није бомбардовао ниједан објекат на Косову и Метохији иако је било и жртава Албанаца као последица бомбардовања. Дошло је до обмањивања јавности (они су обмањивали светску јавност саопштењима а ми њих применом оперативног маскирања и на тај начин губици у Војсци су били незнатни с обзиром на употребу најсавременије ратне технике од стране агресора) креирањем лажних вести,манипулацијом информацијама, измишљање извора како би се створила лажна слика о догађањима. Такав медијски говор мржње у земљама агресора замутила је њихов информациони простор да обични грађани нису могли да разликују истину од лажи, чињенице од измишљотина.

Остаје нам тужна утеха да смо све лажи и нанета нам зла издржали одлучним и вештим парирањем, али нажалост остале су велике последице. Највеће су разарања материјалних добара а посебно невине жртве. Нажалост, светским моћницима ни то није било довољно па да би нас после боја понизили (јер у борби нису могли), подижу оптужнице против командног кадра наше војске са образложењем да су злочинци и да су нерегуларно ратовали и кршили обичаје рата, а агресор је “регуларно“ употребљавао осиромашени уранијум чије штетно дејство нажалост минимизирају и неки наши „учени „људи.

После свих интервенција НАТО-а широм света иза њих је остајао хаос, разарања,невине жртве, у неким деловима света смртно страдају људи и данас као последица тих интервенција. Агресијом на нашу земљу Балкан је бар засад претворен у најнестабилније подручје Европе са чиме се слажу и они који су агресијом створили такав Балкан и на тај начин потврдили тезу да тамо где НАТО успоставља ред настаје хаос са смртним последицама.

Шта то карактерише Балкан 18 година после агресије? Насилно отцепљење и признавање Косова и Метохије за суверену државу, издвајање Црне Горе из СР Југославије, нестабилна ситуација у Босни и Херцеговини, забрана повратка избеглицама од стране хрватске власти, нестабилност у Македонији и криза око формирања Владе у шта се меша Европа, организована побуна народа Румунији, проблеми са избеглицама,превирања у Турској итд

Сви наведени примери су сваки за себе појединачно потенцијална опасност за мир у региону. Опасност је још већа јер у свету нема тако просторно малог региона са толико различитих проблема који су поред осталог и последица агресије на нашу земљу и мешање  НАТО-а у унутрашње ствари других земаља.

Даме и господо, поштовани пријатељи,

Ми смо познати као народ који уме да прашта, нажалост често брзо и заборављамо. Кад је у питању наш однос према агресији НАТО-а треба да праштамо али никад не смемо да заборавимо!

 

 

Х В А Л А!

Аутор је генерал-потпуковник, председник Скупштине Клуба генерала и адмирал Србије