Михаило Меденица: Јасна Аврамовић и сама оштећена отказивањем концерта Георгиеву

Поводом гнусних лажи да је из политичких разлога отказан концерт Владе Георгиева огласила се и Јасна Аврамовић, градоначелница Смедерева, саопштeње прeносим с мањим изменама које не утичу на суштину.

Александар Вучић током једне посете Смедереву (Извор: Semendria.com)
Александар Вучић и Јасна Аврамовић (Извор: Semendria.com)

„Не да нисам забранила концерт тог Владе Георгиева Барабе, већ сам и сама пазарила две карте за први ред и нов упаљач како бих махала њиме уз тактове омиљених балада, тако да сам и сама погођена и оштећена због одлагања концерта за две до две и по године колико је премијер и зеница ока нашег препоручио, сматрајући да ће песме поменутог аутора бити далеко слушаније ако још мало одлеже, што се оно каже, као и аутор и сви који су против нас али ко да забрани и похапси толике људе за ово кратко време?

Овај, можда сам се погрешно изразила- нема ни говора о политичком прогону и некаквој жељи да позатварамо све који неће гласати за нас, јер то што су они ђубрад, издајице и страни плаћеници који од сабајле базају по разноразним амбасадама не значи да не поштујемо право на другачије мишљење већ га само презиремо али изузуетно поштујемо!

Овде је, наиме, реч о чистој подметачини, јер увидом у текстове песама тог Барабе недвосмислено је утврђено да оно „Анђеле”; „Хеј ти”; „Могу све”; „Искрено”; „Увек сам ту”; „Све си ми ти” и остали песмуљци не говоре о животу, прикљученијима, раду, делима и успесима господина Александра Вучића, као и да песме „Хоћу живот свој”; „Ми нисмо ми” и „Лажни људи” прејудицирају да човек који не спава како би тај исти Бараба могао мирно пијан да спава и свирка по кафанама- позивају на државни удар, крвопролиће, а богами и слободни секс који подразумева полни чин мушкарца и жене на месту које није историјским реформама предвиђено за ту намену и на којем још није постављен темељац за полно општење у складу са вредностима за које се залажемо уместо оних ретроградних када је било довољно да обоје пристану не питајући Брисел, ММФ и Зорана Бабића да ли су сагласни, односно, у случају господина Бабића да ли би да гледа мало из жбуња…

Друго, преварена сам и насамарена, јер тај исти Бараба се појавио с брковима и наочарима па сам доведена у заблуду да је реч о Драгану Којићу Кеби чији концерт никада не бих забранила осим у случају да се и Ђани појави с истим захтевом, али бих и у том случају изашла у сусрет обојици и одобрила концерт без икакве обавезе да на 36 бисева певају евргрин Марије Максиме: „Он је Вучић Александар”, ал не због тога што песма говори о брату од стрица Сина Божијег, већ зато што је Смедеревци једноставно воле и уз њу им почиње и завршава смена у Железари, која иначе производи рекордан број одливака за одливке по којима се касније праве одливци за калупе у којима се производе одливци за рециклажу у високим пећима из који потом излази онај густи дим који пласирамо на инострано тржиште и у домаће медије!

Даље, срамотна је лаж да сам забранила струју за озвучење- само сам рекла да би концерт био далеко успешнији уколико би био такозвани „анплагд”, односно, на „суво”, а и реално, све му песме личе једна на другу тако да је могао и на акумулатор од „југа” да отпева једну као да је отпевао све, али не, господину је акумулатор био мало, хтео је штекер, па је онда испало да је то што сам случајно грицкалицом за нокте пресекла неке жице на далеководу – некаква саботажа, као да се то не дешава сваком, као да не може човек случајно да укључи пеглу за косу у погрешан штекер и изазове курцлуш и нестанак струје у целом граду на извесно време?!

Ма, хајте, молим вас, још ће испасти и да смо претили људима отказима уколико оду на концерт, а само смо пописивали колико их слуша ту врсту музике како би знали шта да искористимо за музичку подлогу следећег предизборног спота човека који није у кампањи јер нема времена за њу, већ ту и тамо га кришом сниме у авиону, кафићу, како порађа жену, тели краву, дежура на хирургији оперишући пацијенте од којих су лекари дигли руке али не и он, рашири крила и полети…па то искористе да монтирају за спот мимо његовог знања, јер нема се ни пара ни времена за кампању сад када је пред њим један од највећих изазова: да направи листу песама за музичку фонтану на Славији!

Зашто се, рецимо, нико не запита да ли је саобраћајна несрећа у којој је повређена Славица Ђукић Дејановић (од свег срца – што бржи опоравак, прим. аут.) био покушај убиства премијера и да ли је возач камиона у који је ударио аутомобил министаркин „ауди” слушао управо Владу Георгијева и због чега?!

Протест у Смедереву због отказивања концерта Георгиеву (Извор: Фејсбук)
Протест у Смедереву због отказивања концерта Георгиеву (Извор: Фејсбук)

Само пуком срећом, јер је за тренутак скренуо поглед с пута мењајући песму промашио је аутомобил оца Сина Божијег, па је потом бацио кроз прозор карте за концерт који нисам забранила које су циљано погодиле шоферку „аудија” и омеле возача, а епилог је познат, баш као у Барабиним песмама – тужан!

То изгледа никога не интересује?! Нико да се озбиљно позабави тиме, јер није баш чест случај да возила под ротацијом јурцају нашим путевима претичући ко суманути, и не догађају се саобраћајке баш сваког дана, нарочито не такве у којима је мета можда био премијер чије је возило само игром случаја било километар испред јер се камионџија занео песмом и заборавио да прешалта у већу брзину…

Да закључим – никада нисам забранила ничији концерт нити добила налог да тако нешто учиним!

Ево баш журим на Леонтинин спектакл, заменила сам оне две карте и упаљач за њен концерт који је и био најављен, али кад погледате плакат из далeке неком се можда и учини да пише Владо Георгиев, који никада није ни требало да пева у Смедереву и заиста не знам о коме говорите?!

Једини влада који пева па за појас задене је онај, односно, она из Немањине 11, можда сте побркали с тим, али они немају времена за концерте већ у ходу раде и певуше да би читава држава сутра или за коју деценију могла да пева: „Ја враголан и мој деда” мислећи на успехе господина Вучића и Кркобабића, али то никог не интересује, јел да, већ само овај припити који плагија Кебу, којег сам мајчински посаветовала: „Не брани ти нико да одржиш концерт само не дозвољавамо, то је демократија, знаш! Ај ти лепо сними нешто као ону Џејеву: „Трезан схватих из прве да све су сем тебе биле курве којих сам се стидео” да асоцира на историјску димензију зеницу очијују наши, па дођи следеће године да певаш ко човек, а не овако у мраку, не иде”, али не, пјано је то и обесно, само би да пева о неком „анђелу” који, проверили смо, није ни члан нити симпатизер странке, што значи да и није анђео већ неко плаћеничко ђубре што се тако представља по амбасадама љубоморан што нам иде боље него Немачкој, и то најмање три пута у п.м. боље”…

Наслов и опрема: Стање ствари

(Два у један, 5. 3. 2017)

Advertisements

66 thoughts on “Михаило Меденица: Јасна Аврамовић и сама оштећена отказивањем концерта Георгиеву”

  1. Ево, у**шах се од смеха!
    Да ли сам недуховити Вучић диктира текстове овом Меденици?
    Или да није С.С. у дослуху са истима, будући да ово објављује?

    Свиђа ми се

  2. Гос’н Србољубе,
    Видим да вам се доста тога не свиђа на Стању ствари… Јесте ли размишљали да потражите духовитију средину и где је „трава“ зеленија а ваша мржња може више да дође до изражаја?

    Бојим се да ми боље не можемо, ни духовитије, као што очито ни ви не можете боље – да схватите то што ми радимо. „Два смо света различита“, рекло би се. Ништа страшно, само треба на време увидети 🙂

    Остајте у добром здрављу и расположењу,
    Александар Лазић

    Свиђа ми се

  3. Док се пристојан свет саблажњавао и да цитирам др Србољуба: „упи*авао од муке“ читајући на Стању његове неподопштне у обрачуну са Ђуровићем, Лазић и Стање су му били добри?!
    Лазић му је тада и идентитет задржао у тајности!
    Ни онда ми није била, а ни сада ми није јасна толика Лазићева болећивост према Србољубу!
    Један такав, „свезнајући“ Србољуб, нас већ данима заскаче на сваком кораку који начинимо по земљи Србији, тако да нам његов клон, посебно на Стању, није потребан!

    Свиђа ми се

  4. Лазићу, не правите се луди и не изигравајте „Великог инквизитора“ (поготово бирајући коментаре како Вам „шуне“)!
    Одлично знате о чему Вам пишем и зашто!
    Одраз примитивизма је: „ово је мој сајт, ако ти се не свиђа, пољуби па остави“!
    Не знам да ли сте приметили, али ово што Ви сматрате духовитим текстовима, не верујем да готово ико чита!
    Понеко и отвори, „остане му бљутав укус у устима“ и… баци у смеће!
    Зато што је све – само није смешно (раније сам Вам написао да је духовитост одраз интелигенције, а ове текстове Ви бирате, зар не?)!
    Шта би Ви, да Вас неко хвали, ако објавите нешто што није ни кич, већ ШУНД?
    Или би да забраните негативне коментаре (опет би да будете „Велики инквизитор“ па да по сваку цену уведете једноумље и то Ваше)?
    То о чему Вам пишем можете и лако проверити по броју коментара који се јављају везано за те тзв. текстове!
    Дакле, Меденица, Аница девојка и њима слични су све – само нису духовити. а случај је и са још понеким ауторима!
    Ви Лазићу очигледно појма немате шта је то сарказам, шта сатира, шта памфлет, а шта ругање (имате на гуглу, па прочитајте, није срамота не знати, али је срамота одбијати да се научи)!
    Такође, понашање типа „када делим мишљење оног ко коментарише, дозвољено му је и више од онога што сам сам прописао“ (не кажем да нисте понекад толерисали моје „оштрије“ коментаре током „расправа“, али и Ви и ја знамо да су они увек били или одговор на вређање или испровоцирани вређањем, оних којима сте пре мене „великодушно“ дозволили да то започну)!
    Што се вашег „политичког укуса и критеријума“ тиче, сматрам да сте лицемер, а што се књижевног тиче, Ваш уреднички избор је неретко испод сваког критеријума (не знам зашто Вас толико привлачи шунд, а у најмању руку кич)?
    Ово Вам крање добронамерно пишем, јер се с правом сматрам компетентнијим од Вас (уосталом, овде на С.С. сте објављивали и моје АУТОРСКЕ текстове, под мојим правим именом, а управо да не би били оптерећени тиме ко сам и шта сам, као и да ја не бих морао било коме било шта да објашњавам, ни Ви, као ни остали Ваши читаоци, НЕ ЗНАТЕ, НИТИ ЋЕТЕ ЗНАТИ КО САМ)!
    Ви сте моје ауторске текстове објављивали, док ја Ваше (да сам их понегде и пронашао такве да задовоље критеријум објављивања) – нисам!
    Да ли Вам то ишта говори?
    Такође, за објављивање МОЈИХ АУТОРСКИХ текстова нисте ми никада тражили сагласност!
    С обзиром да нисам имао ништа против тога (ово сасвим слободно можете да искористите као моју сагласност, а везано за Ваше досадашње објављивање мојих текстова, у смислу непоштовања ауторства, ако Вам икада будем рекао ко сам заиста), сада Вас поново отоворено питам:
    Јесте ли се то „утриповали“ да сте „Шарли ебдо“, па НЕ СМЕТЕ да се бавите негативном критиком ислама (чиме се цео нормалан свет данас бави)???
    Како год, узмите најозбиљније у обзир ове моје критике, јер су инициране Вашим „скидањем“ мојих коментара у којима се пре свега критикује ислам (слажем се, неретко и на врло саркастичан начини) и други који су отворени српски непријатељи током последњих више векова!
    Не знам да ли сте приметили, али ја могу бити све, само не лицемеран, увек износим САМО ЧИЊЕНИЦЕ (када се тичу мог идентитета, наравно, никада нећете знати јесам ли и ту рекао истину)!
    Дакле, ако сте у страху да Вас неко може оптужити за „ширење говора мржње“, мораћу да Вас подсетим да у говор мржње не спада изношење ДОКАЗАНИХ чињеница, нити се ствари могу извлачити из контекста, тако да се за „говор мржње“ (а поготово за „верску нетрпељивост“) проглашава онај ко отворено пише о томе шта је већ употребљен „говор мржње“ код њега (а и већине Срба) већ изазвао. Још мање се за исти може оптужити онај ко је објавио то „мишљење на мишљење!
    Ваљда би то као „интернет новинар“ тј. аутор морали да знате!

    П.С. Баш да видим хоћете ли и ово да цензуришете?

    Свиђа ми се

  5. И још нешто Лазићу:

    Био сам испровоциран само једном реченицом дечка (кога узгред буди речено сматрам НАЈКВАЛИТЕТНИЈИМ аутором на „Стању ствари“, без обзира што није ни дипломирао, а камоли докторирао на неком од факултета, због чега мислим да сасвим неоправдано вуче некакве „компелксе“, а за које не да нема разлога – напротив), па сам написао „мали трактат о мржњи“ који сте, онако у стилу „бранитеља духовног здравља наших народа и народности“ – ЦЕНЗУРИСАЛИ!!!
    Дакле иако ИЗВАНРЕДНОМ, Николи Варагићу се „отела“ реченица да „Срби не умеју да мрзе!!!
    Та… та… гадна и ЛИЦЕМЕРНА, лажна, олињала, излапела и тупава реченица „да Срби не мрзе“, не само да није истинита и да нам се због ње читав свет смеје, јер је ЛАЖ (наравно, под условом да тај „немрзећи Србин“, а који међу световним, ИСКУСТВЕНО и научно је утврђено да не постоји – није и „вископродуховљени“ Србин или светац, попут блаженопочившег Патријарха Павла, кога са имао среће да упознам и са којим сам не једном имао прилику да разговарам и за кога ВЕРУЈЕМ да није знао за мржњу)!
    Дакле ОГРОМНА ВЕЋИНА СРБА УМЕ да мрзи, а мржња је често јак мотив и покретач нечега што може имати веома позитиван ефекат (јер нису Срби из братске љубави и само захваљујући „ничим изазваној и изненадној подигнутој свести и освешћености о потреби за националном и економском независношћу“, „хладне главе и промишљено“ подигли устанак и хвала Богу, ПОБЕДИЛИ Турке)!
    Победили су их зато што су МРЗЕЛИ Турке!
    А мрзели су их ЗАТО ШТО СУ И ТУРЦИ И ИСЛАМ МРЗЕЛИ СРБЕ И ХРИШЋАНСТВО!
    А како су их победили?
    Тако што су им гурали каранфиле и кубуре и топове?
    Не, већ што су само ЗАХВАЉУЈУЋИ МРЖЊИ Турака према Србима, осетивши исту такву мржњу (јер мржња рађа мржњу), Срби били у стању да се боре против Турака, а потом их и победе!
    А знате како су их победили?
    Победили су их тако што су НЕ МАЛИ БРОЈ ТУРАКА СРБИ ПОБИЛИ: ПРОСУВШИ ИМ ЦРЕВА, ПРКЛАВШИ ИМ ВРАТОВЕ итд. што ратник чини или у страху или из огромне (позитивне) мржње прем непријатељу!
    јер се ратник у супротном не би ни борио (да не мрзи непријатеља)!!!
    Шта мислите Лазићу, да ли су они клинци на кошарама волели Шиптаре и Американце?
    Да ли су на њих пуцали „хладне главе“ или их је покретала управо мржња према непријатељу (таман колико и љубав према отаџбини)?
    Уосталом Срби имају изреку: „Ко се не освети, тај се не посвети“!
    Вероватно због „љубави“ коју осећају према виновнику неправде коју ваља осветити?
    Толико о томе!
    Да се не лажемо!!!

    Свиђа ми се

  6. @Мирослав Анђелковић

    За почетак: по мом скромном мишљењу, да би било који Србин, како Ви то „стручно“ кажете, био „пристојан“, он мора да познаје свој српски језик, тако што ће пре свега знати правопис и граматику српског језика и поштовати њихова правила!
    То се Анђелковићу учи још у основној школи и без тога се не може бити „пристојан“ Србин!
    Дакле „пристојан“ Србин је ПРЕ СВЕГА ПИСМЕН, а не полуписмен (или неписмен)!
    У супротном (а поготово ако не зна правила једначење сугласника, тј. градиво из петог разреда основне), он је НЕПРИСТОЈАН!
    За средину: нисам се ја „обрачунавао“ са Ђуровићем, већ сам се прилично успешно бранио од његових неоснованих, безобразних и неваспитаних напада и лажи (дакле „неподобштине“, како Ви то „надахнуто“ кажете, је износио он, а не ја, као што Ви управо износите „неподобштине“ тиме што конструишете и пројектујете ствари, не мало тиме подсећате на Ђуровића, до кога Вам је очигледно јако стало – па Вам препоручујем да се обратите Лазићу да га у Ваше име „помилује“ после, по мени оправданог удаљавања са Стања ствари)!
    Очигледно, на Вашу (и Млинаревићеву) жалост, Ђуровића сам успешно и у сваком погледу дискредитовао, раскринкавајући његове гнусне и болесне лажи и манипулације, којима се више деценија служи (и којима се служио), како током „школовања“, тако и током „службовања“ (питање је само код кога и зашто – односи се пре свега на његово „службовање“)!
    За пред крај: ПОНОВО Вам, кажем (а то је и Лазић више пута поновио) – ни Лазић, а ни било ко на стању ствари (СВЕСНО) не зна мој идентитет!
    Уосталом, а зашто је важно ко пише?
    Зар није много важније шта пише (попут изванредног Варагића, кога Ви Анђелковићу, верујем не бисте пустили ни да коментарише, а камоли да нешто објави, будући да није полуписмен или неписмен, јер између осталог ОДЛИЧНО познаје једначење сугласника)?
    За крај: мислим да је Лазић далеко болећивији према Вама будући да Вам неретко толерише полуписмене (или неписмене) „трактате“ о српком правопису и граматици (остало да овом приликом и не помињем)!!!
    За крај: управо сте Ви тај који „својом нереалном жељом да постане нови Вук Караџић“, малтретирате и „заскачете“ (опет један од Ваших, у овом контексту „пристојних“ израза) „Стање ствари“ (упоредите само укупан број Ваши и број мојих коментара). Уосталом, а ко Вас је уоште терао да „гутате“ (уз то и да неретко коментаришете, штавише у моју корист) Ђуровићеву и моју преписку???
    Опет један од доказа (поред сувише честог, неоправданог и недопустивог праштања) о српском „кратком памћењу“, а?

    П.С. Свиђало се то Вама или не, плашим се да би Вам био потребан бар још један живот, да бисте сакупили макар и део знање које поседујем. Нажалост!!!

    Свиђа ми се

  7. @Србољуб
    Нисте свесни свог повлашћеног статуса (Лазићева болећивост према Вама) на Стању, који се огледа у привилегији да Вам је допуштено да надмено критикујете и исмевате његову уређивачку политику!
    То Лазић никоме до сада није дозвољавао. Чак ни акционарима.
    Но, Ви у својој охолости идете и даље: јавно вређате Лазића доводећи у сумњу његову интелигенцију!
    И он све то објављује?
    Зашто?
    Могуће да он то ради због оне хришћанске: „Ко тебе каменом …“?
    Неподопштине које сте изнели о мојој маленкости нећу коментарисати.

    Свиђа ми се

  8. @СРБОЉУБ
    Потреба за анонимношћу поништава све речено. Ако нисте спремни, да се легитимишете, тешко, да можете имати неко поштовање.

    Свиђа ми се

  9. @Србољуб
    Него, реците Ви мени Србољубе: зашто то Ваше правило о „једначењу сугласника по звучности“ не важи за присвојни придев од властите именице Уб?
    Односно, зашто је у пракси у употреби облик уБски уместо уПски.
    И сходно томе: ако може уБСки, зашто не може срБСки?
    П.С.: Молим Вас за сувисло објашњење и без ароганције коју сте демонстрирали у Лазићевом случају алудирајући на недостатак интелигенције код дотичног дипломираног математичара?!

    Свиђа ми се

  10. @Мирослав Анђелковић
    Ако правопис каже срПски, а ти тврдиш, као неук у тој области, да треба срБски, нешто није у реду. Очигледно је, да имаш фикс идеју, коју тераш по сваку цену. Нема ту помоћи. Фикс идеја је приватна идеја и ту нема никаквог доказивања.

    Свиђа ми се

  11. @слободан млинаревић

    Иако ово нема везе са започетом полемиком, једном приликом сте, као „задојени“ комуниста и марксиста изразили своју сумњу у истинитост навода текста који се тиче „60 чињеница о руском цару Николају Романову“!
    Одгледајте овај прилог практично Првог канала званичне руске телевизије!
    Ако Вам и ово не буде било довољно, размислите – да ли сте сличнији Анђелковићу, него што верујете!

    Свиђа ми се

  12. @Лазић

    Надам се да ми нећете замерити што Вам ово овде поручујем (будући да сам тренутно усредсређен на ову полемику, а верујем – можда погрешно – да мој коментар не бисте ни приметили на „давнашњем“ тексту), бићу слободан да Вам овде пошаљем свој коментар иако он практично нема везе са започетом полемиком, већ са текстом „Комунисти су ово покушавали да сакрију: „Шездесет чињеница о последњем руском цару Николају II“!

    Поводом поменутог текста, цитираћу прво део коментара Владанке:
    „…Можда је добро што сте покренули тему јер интернет је поље заводљиво, али пуно замки.
    http://igor-erokhov.livejournal.com/“ …

    Потом ћу цитирати и Вас Лазићу:
    „Владанка,
    Хвала пуно за овај линк. Ако има неко да посрби овај контрастав, у духу разномислија, радо ћемо објавити и тај прилог.
    Одлична поента је да је извор званична ТВ СПЦ, на њима је одговорност примарна. А свачега има на Нету и није се тешко упецати.“

    А потом ћу учинити и део „аутоцитата“ упућеног Владанки:
    „А ја тај линк нисам открио случајно, већ је наведен у оквиру коментара на ОРИГИНАЛНИ руски текст… схватио сам да је Игор Ерохов „руски ЛДП-овац“, а у то сам се и лично уверио када сам посетио његов блог… Распитујући се о „60 чињеница…“ и о томе како је текст дошао до нас, сазнао сам да га је јако озбиљан српски научник из Црне Горе, пошто је лично контактирао приређивача, уз одобрење такође озбиљних и школованих људи из Митрополије Црногорско-приморске… поставио на сајт поменуте српске Митрополије… лично сам се потрудио да пронађем неке од референци, па Вам могу рећи да сам се што из посредних, што из непосредних извора уверио да је већина навода у тексту тачна (макар сам их ја тако протумачио)…“.

    Лазићу, будите љубазни, па одгледајте ово!
    Верујем да ће Вас занимати!!!

    П.С. Јоше једном: Лазићу, не замерите ми на „бркању“ текстова (овако ми је било лакше, јер има везе и са мојим коментаром Милнаревићу, а истим поводом – рекох да Вас не одвајам од „базе“) :)))

    Свиђа ми се

  13. @СРБОЉУБ
    Где само нађе, да сам ја написао, да сам „задојени“ комуниста? У мом коментару, поводом 60.тачака јасно сам написао, шта није тачно и шта је мало вероватно. Твој коментар и по првом питању „задојени“ комуниста, као и по питању 60.тачака је обично подметање. Стање АНОНИМНОГ само по себи не ОБЕЗБЕЂУЈЕ никакав ауторитет. Наравно, да линк нећу погледати, јер могу само написано коментарисати. Немој ми само рећи, да и то није радио новинар. А новинари свашта пишу и снимају. Ако би ја теби послао линк у коме председник Владе држи слово, да ли би ти поверовао? Не верујем ни њему, не верујем ни аутору текста о 60. тачака, а ни руској „првој“ тв. У сваком случају, радо би прочитао, да ти лепо обрадиш 650. тачака једну по једну, па да видимо шта ће испасти.
    ПС.: Шта ти је сметало, да ова коментаре поставиш на одговарајуће место? Што се тиче, Анђелковића, сигурно сам сличнији њему, него теби. Мени ништа не смета да будем сличан човеку, који искрено пише, брине о чињеницама и не измиишља. А у шта верује не могу се мешати. И пише под својим именом и имам његову мејл адресу и могућност, да размењујемо мисли.

    Свиђа ми се

  14. ОК, погрешио сам!
    Ви сте „задојени капиталиста и антимарксиста“!
    Него, човече, одгледајте прилог државне ТВ, па после „теоретишите“, аман!

    Свиђа ми се

  15. @Мирослав Анђелковић (први део коментара)
    @Мирослав Анђелковић; @Лазић (други део коментара)

    А како би било Анђелковићу да се Ви прво са собом договорите, па тек потом почнете (или наставите) да осталима, што би српски народ рекао „силом на срамоту“, намећете своју неутољену жељу да будете „постмодерна“ (тј. у овом случају „нео-реформатор“) правописа и граматике срПског језика?
    Не знам да ли сте свесни чињенице, да реформе (као и револуције), у не малом броју случајева могу бити и негативне (дакле назадне), па ће неретко, уместо да унапреде, уназадити објекат свог деловања (знате оно: субјекат, објекат, глаголи, прилози, прилошке одредбе за време, место и сл. – надам се да се још увек, макар и у фрагментима, сећате градива ОСНОВНЕ школе, која је требало да Вас описмени)!
    Јер, ваша „реформа“ би од ретко лепог српског језика, направила – папазјанију и прешла на грлено-уснени, бушмански изговор, чијом бисте употребом, током малчице бржег разговора, непрестано ПЉУВАЛИ саговорника или бисте звучали као Кунта Кинте (под условом да знате ко је он, а ако не знате, верујем да се сећате макар Стива, алијас „Стеве нигера“ и његове чувене реченице: „Маће, и-дем кот Клуз“)!
    А ево Вам и лично Ваш, „најфришкији“ пример: у претходном, мени упућеном посту, сами сте показали да се не држите чак ни сопствених, измишљених, ничим сувислим изазваних, „небулозних“ правила!
    ПА КАД ВЕЋ ИНСИСТИРАТЕ НА „СР(Б)СКОМ“, ЗАШТО СТЕ НАПИСАЛИ РЕЧ „НЕПОДО(П)ШТИНЕ“, А НИСТЕ НАПИСАЛИ РЕЧ „НЕПОДО(Б)ШТИНЕ“ (која је, узгред буди речено правилна, а у овом случају њеног некоришћења ОДСТУПАТЕ од Ваших „новокомпонованих и нео-реформисичких правила“ једначења сугласника)?
    Вашом логиком убацивања „несрећног и мученог“ слова „Б“ и тамо где му јесте и тамо где му нема места (Вашом логиком: „од вишка не боли глава“) и НЕПРИМЕЊИВАЊЕМ ВАЖЕЋЕГ ПРАВИЛА, а употребом Вашег некаквог „нео-једначења“, морало је да буде примењено и ново (Ваше и Вама сличних) правило, јер ако се примењује „по нахођењу“, онда правило не постоји!
    Дакле, такви као Ви, не држе се ни „умотворина“ које су (верујем уз не мали труд), сами „осмислили“!
    А што се „Уба“ тиче, то сам Вам већ, у неком до претходних постова ДЕТАЉНО објаснио!
    Дакле, закључак је: или Вама не вреди било шта објашњавати, јер сте тврдоглави, штавише гордите се и самозадовољно уживате у својој жељи за неукошћу (што је велика срамота и чега се треба јако стидети, јер је брука да се неко представља интелектуалцем, а заправо је ПОЛУПИСМЕН) или се може закључити да је у госте почео да Вам навраћа онај чувени Шваба Алцхајмер (знате онај, што краде ствари по кући). Ипак, срећа у несрећи је то, да ако се ради о Алцхајмеру, управо смо га затекли „са рукама у пекмезу“, па би било добро, одмах се стручњаку обратити за помоћ, јер будући да је откривена на време, ДЕМЕНЦИЈА се успешно успорава (а можда чак и лечи). Трећег, по мени – нема (молим Вас обавестите ме ако се сетите нечег трећег, наравно под условом да није нека од ваших, на ову тему уобичајених фантазмогорија)!!!

    Е сад да се позабавимо мало и Лазићевом „толерантношћу“ према мени:

    Да не сматрам С.С. квалитетним сајтом (блогом, интернет новином или како Вам драго), ја овде не бих ни долазио!
    То знамо и Лазић и ја!
    Дакле, овде сам због УГЛАВНОМ КВАЛИТЕТНОГ ИЗБОРА НЕ МАЛОГ БРОЈА ТЕКСТОВА КОЈИ БИВАЈУ ОБЈАВЉЕНИ (наравно, већином преузети, а пре свега они који се баве темама из области политике, као и оних који се тичу друштвених наука уопште). О њиховом објављивању, а то сви знамо, одлучује онај ко води уређивачку политику, за шта је Лазић ДИРЕКТНО одговоран, зар не?
    По свом обичају, Ви Анђелковићу опет ствари или не схватате или их опогрешно тумачите!
    Где сам ја то написао да Лазић није интелигентан?
    Ја се само питам да ли је и Лазићев „смисао за хумор“ одраз његове интелигенције или је само недостатак поменутог смисла, будући да бира неквалитетне и недуховите текстове, а који би ТРЕБАЛО да нас насмеју!
    Чак нисам неинтелигентним назвао ни поменуте (а и непоменуте) ауторе, с обзиром да иако немају смисла за хумор, не значи да су глупи, већ „само“ недуховити!
    Недостатак смисла за хумор је ЈЕДАН ОД фактора којим се интелигенција „мери“. Дакле, прво да видимо да ли је Лазић, као ВЕЋИНА математичара, „сувопаран“, досадан и недуховит (или рецимо машинаца, а они су још бољи пример за ово о чему пишем – „част изузецима, који само потврђују правило“). То о недуховитости поменутих „струка“, нису никакве предрасуде или стереотипи, већ је заиста и У ПРАКСИ ДОКАЗАНО (подвлачим: „част изузецима“)!
    Лазић дакле није потпуно „оперисан“ од хумора, јер уме да „баци бисер“, на који сам рецимо „пао“ од смеха – подсетићу Вас само на једну његову реченицу, где цитирајући Билија Питона, одговара, ако се добро сећам Млинаревићу: „Шта ћете, посао је такав, ни ја га не волим“.
    Дакле, када би Лазићу и недостајао смисао за хумор, то би био само један од потребних, никако неопходан фактор, те би Лазић могао и даље да буде интелигентан, али без смисла за хумор (ето и то се дешава)!
    Проблем са узрочно-последичним односом интелигенције и хумора се јавља онда, када тзв. „хумориста“ упорно (дакле на силу) покушава да „испадне духовит“ и то на начин да „пласира шале и доскочице“ без довољно рафинираности и стила, дакле оне којима је циљна група примитивнија и необразованија публика – што не би требало да је (а већином и није) публика Стања ствари!
    Управо је проблем са Меденицом што нема довољно РАФИНИРАНИГ смисла за хумор (дакле буразеру или се помири са тим да ти Бог није дао таленат за то чиме покушаваш да се, очигледно безуспешно бавиш, па ниси у стању да „пласираш“ фазоне „к`о из аутомата за Кока колу“ ИЛИ седи, потруди се, осмисли то чиме би да насмејеш публику, не промашуј циљну групу и нека ти „шале и доскочице“ не буду у стилу „ха-ха коментар Перице славенског“, дакле старе и „проваљене“, а најважније је НЕ СМЕЈУ ДА БУДУ ПРЕДВИДИВЕ, јер онда никако не могу бити и духовите)!!!
    Дакле, ако ниси „природан“ таленат, не можеш избацивати „духовите“ текстове „к`о са траке“, већ осмисли то мало боље, седи, размисли, консултуј се са неким ко ДОКАЗАНО то уме да ради боље од тебе, али наравно, то ће да те „кошта“ тога да нећеш писати и избацивати текстове, на начин како би то у Црној Гори народ рекао „ка` ђецу из мале школе“ (за оне који не знају, у Србији је то обданиште)!!!
    У супротном, логично је да публици (поготово оној са Стања ствари), после Меденичиних текстова, у „устима“ остаје онај отужан и бљутав укус „тешке кичерице“, као после „Пинкове Гранд параде“ или оног „несрећника“, кога је „Бог обележио“ веома упадљивим и по естетским критеријумима, у најмању руку необичним физичким изгледом (име му почиње на О, а није Оскар).
    Ето, зато су Меденичини текстови тежак КИЧ (ово моје „отварање очију“, крајње добронамерно је упућено како Лазићу, тако и Меденици)!
    Дакле Лазићу и Меденице, ако неко нема основног, књижевног (или глумачког) талента за то или су му вицеви (шале или доскочице) предвидиве и „бајате“, па или нека се више потруди да ствари поправи или нека диже руке, јер се „од тог посла неће леба најести“!
    Јер или „хумориста“, на довољно духовит начин не уме да осмисли шалу (или исприча виц – нпр. не верујем да би икоме у друштву било смешно да то покушава да уради неко ко, рецимо изразито муца) или му форе једноставно нису, па нису смешне или… то ипак има везе са интелигенцијом – седите колега, ево Вам 6. видим да сте се трудили!

    А о ШУНДУ „Анице дјевојке“, биће речи у ТРЕЋЕМ ДЕЛУ коментара, који следи ускоро!!!

    Свиђа ми се

  16. Мирослав Анђелковић said:
    @Србољуб
    ‘Него, реците Ви мени Србољубе: зашто то Ваше правило о „једначењу сугласника по звучности“ не важи за присвојни придев од властите именице Уб?’

    На то питање вам ни један ‘СрПин’ неће дати логичан одговор, не зато што га не зна или што није интелигентан и образован, већ зато што неће да одступи од погрешних језичких правила и норми, давно прихваћених и устоличених изнад сваког логичког мишљења.

    Додатак: Горе написано се не односи и на чика Мунета, он нити мисли нити зна шта пише 🙂

    Свиђа ми се

  17. @СрПољуб
    Кад већ помињете Кунта Кинту, можете ли замислити ситуацију у којој наш рибоусти Кунта Кинте разговара са Курцем о ХаБЗБуршкој монархији (Habsburgermonarhie)?
    С обзиром да се сваки Аустријанац поноси ХаБЗБурзима, за претпоставити је да ће Курц уз нехајан смешак обрисати Кинтину шлајмарицу.

    @Ненад
    Хвала на подршци!
    Дали сте ми идеју: један СрПин може бити искључиво СрПољуб!
    СрПољуб се овде очито лажно представља као СрБољуб!

    Свиђа ми се

  18. @Мирослав Анђелковић
    Дали сте ми идеју: један СрПин може бити искључиво СрПољуб!
    СрПољуб се овде очито лажно представља као СрБољуб!

    Хаха, јесте црни хумор али и одличан пример како се изменом корена речи преиначава њено значење.
    Замислите, питају неког Хрвата зашто је клао Србе, а он одговори да то није због мржње према Православцима већ што Срби воле срп (да љубе).
    Мада, уколико пажљивије проанализирамо име ‘Српољуб’, исто тако може бити правилно тумањење да је у питању неко ко љуби СР(бију).

    Поздрављам господина Србољуба и нек се не љути због (граматичког) поигравања његовим именом, јер се сасвим случајно наметнуло као добар пример на тему.

    Свиђа ми се

  19. @Ненад

    На то питање, раније сам већ детаљно одговорио!
    Анђелковића очигледно мучи деменција, па није у стању ни то да запамти!
    Ради се о градиву ПЕТОГ РАЗРЕДА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ, а у Правопису је јасно и детаљно објашњен управо тај (као и многи други) примери и разлог зашто је то тако. Узмите Првопис па прочитајте!
    Примитивни, полуписмени и неписмени Срби, своју неукост и непознавање једначења сугласника правдају национализмом и патриотизмом!
    Срамота је бити полуписмен и неписмен, а свако ко уместо „срПски“ пише „срБски“ је управо то – ПОЛУПИСМЕН!

    Свиђа ми се

  20. Поштовани Србољубе, мислим да сте 100% у криву, зарад правила и тврдоглавости ви остасте и без вашег имена и без државе ! 🙂

    Свиђа ми се

  21. А ко Вас уопште пита да о томе мислите?
    Јесте ли Ви квалификовани да о томе „мислите“?
    И треба ли да Ви на било који начин мислите о правопису и граматици?
    Ваше је било само да у петом разреду основне научите ОСНОВНО градиво!
    Није то математика или физика па да основац треба да креативно мисли о постављеном задатку или проблему!
    Правопис и граматика се БУБАЈУ, ако желите да вас било ко сматра писменим!
    О томе се не мисли!
    То се учи, а потом правилно примењује!
    А ако и поред свега имате јаку жељу да мислите о правопису и граматици, за почетак научите градиво ОСНОВНЕ школе!
    Потом савладајте средњошколско!
    Потом завршите српски језик и књижевност!
    Па специјализирајте!
    Па завршите постдипломске!
    Па докторирате на ту теми!
    Па се годинама бавите том науком!
    Па ће тек онда, у тој области, било ко узимати за озбиљно Ваше „мисли“ о „револуционарним променама“!
    А верујте ми на реч, ако сте икада искрено и озбиљно мислили о томе (а не на површан начин, на који већина вас полуписмених то чини), најкасније негде у средњој школи би Вас, те Ваше тупаве, глупаве, полуписмене и недоучене мисли о једначењу сугласника – напустиле!
    Јер бисте схватили колико су и зашто биле глупе, примитивне и ружне Ваше сопствене мисли!
    И јер бисте стекли осећај за лепо и овладали бисте стилом (због чега су Вас приморавали да још у основној пишете оне, Вама извесно досадне писмене задатке, а у којима сте, по свему судећи, били КАТАСТРОФАЛНИ)!
    И знали бисте зашто Ваши професори језика и књижевности подржавају постојећа правила, као и Ваши школски другови и другарице који су њима овладали и који су писали лепше и боље саставе од Ваших – а који су нажалост, што због недостатка талента, што због лењости да нешто научите, били катастрофални!
    И дошло би Вам из полуписмене задњице у полуписмену главу, зашто су сви ти људи, који су се од Вука Караџића наовамо бавили правописом и граматиком, као и сви ти стручњаци и књижевници, а који су се бавили лепом књижевношћу, прихватали правило по коме се НИКАДА не пише срБским, већ лепим и правилним срПским језиком!
    Јер само полуписменим и примитивним тупавцима без стила је могло и може пасти напамет да уопште помињу срБски, уместо срПског језика!
    А то Вам је као и са опером, балетом, озбиљном музиком и стилом!
    Ако не постоји неко ко ће Вам их објаснити, научити Вас правилима и упутити Вас у њихове тајне (а то је очигледно Ваш, као и случај са свима онима попут Вас), тада ћете заостати и у знању и у диховном развоју (као што очигледно јесте)!
    Да је у Вашем случају постојао било ко образован, а ко је могао да вас научи овоме о чему Вам пишем, не бисте били и остали полуписмени!
    И не бисте, уместо да пређете на „Крцка орашчића“ остали на „Вуче, вуче бубо лења“ (што је лепа и корисна песмица, али за предшколски узраст)!
    И не бисте после прва 2-3 разреда основне, наставили да, чак и у средњој школи, читате „Команданта Марка“ и „Блека Стену“, већ бисте негде у 3. или 4. основне већ уживали у „Алану Форду“ (наравно, никако писаном на источној – београдској, већ обавезно на западној – загребачкој варијанти српског језика, чијој бисте се конструкцији више смејали, од самих фазона комплетне „менажерије Групе ТНТ“)!
    И не бисте могли ни да чујете ирански, арапски и циганско-анадолски, примитивни и без трунке стила и смисла „турбо-фолк“, већ бисте, ако преферирате народну музику, слушали Тому Здравковића, Силвану Арменулић, Тозовца, Лепу Лукић, Биљу Крстић, браћу Теофиловиће и тд. (да их не набрајам све), а у случају да више волите забавну и рок музику, слушали би сте Дорсе, Стонсе (па чак и плитке и лагане Битлсе), Миладина Шобића и тд. (такође да не набрајам кога бисте све слушали), а не тупави „Плави оркестар“, дебислку „Црвену јабуку“, имбецилног „Дина Мерлина“ и њима сличне ИДИОТЕ, форсиране од стране „Пинка“ (чијег би власника требало, за пример и казну ******* ***** *******, јер је упропастио српску културу горе од Турака, а створио вас, ***** ******* ********!
    Јер не би слепи Филип Вишњић, по сопственим речима, „у перо“ диктирао „`ромом“ Вуку Караџићу СРПСКЕ (а не срБске) народне песме, које је уз гусле певао!
    Је ли Вам сада макар малчице јасније зашто сте и Ви и Вама слични полуписмени и зашто сте ово читали на српском, а не на ср(б)ском језику?

    Свиђа ми се

  22. @СрПољуб
    Мучи Вас нека велика мука, да не кажем бољка!
    Мене су моји наставници и професори срПског научили да је стил огледало човека. Примењујући научено од тих часних људи, могу само констатовати да је Ваш стил веома лош, такорећи га и немате. Ако немате стила или Вам је он јако лош, закључите сами каква сте Ви онда личност!
    Ниједна од Ваших силних „теза“ које сте натрабуњали у Вашим непристојним обраћаима нама, Вашим опонентима, није тачна.
    Дезавуисаћу само једну: како у основној, тако и у гимназији, моји су састави из срПског увек бивали најбољи у разреду и увек су оцењивани одличном оценом!
    Да не дужим: Моје је неприкосновено право да као зрела и искусна личност закључим да је придев срБски сврсисходнији и прикладнији од варијанте срПски!
    Што се тиче компетентности, реците ми: које је стручне компетенције поседовао Вук Караџић?
    Опет ћу Вам поставити питање на које Ви поново нећете сувисло одговорити:
    Ако је ХаБЗБуршка династија поштеђена примене правила о једначењу сугласника по звучности, зашто тај изузетак не би важио и за Србе односно Србију.
    Ако Аустријанци могу да пљују по саговорнику и он по њима, док изговарају династичко презиме, можемо и ми, Срби, кад разговарамо о ономе што је наше, срБско!
    Конкретно, у нашем случају, где имамо у низу један полусугласник и два сугласника (РБС), летеће далеко мање пљувачке него у случају њиховог низа од три узастопна (препуна пљувачке) сугласника (БЗБ)!
    А, што се Алцхајмера тиче, само га Ви призивајте:
    Није тачно да сте икад објаснили зашто је по Правопису исправно уБски уместо уПски!
    Тачно је да сте и онда, у складу са помањкањем стила, мрсили нешто о Кунта Кинти али сувисли одговор ми ни тад нисе дали!
    Дезавуишите ме навођењем доказа за Вашу тврдњу!

    Свиђа ми се

  23. На страну што је Вук Караџић писао сербски. Није тренутна тема.

    Ми свет не можемо да мењамо. Али, у овом нашем микро-окружењу и те како можемо да побољшамо прилике. Али нећемо.

    Ко не разуме да Србија МОРА да се ослободи комуњара, наследника окупатора из ’44., да их пауперизујемо и сведемо на надничаре, јер су то генетски, тај ништа не разуме.
    Дај генетском надничару државу да је води, он ће је свести на „наполицу“, у најбољем случају. У туђи посед вероватније, као што доживљавамо.

    Свиђа ми се

  24. @Ђорђе Ивковић

    Тачно тако, писао је сЕрбски и срПски!
    Никад и никако срБски!!!

    А што се другог дела Вшег коментатар тиче, имају Срби једну изреку, која гласи (е сад само да нам се Лазић, попут шипарице не постиди, да га „жив срам не из`еде“, па ово, по свом „добром старом и предвидивом обичају“ уклони):

    „Бежи од оног кога је гладан к**** направио“!

    А са Вучићем (и њему сличнима) је управо то случај!!!

    Свиђа ми се

  25. @Мирослав Анђелковић

    Ви сами себе дезавуишете чим „отворите уста“ (тј. дохватите да „мучите“ ту „несрећну“ тастатуру пред Вама), а ја сам то више пута учинио:

    1. Тиме што као поуписмена особа уопште усуђујете да коментаришете мој стил (дакле Ви сте последњи ко би смео и да помисли да се тиме бави),

    2. Тиме што сам Вам у коментару од 26. децембар 2016. у 13:37 (у оквиру текста „Драгољуб Марјановић: Одговор Каргановићу и Крунићу или Неозбиљно тумачење историје“) потанко све објаснио (навео сам чак и то да архаично „сЕрбски“ може, али „срБски“ никако не може.

    3. Тиме што Вам као полуписменом (јер никада нисте научили правопис), поново препоручујем да га узмте, прочитате и научите (тамо све јасно и недвосмислено пише).

    3. Тиме што ми пишемо српски, а не немачки (који је узгред буди речено један од ретких језика у европи који је по организацији речи у реченици, као и формирању самих речи сличнији јапанском или рецимо мађарском који је уралски, а српском и већини осталих европских језика ни најмање – дакле „бабе“ и „жабе“ се не пореде).

    4. И тиме да када би у српском језику и постојала некаква комбинација сугласника „БЗБ“, у било ком делу, било које речи (а не постоји), нико не би ПЉУВАО саговорника, јер се ради о комбинацији билабијални-дентални-билабијални, која је природна и нормална, док би Вам у речи „срБски“, језик „летео“ следећим редоследом: дентални-алвеорални-билабијарни-дентални-веларни-па тек онда вокал, што би довело до тога да језик чак и Кунта Кинте „сломи“ и добро испљује саговорника (можда Ви и имате некакве бушманске генетике, али Вам у речи „срБски“ ни то не би помогло)!

    Закључак: мораће то много боље колега, ево вам индекс да Вам поново не уписујем петицу, па дођите у следећем року!

    Свиђа ми се

  26. @Србољуб
    за почетак научите градиво ОСНОВНЕ школе!
    Потом савладајте средњошколско!

    Профо, заборавили сте најважније, ПРВО се мора завршити некиi британски вртић / обданиште, јер се већ у периоду од 1,5-3 године живота стичу језичке вештине!

    Слажем се са вама да се правопис и граматика (или било који други предмет) уче али сам и мишљења да се свако знање најпре мора у потпуности схватити и разумети пре него што се одбаци или прихвати и похрани у меморију!
    (ШУШУША шрабанам чаева, граханам харанам тха)

    Не знам само што се ви нервирате када се ја не нервирам?

    Свиђа ми се

  27. Да, рекосте тада да је по Правопису: убни, а врло ретко убски, јер је рогобатно и тешко за изговор.
    Поставио сам ја Вама тада нова питања, али ми је Лазић брисао цео коментар, јер је тога дана од 17:00 изненада решио да брише све коментаре који се, по њему, нису држали теме!
    Ако ми сада дозволи, ја бих поновио нека од тадашњих питања:
    Ако тврдите да је придев убни уобичајено у употреби, а убски не, наведите ми имена неколико УБНИХ институција (установа, појмова), којима поткрепљујете ову Вашу тврдњу!
    Јесу ли то можда:
    – Убска општина,
    – Убски Дом здравља
    – Убска сточна пијаца,
    – Убска (Цанетова) црква,
    – Убски вашар,
    – Убска гимназија,
    – Убски фудбалски клуб Јединство
    – Драган Џајић, најбољи срБски фудбалер свих времена, потекао са убских зелених ливада,
    итд, итд.
    Да ли тврдите да је по Правопису, аналогно претходном случају, исправно од именица:
    – стуб
    – руб
    творити присвојне придеве и у облику:
    – стубски
    – рубски
    који су равноправни са:
    – стубни
    – рубни?
    Ако јесте, наведите примере из праксе!
    Ако није, зашто није?

    Свиђа ми се

  28. @Ненад

    Зашто бих се нервирао, па ја само покушавам да Вам помогнем да не будете полуписмени!

    Кажете:
    „Слажем се са вама да се правопис и граматика (или било који други предмет) уче али сам и мишљења да се свако знање најпре мора у потпуности схватити и разумети пре него што се одбаци или прихвати и похрани у меморију!“

    Тачно тако, али се неки школски предмети (за разлику од других) БУБАЈУ (дакле уче се напамет – што је рецимо случај са правописом и граматиком)!
    Од клинца у петом основне се не очекује да схвати зашто се врши једначење сугласника, већ за почетак, да га само примењује и да се на тај начин описмени (Анђелковић нажалост није савладао ни тај ниво)!
    Потом се (у средњој) очекује и да зна зашто је то тако (а у правопису је детаљно објашњено, са све примерима Хабзбурга, Уба, стуба, руба и многим другим)!
    Кога интересује више од тога, упише књижевност, па тера!
    „Проблем“ српског и срБског се код млађих генерација актуализује управо са појавом општег осиромашења, падом критеријума у школству, увођењем „болоње“, „турбо-фолка“, појавом „дизелаша“ и разно-разних неписмених и полуписмених примитиваца, без трунке осећаја за природу и лепоту свог, српског, матерњег језика!
    Не пишем ја ово због полуписменог Анђелковића (од кога је и Бог дигао руке), већ због Вас и млађих, а који имају дилему (или им нико није објаснио колику грешку праве)!
    Ко користи срБски уместо српски, у било којој озбиљној дискусији или дијалогу, себе је, као полуписменог, „у старту“ диквалификовао!
    С тога (управо зато што мислим да Ви, као и већина младих људи, нисте изгубљен случај), објаснићу Вам зашто постоје изузеци код једначења сугласника: због природе језика, постојања његовог традиционалног изговора и његове естетике, о чему су озбиљни људи, приликом стандардизације сваког језика (па и српског) вековима водили рачуна!
    Постоје „језици“ (попут рецимо македонског), који то нису (дакле као смешни и на силу стандардизовани дијалект српског језика, он је накарадна, политичка и вештачка творевина)!
    Зато се рецимо „из авиона“ види да је то „језик на силу“ и овакав, каквим га „македонци“ називају „књижевни македонски“ ружан је и нелогичан и њима самима (за разлику од бугарског и српског, који су неупоредиво лепши, мелодичнији, а ураво захваљујући својим изузецима, узрокованим „ванправилном и нелогичном“ естетиком, су и богатији)!
    „Македонски“ представља дијалект једног или прелазни облик између два језика (попут шопског или македонског дијалект као прелазног облика између српског и бугарског језика). Исто је и са дијалектом хрватских Загораца (прелазни је облик између српског и словеначког језика, за који је такође питање је ли посебан језик, будући да се од српског разликује у акценту, али му је лексика сувише сличан срској – иста је у преко 80% – па је велико питање јесу ли и то два различита језика )!
    Језици попут „бошњачког“, „црногорског“ и „хрватског“ (који и ако је икада, као посебан постојао, ишчезао је давно, па се данас, у Хрватској, говори чистим српским језиком), дакле ти језици за лингвистичку науку не постоје и политичка су и ничим утемељена вештачки именована творевина!
    Питање је: како „на један“ препознати вештачки језик (попут тзв. македонског, који је само један од многих дијалеката српског)?
    Па управо по ОБАВЕЗНОЈ И НАСИЛНОЈ ВЕШТАЧКОЈ стандардизацији, која је захваљујући политичким разлозима увела БЕЗИЗУЗЕТНА правила, при чему ти „стручњаци за језик“ ниједног тренутка нису водили рачуна ни о ЕСТЕТИЦИ, ни о ТРАДИЦИЈИ књижевног језика (јер је немогуће имати „безизузетна правила“, а сачувати дух и традицију, као и оригиналност оног дела народног језика, а који је ДОГОВОРНО узет за основу књижевног – узгред буди речено у тзв. „македонском“ постоји једно 10-15 дијалеката, што је премного за тако мали број људи који се свакодневно служе њиме)!
    Наравно, то је била „сувише мала цена“, коју је требало да плате Титови измишљени и никада постојали, новкомпоновани „македонци“ (читај: делом бугараши, а делом од стране Ватикана и Турака затровани антисрпски сепаратисти – „ћути, важно је само да ниси Србин – а о лепоти, естетици и коренима језика, ма ко још мисли“)!
    Следећи корак у „бечко-берлинско-ватиканском“ опробаном рецепту разнарођавања народа (поготово словенских и православних, попут руског и српског) био је измишљање некакве „аутокефалне цркве“ (као данас у Црној Гори, а некада у руској Украјини и наравно, српској Македонији)!
    То је управо оно што буни полуписменог Анђелковића (а донекле и Вас)!
    Дакле, херцеговачки Срби су давно пре Вукове реформе, свој језик звали српским, а не срБским (нико, никда није српки звао срБским)!
    Они, тада писмени „Серби“, (за разлику од већине), звали су га и СЕРБСКИМ!
    То сербски је део архаичног српског језика, који је давно пре Вука еволуирао (јер језик је жива категорија и он се мења) и чији су записи остали по црквама и манастирима (тамо где Турци нису спалили и уништили „књиге староставне“)!
    Једина, али једина разлика између српског и „македонског вештачког језика“ је то што се под утицајем грчког, у македонском дијалкту српког језика појавио одрђени члан за мушки, женски и средњи род („та, то, от“), што су се потпуно изгубили падежи (а у српским дијалектима ионако се полуписнени људи „фрљају“ падежима – рецимо у Црној гори, као и у Источној Србији, се ретко користи више од 3-4 падежа) и то што по „новом македонском правопису“ свака, али апсолутно свака реч акцентује на трећем слогу отпозади, док је ЛЕКСИКА БИЛА АПСОЛУТНО ИСТА СА СРПСКОМ!!!
    Е, тада им је то сувише личило на српски, па су попут данашњих монтенегрина почели да одбацују прво турцизме (којих су јужним и источним српским дијалектима поприличо има), потом „србизме“, „бугарзме“и „грцизме“, па кад су видели да им од „језика“ ништа неће остати, почели су делом да их враћају, али неретко „из малог мозга вадећи“ неке старије српске речи, које се већ ређе употребљавају, као и користећи оне српске синониме, који се у херцеговачкој варијанти такође ређе користе (тако да је већина „македонаца“ практично морала да поново учи свој рођени језик)!
    Тако су „склепали“ ту никада пре постојалу папазјанију, а коју су назвали „македонским језиком“ (ћути, важно је само да није српски)!!!
    Питаћете се вероватно, а какве то везе има са једначењем сугласника!
    Па управо има и то директне!
    Јер када језик није новокомпонован (вештачки и на силу, политички створен), он обилује лепотом и богатсвом традиционалних изузетака, који се не могу укалупити у правила и који му управо дају оригиналност и доприносе његовом континуитету, његовој мелодичности и његовој естетици!!!
    Зато су српски и бугарски јесу језици, а македонски то није, нити ће икада бити, јер је накарадно и вештачки склепан, а тако звучи чак и онима који га говоре (неретко, не мали број „македонаца“ ми је рекао да говори врло ружним, иако „књижевно правилним“ језиком)!
    Да ли сад капирате о чему се ради и зашто се једначење не врши код Уб, Срб итд. а поготово код речи српски, а не срБски језика?
    Зато што је реч „српски“ старија од Вукове реформе, која ју је као такву преузела и прихватила (наши „свињари и говедари“ су је као такву, вековима пре Вука већ користили), а ипак је била млађа од „сербски“ (која се временом, осим у црквеним књигама, изгубила у народном говору), док би срБски била ружна, накарадна, новокомпонована и никако није била у духу и ритму говора језика у Срба, а поготово ШТО ЈЕ НИКО И НИКАДА НИЈЕ КОРИСТИО (подсетићу Вас да је суштина Вукове реформе била у овоме: „пиши као што говориш, читај како је написано“ – дакле говори се српским језиком, пише се такође српским, а србским се нити говорило, нити икада писало, јер правила је Вук написао на основу већине речи и начина употребе већ постојалог народног језика, а реч срБски би била измишљена и новокомпонована рогобатна реч, која би била написана само на основу правила које је Вук формулисао, док у народу НИКАДА није постојала (примера ради изузеци од једначења су и многе стране речи које су ушле у српски језик, попут имена неких страних држава, личних имена, имена места, улица и објеката, попут рецимо речи Шведска – шведски, а не швеТски или Хабзбург – хабзбуршки – једначење се, за разлику од палатализације, не врши, што је не тако ретко када су у питању лична имена, имена држава, топонима итд).
    Нажалост, полуписмени Анђелковић је инжењер који је „оперисан“ од маште, као и од естетике језика и његових правила. Иако у готово немерљивој мањини, постоје инжењери који су одлични писци. Они имају Богом дани таленат и осећај за језик и његову естетику, а који се ретко могу научити (дакле са тиме су рођени, за разлику од лингвиста који су научени, а веома често поседују и таленат за примену и препознавање правила, као и осећај за лепоту и употребу језика и његових разноврсности)!
    Нажалост, код Анђелковића то ниеј случај. Он је немаштовит и нема апсолутно никакав осећај за језик и књижевност!
    А недостаје му пре свега и основног знања, да би се језиком, на било који начин, озбиљније бавио (дакле, већ не на нивоу средње шрколе)!
    Стога, онако немаштовито и „инжењерски“ покушава да „машински“ тј. „математичким формулама“ укалупи нешто што се никако неможе укалупити, а то је богатство, маштовитост и лепота језика, као и његових изузетака!
    Зато и не схвата, зашто реч срБски уопште није, нити икада може бити у духу лепог српског језика и богате и пребогате српске књижевне традиције (ни мањег народа, ни веће, лепше и богатије књижевности, како модерне, тако и традиционалне – народне)!
    Надам се Ненаде да Вам је сада јасно зашто није ни лепо, а ни правилно да употребљавате србски уместо српског, јер тиме нећете „испасти“ патриота?
    Управо супротно, „испашћете“ полуписмени, баш као и она неука геачина, која је своју полуписменост, услед незнања, покушала да прикаже као патриотизам (јер и он, такав какав је, није ни Срб, ни Срп, већ Србин, а језик му није срБски, већ српски)!

    Свиђа ми се

  29. @Мирослав Анђелковић

    Крените од градива петог разреда основне школе, почните да читате лепу књижевност и калсике (а пре свега школску лектиру), потом узмите Правопис, детаљно га проучите, па ће Вам се „касти само“!
    Тамо све пише и како и зашто!
    А ако Вам и то не помогне – одустаните!
    Јер онда сте дефинитивно „изгубљен случај“ и до краја живота остаћете – полуписмени!

    Свиђа ми се

  30. @СрПољуб
    Обавештавам Вас, охоли згубидане, да сам све то што ми препоручујете (и знатно више од тога) на време прочитао на срПском!
    Да нисте сујетни и злонамерни видели бисте то из мога стила.
    И био сам писмен све до скора, док ме не узе Б под своје, па се раЗписмених!
    Но, на Гуглу има око 200.000.000 одредница на срПском и око 2.000.000 одредица на срБском!
    Има нас, по Вама „полуписмених“, за сада око 1%, али грудва се закотрљала и доћи ће време кад ће прерасти у лавину!
    Еволуираће СрПи у СрБе, ил’ их неће бити!

    Свиђа ми се

  31. @Ђорђе Ивковић

    Побогу Ђорђе Ивановићу, па управо због те будалаштине је и укинуто коришћење речи срБски (дакле писање, а не изговор, јер се она НИКАДА није изговарала код Срба – зато штоје „противприродни блуд са сопственим гласовним апаратом“ – дакле неприродно је, а управо је одличан пример за оно што сам написао – да се не могу „вештачки“ уводити и поштовати правила која немају утемељење у језику и његовом природном изговору) !
    Не прихватају се нова правила баш на начин: „е од сутра ћемо сви једнообразно и овако“!
    Било је потребно и не мало време да се коначно дође до доброг и реалног („Вуковог“) правописа (верујте, прављене су у почетку и горе грешке, од употребе речи „срБски“ – погледајте мало „стару и ретку књигу“ рецимо из прве половине 19. века)!
    Шта бисте ту све нашлии, смејали бисте се!
    Реч „срБски“ је и „најурена“ из српског језика, кад је коначно схваћено да је накарадна, да не одговара народном говору и изговору и да је НИКО НИКАД није употребљавао (дакле не писао, јер писали су људи свашта и на свакве начине, због чега је Вук управо и реформисао језик)!

    Свиђа ми се

  32. @Ђорђе Ивковић

    Можда ме нисте најбоље разумели (или ја нисам био најјаснији, јер се мени, који се управо и бавим србистиком, то подразумева)“
    Када сам помињао употребу, мислио сам наравно на изговор, а не на, хвала Богу кратко, писано коришћење речи срБски, за шта се поједини данашњи полуписмени Срби хватају к`о „пијан плота“)!
    Очигледно, требало је да будем прецизнији (да не кажем „буквалнији“)!

    Свиђа ми се

  33. Хе, хе, хе…
    Доктор срБистике, а сам себи даје лајкове!
    О, земљо Србијо, свакакви неморални СрП(ов)и тобом ходе!

    Свиђа ми се

  34. @Мирослав Анђелковић

    Није лепо лагати, поготово у Вашим годинама! :)))))
    Кажете да сте дипломирали, значи морали сте да прођете пети основне, зар не?
    Али, да се својој наставници спског, икада и игде написали „срБски“ уместо српски, залепила би Вам кеца к`о врата и не бисте прошли разред!
    Дакле или није истина да сте прошли даље од петог основне или сте још као мали једно радили, а друго мислили (што Вам ни као одраслом не би требало да служи на част, а не као детету) или сте имали јаку протекцију или сте били писмени, па сте деградирали!
    Шта год да је, не мало говори о Вама!!!
    У једно сам само сигуран, а то је да сте – полуписмени!!!

    Свиђа ми се

  35. @СрПољуб
    Стил и тактика су Вам идентични као код др Римског!
    И он се прави блесав кад наиђе на тврдо!
    Једино сте знатно писменији од њега!
    Какве узрочно-последичне везе има Ваш коментар од 14:38 са мојим јутрошњим од 08:09?

    Свиђа ми се

  36. @Мирослав Анђелковић

    Па ја УВЕК, чим напишем било шта, себи дам „лајк“!
    То је нешто необично?
    Па наравно да прво ја подржавам то што пишем!
    Каква би то будала била, када не би подржавала оно што је написала?!?
    Тако да ако игде видите да имам само један „лајк“, слободно будите уверени да је мој (дакле да сам га сам себи дао)!
    Не видим, шта је ту спорно?
    Па ја себи могу дати само један лајк, зар не?
    За разлику од Вас нисам лицемер, а сматрам то најнормалнијим и наравно, очекујем да и други то исто чине!!!

    Свиђа ми се

  37. @Српољуб
    „Ко није за себе, није ни за друге!“
    То је философија оних којима је животни мото: у се, на се и пода се!
    Па, црни Српољубе, погледајте свој учинак на овој теми: ни један коментар Вам, изузев оног од 23. марта у 03:34, нема више од јадног лајка. То су дакле лајкови које сте сами себи дали!
    Једино овај од 23. марта у 03:34 има два лајка! Знајте да сам Вам овај други ја дао, јер ми се свидело Ваше размишљање о мотивисаности ратника на победу мржњом према непријатељу!
    А, погледајте колико сте дислајкова зрадили?
    Овако катастрофални дебакл код публике Стања имао је једино Ваш „омиљени“ „доторе риматоре“!
    Рекох ја малопре да су Вам стил и тактика идентични риматореовом!
    По сујети (бахатој гордости), сте га чак и превазишли.
    Очигледно, да је сем мене и остала публика то уочила.

    Свиђа ми се

  38. Поштовани Србољубе, не могу вам одговорати на све што сте написали, мислим да и нема сврхе јер се ваша теорија све више удаљава од суштине, граматичке недоумице, која ме наведе да напишем свој први коментар у овој теми (‘и ако ово нема везе са започетом полемиком’ директно, а опет и те ка ко има везе, у неком ширем смислу).
    Морам и да похвалим ваше писање, свиђа ми се што детаљно пишете, то је добро, износећи неко мишљење, са пуно чињеница и споредних узрочно / последичних детаља, преносите читаоцима сажетак, који својим смислом ретко кад иска накнадну анализу и поредбу. Тај начин изражавања је особен добрим учитељима и преносиоцима знања јер не тражи накнадну памет и оставља веома мало простора за оспоравање.
    Наравно, не слажем се баш са свим што напишете, зато и убацих оно ‘ретко кад’.

    @СРБОЉУБ
    ‘Зато и не схвата, зашто реч срБски уопште није, нити икада може бити у духу лепог српског језика и богате и пребогате српске књижевне традиције (ни мањег народа, ни веће, лепше и богатије књижевности, како модерне, тако и традиционалне – народне)!’

    Важан додатак, у првој поруци коју сам написао ‘Горе написано се не односи и на чика Мунета, он нити мисли нити зна шта пише’, сам мислио на г. Млинаревића.

    Свиђа ми се

  39. @Ненад

    Ово што сте приказали управо иде на руку ономе о чему сам Вам писао (што очигледно, попут Ђорђа Ивковића нисте пажљиво или правилно прочитали – дакле, прочитајте мој претходни коментар како Вама, тако и Ивковићу).
    Па зар Вам заиста и напамет може пасти да ја нисам видео то што сте Ви на интернету „ископали“, а ја изучавао пре него што је интернет и постојао (дакле када Ви исте били „ни у плану“?
    Ради се о старом „правопису“ (ако се он уопште могао назвати правописом и којим је Његош своју књигу „печатио“), а захваљујући чему смо (наравно, као и захваљујући другим, сличим примерима), на крају и морали да дођемо, хвала Богу (и Вуку наравно) успешно, до новог правопиоса!
    У време нешто пре Вукове реформе, у време реформе, као и један (не кратак) период потом, важило је „правило“: „Пиши славјаносербски, ако не знаш, а ти окрени на церквенославјански, а ако ни то не знаш, напиши како заш, то ће ионако мало ко читати, а још мање исправљати…“
    Па шта мислите, да је Вуку „из чиста мира шунуло“ да КОНАЧНО уведе нова и за то време савремена правила?
    Па управо због тога је и спроведена реформа „правописа“ срПског језика!
    Не знам ко вас је то учио да је реформа нешто, на шта се прелази као из летњег у зимско рачунање времена?
    Па знате ли колико пута је и сам Вук себе исправљао и мењао оно што је првобитно замислио и као правопис написао?
    Па када би се се ми данас, дословце држали чак и Вуковог првобитног правописа и „ријечника“, сами бисмо себи били смешни и архаични!
    Написао сам Вам да је језик жив и да се мења. Дакле НЕКЕ ствари су се промениле, али је суштина остала иста (и то управо она, на којој се базира и наш, савремени правопис): „пиши као што говориш и читај како је написано“!
    А ми не говоримо, нити смо ИКАДА говорили (а поготово не изговарамо) срБски, већ срПски!
    Не знам само шта сте покушали да ми покажете и докажете (осим да можда инсистирате на томе да ми дате до знања да желите да останете полуписмени)?

    Свиђа ми се

  40. @Мирослав Анђелковић

    Има још, попут: „Бог је прво себи браду створио“, „на ти га робе, нећу ти га Боже“ и многе друге (да их све не набрајам), па?
    А Ви бисте онако „по комунистички“ и крајње лицемерно, почели да се безразложно „критички и самокритички посипате пепелом“ (наравно све док не загусти, а потом бисте ипак, кликнули покоји „лајкић“, а)?
    То само лицемери попут Вас (мозга ипсраног лажним комунистичким моралом), сматрају некаквом срамотом!
    Па срамота је управо супротно!!!
    Замислите када рецимо на изборима (или у било којом другом случају рецимо такмичења) не би гласали за себе?
    Па какву бисте поруку послали, рецимо онима који Вас подржавају или онима који би требало тек да се определе???
    До сада сам знао да сте полуписмени, али да се лицемер, као и да имате потпуно померену логику и критеријум, е то тек сада видим!!!

    Свиђа ми се

  41. @ СРБОЉУБ

    ‘..док би срБски била ружна, накарадна, новокомпонована и никако није била у духу и ритму говора језика у Срба, а поготово ШТО ЈЕ НИКО И НИКАДА НИЈЕ КОРИСТИО’

    Србољубе, са вама је готово немогуће расправљати.

    Поздрав

    Свиђа ми се

  42. @Ненад

    Ненаде, имате ли Ви проблем са видом???
    Ово је прво издање „Горског вијенца“ штампано 1847. и Његош је у њему користио и слова, као и не мали број правила СТАРОГ „правописа“ (од пре Вука, а које је и сам Вук, у почетку користио)!
    На тај начин, ни у Његошево време Срби нису говорили (због чега је Вук и реформисао српски језик – дакле пре свега због карикирања српског народног говора, а који је код многих тадашњих „писаца“ био у моди)!
    Зато је Његош и написао да је књига штампана „народнијем“ језиком (који наравно да није у потпуности подржавао ординарни говор, већ је то био Његошев, оргинални, песнички речник)!
    Углавном, једино чега од народног језика и говора у том издању има је то што Његош (хвала Богу и Његошу на томе), није карикирао и измишљао свакојаке речи, на начин на који су многи „писци“ тог времена чинили, већ их је као песник, ради ритма и лепоте стихова, помало „дотеривао“, а не заборавимо да је и он својевремено (дакле пре настанка „Горског вијенца“) учен да није лепо „обично, попут свињара и говедара говорити“ (јер људи данас често губе из вида да је он био ВЛАДИКА, који је наравно морао да уважава и званични, нажалост и већински, негативан став Српске цркве по том питању, па се трагови тог наука и препознају у „Горском вијенцу“, што овом генијалном делу и даје посебну „ноту“!
    Такође, многе речи су у тадашњем издању „Горског вијенца“ правописно и граматички погрешно написане (дакле не онако како су се у правилном, народном, херцеговачком говору, а и по каснијим издањима Вуковог правописа, користиле и користе). Јер ми ни данас не знамо да ли је Његош дословце, у својој насловној речи „Горскıй“ мислио на „Горскиј“ (јер немајући одговарајућих знакова за одговарајуће гласове, писмени Срби тог времена су неретко слово „й“ користили као знак са данашњим, а и тадашњим значењем „й=ј“, али опет не увек, што је уносило додатну забуну); или је Његош, онако песнички и „у стилу“ хтео да ту реч нагласи (иако нико од Срба из Црне Горе не говори „Горскиј“ уместо „Горски“); или је Његош, у наслову, слово „й“ користио онако како га рецимо Руси користе (као крако „и“), а у остатку дела га потом користи и као „й“ (у смилу „ј“)!
    Шта је заиста у питању, ми можемо само да претпостављамо (дакле да посредно закључимо шта је НАЈВЕРОВАТНИЈЕ, а никако 100%, Његош мислио)!
    Исто тако у речи „вıенацъ“, слова „ı+е“ могу, а не морају да буду прочитана као „ије“ (јер, ако је „й“=„ј“, па зашто онда није написано „вıйенацъ“ (или неправилно „вйенацъ“), већ је написано „вıенацъ“?
    И шта уопште слово, тј. знак „ъ“ тражи у тој речи?.
    А да не говоримо о томе да се ни тада (као ни сада) није говорило „вјенац“, већ обавезно, у мушком роду номинатива једнине „вијенац“ (а да тадашње слово „ı“ у комбинацији са сугласником или неким другим самогласником, осим „е“, може, а и не мора да буде наше „ј“, зато што су опет постојали, те су и писани дублети, попут рецимо „я“=ја).
    На крају крајева, ако све то „као неважно“ и „оставимо по страни“, а чеми толико компликован, а уз то и нелогичан правопис?
    Иако је и у првом издању, Његош свој „Горски вијенац“ приказао као књигу писану „народнијем језиком“ и сами се можете уверити да је далеко од тога (чак и у наслову, где га Његош штампа као „Горскıй вıенацъ“, што је добрим делом неправилно чак и у односу на тадашње, прво издање Вуковог „правописа“, а камоли у односу на новија или савремена издања, где смо морали практично да Његоша „преводимо“ на савремени српски правопис (јер би га „у оригиналу“ и наши студенти тешко пратили и тумачили, а камоли средњошколци и основци)!

    Па зар сами управо не видите (дакле поштовани колега, трк код офтамолога и проверите свој „очињи вид“ и „здравље јуначко“):

    – Каже се (а и говорило се у Његошево време) „вИјенац“, а не „вјенац“, како Његош тада пише (јер слово „и“ се у тој речи, а пре слова „ј“ и онда, као и данас ЧУЛО, а тек потом је настала правилна реч „вјенчање“, а не неправилна „вИјенчање“ – да Вам сада не објашњавам зашто је и на основу чега настало и било јасно дефинисано и то правило). Па чак и да је у Његошево време постојало јасно правило да се „ı+е“ увек чита као наше садашње „и+ј+е“, чему онда постојање слова „й“, које неретко значи Вуково „ј“ (а поготово, чему служи „я“)?
    Његошу, који је у првом издању „Горског вИјенца“ користи стари „правопис“, управо су „недостајала нека од слова“, а која су тек касније, пре свега од стране Вука одабрана, потврђена, дефинисана и распоређена (а потом и од других писаца, лингвиста и народа „сербског“ прихваћена). Такође, многа од слова која Његош користи, а подсетићу Вас да је много пре него што је Његош кренуо са писањем и објављивањем свог (и нашег, свесрпског) „Горског вијенца“, Вук започео борбу за реформу српског језика и писма, те је не мали број слова (с правом) избацио, јер су била вишак – дакле нису била изговарана или се радило о дублетима (попут „(ј+у)=ю идр), а била су (беспотребно и готово без правила) писана;
    – с тога, међу Вуковим словима (а поготово у модерном правопису) не постоје слова (тј. знаци): „дебело јер (ъ)“, „танко јер (ь)“, „јат (ѣ)“, као ни многа друга, а које је Вук у почетку научио, потом користио, а касније одбацио.
    Можете (ваљда) и сами (на слици коју сте копирали), уочити да поменута слова Његош (као и Вук, у самом почетку своје реформе) користи, баш као и НЕПРИРОДНУ И НАКАРАДНУ РЕЧ „срБски“, а коју Срби НИКАД И НИГДЕ, у говорном језику не користе (јер се СЛОВО „Б“ ИСПРЕД СЛОВА „С“ НЕ МОЖЕ НИ ПРАВИЛНО, А НИ СПОНТАНО ИЗГОВОРИТИ). Пошто, по свему судећи, морам бити „буквалан“ (како би ме уопште схватили), дакле Вама, као полуписменој особи морам да „цртам“ (на шта ме је, између осталог, навео и потпуно бесмислен пример који сте дали, а чиме још бесмисленије покушавате да оправдате своју полуписменост и коришћење неправилне речи „срБски“, уместо „српски“, а коју поједини словенски народи који нису имали Вука, пишу као „србски“, а опет је изговарају као „српски“), ево да Вас упознам и са следећом чињеницом: ја не само да сам читао то издање „Горског вијенца“, него сам га својевремено и детаљно, уз обиље литературе ПРОУЧАВАО. Такође, „буквалан“ изгледа да морам бити и због још неких, а који нису ни прочитали, а камоли схватили контекст у коме пишем о НИКАДА КОД СРБА ПОСТОЈАЛОЈ РЕЧИ „срБски“, те извлачећи моје речи из контекста, помињу „Матицу“, чију историју (па и имена) не само да познајем, већ са њом годинама и сарађујем;
    – будући да смо, захављујући средњовековној, а и потоњој исламској окупацији, више од три века били систематски уништавани и уназађивани (подсетићу да су на ове просторе „агарјански и безбожни ислам“ донеле дивље хорде Османлија, а ради стварања што боље слике о томе ко су, шта су и какви су Турци били, поменућу и то да је турски предводник, окупатор и разоритељ Цариграда, из „захвалности“ прво СИЛОВАО СИНА управника града и то пред њим, дакле пред оцем злостављаног детета), ја када пишем о употреби језика и писма у доба Вука и Његоша, пре свега мислим на народни говор и изговор, управо зато што се у тадашњем „писанију“, често без икаквих правила писало све и свашта (и „сербски“ и „серпски“ и „срБски“). Потом је временом, језик с разлогом стандардизован, а погрешно писано „срБски“, постало је хвала Богу „срПски“, као једино правилно и то онако како га сви Срби једино и изговарају – чак и онда када је неправилно написано као „срБски“).
    – Такође, није само на „срПски“ примењено једначење сугласника, већ се на СВАКУ српску реч (а која „испуњава услове“), прво примени једначење, па ако она потом звучи рогобатно и покаже се да као таква уопште није у духу језика (тј. више не звучи као српска, већ рецимо као бушманска – извињавам се Бушманима, али је тако), та реч се ИЗУЗИМА из правила и постаје ИЗУЗЕТАК (иначе би српски личио на новкомпоновани и потпуно вештачки „македонски“ или неки други језик, попут рецимо свахилија, а како то „природно“, „умилно“ и „српски“ звучи, нека Вам послужи и овај пример: познати белосветски преварант и бандит, убица и неосуђени срски крвник Броз је из Африке, на поклон добио лава који се звао – НГУГУ);
    – стандардизација модерног српског језика је била вођена пре свега принципом „пиши као што говориш, читај као што је написано“, па се зато реч „Србин“, једначи у „срПски“ (јер Срби изговарају „српски језик“ као „срПски“, а не „срБски“ језик). Уосталом, где сте, када и од кога Ви чули да изговара „срБски“, а не „срПски“?;
    – чак и „јота криворепа“ („ј“), због које су Вука поједини називали свакаквим именима и за свашта га оптуживали, има свој пандан у „старословенској јоти (ɩ)“, која је обрнута од нашег данашњег „ј“ и без тачке је изнад слова (док и наше и старословенско „Ј“, немају тачку изнад, већ су само су обрнута). Зашто њу Вук није унео у свој правопис, немам појма (нити то ико са сигурношћу може да зна). Можда Вук једноставно никада није ни чуо за старословенско „ɩ“, те ћемо морати да сачекамо Судњи дан, па да Вука, када буде васкрсао, о томе приупитамо;

    А ево Вам још један пример (управо из Вуковог доба):

    Вук својој жени Ани, из српске Далмације, 20. августа 1838. године пише (оним говором којим су Срби тада говорили и који нама, данас може звучати и рецимо малчице архаичан – погледајте било који новински извештај, нпр. с` краја 19. века, па закључите сами):
    „Сакупио сам пуно занимљиве грађе за свој посао…“
    Обратите пажњу на архаичан део реченице „за свој посао“, јер ми бисмо данас пре рекли „за свој рад“ или „за свој ријечник“ или „за рад на правопису“ или „за своју књигу“ или „за своје дјело“ или „за оно чиме се бавим“ (јер Вук извесно није мислио на „свој посао“ у смислу сталног радног времена од 8 до 16 часова, а на шта бисмо ми највероватније прво помисли, иако ни данас није неправилно ово што Вук пише, али би нама било двосмислено и тешко да би ико од нас употребио овакав израз – ето, то зачи оно што сам Вам претходно написао да је језик „жив“ и да се временом мења).
    Е сада, УПОРЕДИТЕ тај Вуков народни говор (којим су се сви тада служили), са писменим извештајем и коментаром о Вуковој посети српској Далмацији, а који је без икакве „зле намере“ написао Србин др Божидар Петрановић, што је одличан пример тадашњег „писменог“ карикирања, „измотавања“ и измишљања некаквог „српског“ језика, а којим су се служили тадашњи „писмени“ Срби (у коме Петрановић пише да је Вук јако водио рачуна о свом пртљагу, јер се у њему налазило обиље грађе коју је сакупио, те да ће се ово Вуково):
    „…за словаръ, граматику, описанıе обичая народа нашегъ учено путоваѣ нѣгово много къ обогатѣнiю езикъ, къ нараштаю кньжества къ болѣмъ познаваню и уважаваю народни наши обичая принети…“
    Видите ли каква је ово папазјанија и „керебечење“ са српским језиком, а који у народу нико, осим тих и таквих „писмених“ није користио (и који ни сам др Петрановић, а када је са Вуком уживо разговарао – извесно није користио)?
    Е због тога Његош изјављује да је његов „Горски вијенац“ написан „народним“ језиком (што он у поређењу са разним „Петрановићима“ и јесте), иако ни тадашњи „Горски вијенац“ (а поготово не данашња његова транскрибована издања) нису дословце написана говором за „свакодневну употребу“ (већ је српски геније Његош користио језик песника, при чему се служио старим правописом, у коме је и помињана, никада у српском народу неупотребљавана – дакле опет морам бити „буквалан“, мислим пре свега на реч коју никада на тај начин нисмо ми Срби изговарали, а то је „срБски“)!!!

    Дакле, полуписмени мој „саписниче“ Ненаде, управо сте Ви тај (а не ја), коме не вреди ни писати, ни доказивати ни објашњавати ЧИЊЕНИЦЕ, јер сте потпуно заслепљени у свом незнању!
    С тога Вас молим, не петљајте се у нешто о чему „појма с појмом немате“, јер сте у супротном на путу да постанете „други Анђелковић“, а на чију се тврдоглавост, „без задршке“ може применити она стара Вукова, народна пословица (наравно без жеље да икога увредим):
    „Зло говече – довијека јуне“!

    П.С. Подсетићу Вас да тема није била да ли је неко некад (наравно погрешно) написао реч „срБски“ уместо „српски“, већ да ли је то УВЕК било неправилно и да ли је икада било у духу српског језика!
    А нити је било, нити ће икада бити!!!

    С поштовањем,
    СРБОЉУБ!

    Свиђа ми се

  43. @Ненад

    Ивковић Србољубу (27. март 2017. у 00:23):
    „Побогу г. Србољубе, ено вам издања “ Србског летописа“ Матице србске.“

    Србољуб Ивковићу (27. март 2017. у 14:02):
    „…па управо због те будалаштине је и укинуто коришћење речи срБски (дакле писање, а не изговор, јер се она НИКАДА није изговарала код Срба – зато штоје „противприродни блуд са сопственим гласовним апаратом“ – дакле неприродно је, а управо је одличан пример за оно што сам написао – да се не могу „вештачки“ уводити и поштовати правила која немају утемељење у језику и његовом природном изговору) !…“

    СРБОЉУБ Ивковићу (27. март 2017. у 14:15):
    „Можда ме нисте најбоље разумели (или ја нисам био најјаснији, јер се мени, који се управо и бавим србистиком, то подразумева)“
    Када сам помињао употребу, мислио сам наравно на изговор, а не на, хвала Богу кратко, писано коришћење речи срБски, за шта се поједини данашњи полуписмени Срби хватају к`о „пијан плота“)!
    Очигледно, требало је да будем прецизнији (да не кажем „буквалнији“)!“

    Ненад Србољубу (28. март 2017. у 15:19)
    „…док би срБски била ружна, накарадна, новокомпонована и никако није била у духу и ритму говора језика у Срба, а поготово ШТО ЈЕ НИКО И НИКАДА НИЈЕ КОРИСТИО’
    Србољубе, са вама је готово немогуће расправљати.“

    Ненаде, да сте уопште читали моје коментар (пре свега оне упућене Ивковићу), Ваш потоњи коментар би извесно био излишан. С тога Вас молим, да ако већ учествујете у полемици, обратите пажњу на оно што сам ПРЕТХОДНО већ објаснио!!!

    Поз. Србољуб

    Свиђа ми се

  44. @Ненад

    Претпотављам да због дужине, мој претходни коментар Вама није (или још није) „пуштен“, јер не могу да верујем, да у њему постоји ишта што крши правила Стања ствари),
    С тога га шаљем у два (мања, иако не тако кратка) дела.

    Први део:

    Ненаде, имате ли Ви проблема са видом???
    Ово је прво издање „Горског вијенца“ штампано 1847. и Његош је у њему користио и слова, као и не мали број правила СТАРОГ „правописа“ (од пре Вука, а које је и сам Вук, у почетку користио)!
    На тај начин, ни у Његошево време Срби нису говорили (због чега је Вук и реформисао српски језик – дакле пре свега због карикирања српског народног говора, а који је код многих тадашњих „писаца“ био у моди)!
    Зато је Његош и написао да је књига штампана „народнијем“ језиком (који наравно да није у потпуности подржавао ординарни говор, већ је то био Његошев, оргинални, песнички речник)!
    Углавном, једино чега од народног језика и говора у том издању има је то што Његош (хвала Богу и Његошу на томе), није карикирао и измишљао свакојаке речи, на начин на који су многи „писци“ тог времена чинили, већ их је као песник, ради ритма и лепоте стихова, помало „дотеривао“, а не заборавимо да је и он својевремено (дакле пре настанка „Горског вијенца“) учен да није лепо „обично, попут свињара и говедара говорити“ (јер људи данас често губе из вида да је он био ВЛАДИКА, који је наравно морао да уважава и званични, нажалост и већински, негативан став Српске цркве по том питању, па се трагови тог наука и препознају у „Горском вијенцу“, што овом генијалном делу и даје посебну „ноту“!
    Такође, многе речи су у тадашњем издању „Горског вијенца“ правописно и граматички погрешно написане (дакле не онако како су се у правилном, народном, херцеговачком говору, а и по каснијим издањима Вуковог правописа, користиле и користе). Јер ми ни данас не знамо да ли је Његош дословце, у својој насловној речи „Горскıй“ мислио на „Горскиј“ (јер немајући одговарајућих знакова за одговарајуће гласове, писмени Срби тог времена су неретко слово „й“ користили као знак са данашњим, а и тадашњим значењем „й=ј“, али опет не увек, што је уносило додатну забуну); или је Његош, онако песнички и „у стилу“ хтео да ту реч нагласи (иако нико од Срба из Црне Горе не говори „Горскиј“ уместо „Горски“); или је Његош, у наслову, слово „й“ користио онако како га рецимо Руси користе (као крако „и“), а у остатку дела га потом користи и као „й“ (у смилу „ј“)!
    Шта је заиста у питању, ми можемо само да претпостављамо (дакле да посредно закључимо шта је НАЈВЕРОВАТНИЈЕ, а никако 100%, Његош мислио)!
    Исто тако у речи „вıенацъ“, слова „ı+е“ могу, а не морају да буду прочитана као „ије“ (јер, ако је „й“=„ј“, па зашто онда није написано „вıйенацъ“ (или неправилно „вйенацъ“), већ је написано „вıенацъ“?
    И шта уопште слово, тј. знак „ъ“ тражи у тој речи?.
    А да не говоримо о томе да се ни тада (као ни сада) није говорило „вјенац“, већ обавезно, у мушком роду номинатива једнине „вијенац“ (а да тадашње слово „ı“ у комбинацији са сугласником или неким другим самогласником, осим „е“, може, а и не мора да буде наше „ј“, зато што су опет постојали, те су и писани дублети, попут рецимо „я“=ја).
    На крају крајева, ако све то „као неважно“ и „оставимо по страни“, а чеми толико компликован, а уз то и нелогичан правопис?
    Иако је и у првом издању, Његош свој „Горски вијенац“ приказао као књигу писану „народнијем језиком“ и сами се можете уверити да је далеко од тога (чак и у наслову, где га Његош штампа као „Горскıй вıенацъ“, што је добрим делом неправилно чак и у односу на тадашње, прво издање Вуковог „правописа“, а камоли у односу на новија или савремена издања, где смо морали практично да Његоша „преводимо“ на савремени српски правопис (јер би га „у оригиналу“ и наши студенти тешко пратили и тумачили, а камоли средњошколци и основци)!

    Па зар сами управо не видите (дакле поштовани колега, трк код офтамолога и проверите свој „очињи вид“ и „здравље јуначко“):

    – Каже се (а и говорило се у Његошево време) „вИјенац“, а не „вјенац“, како Његош тада пише (јер слово „и“ се у тој речи, а пре слова „ј“ и онда, као и данас ЧУЛО, а тек потом је настала правилна реч „вјенчање“, а не неправилна „вИјенчање“ – да Вам сада не објашњавам зашто је и на основу чега настало и било јасно дефинисано и то правило). Па чак и да је у Његошево време постојало јасно правило да се „ı+е“ увек чита као наше садашње „и+ј+е“, чему онда постојање слова „й“, које неретко значи Вуково „ј“ (а поготово, чему служи „я“)?
    Његошу, који је у првом издању „Горског вИјенца“ користи стари „правопис“, управо су „недостајала нека од слова“, а која су тек касније, пре свега од стране Вука одабрана, потврђена, дефинисана и распоређена (а потом и од других писаца, лингвиста и народа „сербског“ прихваћена). Такође, многа од слова која Његош користи, а подсетићу Вас да је много пре него што је Његош кренуо са писањем и објављивањем свог (и нашег, свесрпског) „Горског вијенца“, Вук започео борбу за реформу српског језика и писма, те је не мали број слова (с правом) избацио, јер су била вишак – дакле нису била изговарана или се радило о дублетима (попут „(ј+у)=ю идр), а била су (беспотребно и готово без правила) писана;
    – с тога, међу Вуковим словима (а поготово у модерном правопису) не постоје слова (тј. знаци): „дебело јер (ъ)“, „танко јер (ь)“, „јат (ѣ)“, као ни многа друга, а које је Вук у почетку научио, потом користио, а касније одбацио.
    Можете (ваљда) и сами (на слици коју сте копирали), уочити да поменута слова Његош (као и Вук, у самом почетку своје реформе) користи, баш као и НЕПРИРОДНУ И НАКАРАДНУ РЕЧ „срБски“, а коју Срби НИКАД И НИГДЕ, у говорном језику не користе (јер се СЛОВО „Б“ ИСПРЕД СЛОВА „С“ НЕ МОЖЕ НИ ПРАВИЛНО, А НИ СПОНТАНО ИЗГОВОРИТИ). Пошто, по свему судећи, морам бити „буквалан“ (како би ме уопште схватили), дакле Вама, као полуписменој особи морам да „цртам“ (на шта ме је, између осталог, навео и потпуно бесмислен пример који сте дали, а чиме још бесмисленије покушавате да оправдате своју полуписменост и коришћење неправилне речи „срБски“, уместо „српски“, а коју поједини словенски народи који нису имали Вука, пишу као „србски“, а опет је изговарају као „српски“), ево да Вас упознам и са следећом чињеницом: ја не само да сам читао то издање „Горског вијенца“, него сам га својевремено и детаљно, уз обиље литературе ПРОУЧАВАО. Такође, „буквалан“ изгледа да морам бити и због још неких, а који нису ни прочитали, а камоли схватили контекст у коме пишем о НИКАДА КОД СРБА ПОСТОЈАЛОЈ РЕЧИ „срБски“, те извлачећи моје речи из контекста, помињу „Матицу“, чију историју (па и имена) не само да познајем, већ са њом годинама и сарађујем;

    Свиђа ми се

  45. @Ненад

    Дрги део:

    – будући да смо, захављујући средњовековној, а и потоњој исламској окупацији, више од три века били систематски уништавани и уназађивани (подсетићу да су на ове просторе „агарјански и безбожни ислам“ донеле дивље хорде Османлија, а ради стварања што боље слике о томе ко су, шта су и какви су Турци били, поменућу и то да је турски предводник, окупатор и разоритељ Цариграда, из „захвалности“ прво СИЛОВАО СИНА управника града и то пред њим, дакле пред оцем злостављаног детета), ја када пишем о употреби језика и писма у доба Вука и Његоша, пре свега мислим на народни говор и изговор, управо зато што се у тадашњем „писанију“, често без икаквих правила писало све и свашта (и „сербски“ и „серпски“ и „срБски“). Потом је временом, језик с разлогом стандардизован, а погрешно писано „срБски“, постало је хвала Богу „срПски“, као једино правилно и то онако како га сви Срби једино и изговарају – чак и онда када је неправилно написано као „срБски“).
    – Такође, није само на „срПски“ примењено једначење сугласника, већ се на СВАКУ српску реч (а која „испуњава услове“), прво примени једначење, па ако она потом звучи рогобатно и покаже се да као таква уопште није у духу језика (тј. више не звучи као српска, већ рецимо као бушманска – извињавам се Бушманима, али је тако), та реч се ИЗУЗИМА из правила и постаје ИЗУЗЕТАК (иначе би српски личио на новкомпоновани и потпуно вештачки „македонски“ или неки други језик, попут рецимо свахилија, а како то „природно“, „умилно“ и „српски“ звучи, нека Вам послужи и овај пример: познати белосветски преварант и бандит, убица и неосуђени срски крвник Броз је из Африке, на поклон добио лава који се звао – НГУГУ);
    – стандардизација модерног српског језика је била вођена пре свега принципом „пиши као што говориш, читај као што је написано“, па се зато реч „Србин“, једначи у „срПски“ (јер Срби изговарају „српски језик“ као „срПски“, а не „срБски“ језик). Уосталом, где сте, када и од кога Ви чули да изговара „срБски“, а не „срПски“?;
    – чак и „јота криворепа“ („ј“), због које су Вука поједини називали свакаквим именима и за свашта га оптуживали, има свој пандан у „старословенској јоти (ɩ)“, која је обрнута од нашег данашњег „ј“ и без тачке је изнад слова (док и наше и старословенско „Ј“, немају тачку изнад, већ су само су обрнута). Зашто њу Вук није унео у свој правопис, немам појма (нити то ико са сигурношћу може да зна). Можда Вук једноставно никада није ни чуо за старословенско „ɩ“, те ћемо морати да сачекамо Судњи дан, па да Вука, када буде васкрсао, о томе приупитамо;

    А ево Вам још један пример (управо из Вуковог доба):

    Вук својој жени Ани, из српске Далмације, 20. августа 1838. године пише (оним говором којим су Срби тада говорили и који нама, данас може звучати и рецимо малчице архаичан – погледајте било који новински извештај, нпр. с` краја 19. века, па закључите сами):
    „Сакупио сам пуно занимљиве грађе за свој посао…“
    Обратите пажњу на архаичан део реченице „за свој посао“, јер ми бисмо данас пре рекли „за свој рад“ или „за свој ријечник“ или „за рад на правопису“ или „за своју књигу“ или „за своје дјело“ или „за оно чиме се бавим“ (јер Вук извесно није мислио на „свој посао“ у смислу сталног радног времена од 8 до 16 часова, а на шта бисмо ми највероватније прво помисли, иако ни данас није неправилно ово што Вук пише, али би нама било двосмислено и тешко да би ико од нас употребио овакав израз – ето, то зачи оно што сам Вам претходно написао да је језик „жив“ и да се временом мења).
    Е сада, УПОРЕДИТЕ тај Вуков народни говор (којим су се сви тада служили), са писменим извештајем и коментаром о Вуковој посети српској Далмацији, а који је без икакве „зле намере“ написао Србин др Божидар Петрановић, што је одличан пример тадашњег „писменог“ карикирања, „измотавања“ и измишљања некаквог „српског“ језика, а којим су се служили тадашњи „писмени“ Срби (у коме Петрановић пише да је Вук јако водио рачуна о свом пртљагу, јер се у њему налазило обиље грађе коју је сакупио, те да ће се ово Вуково):
    „…за словаръ, граматику, описанiе обичая народа нашегъ учено путоваѣ нѣгово много къ обогатѣнiю езикъ, къ нараштаю кньжества къ болѣмъ познаваню и уважаваю народни наши обичая принети…“
    Видите ли каква је ово папазјанија и „керебечење“ са српским језиком, а који у народу нико, осим тих и таквих „писмених“ није користио (и који ни сам др Петрановић, а када је са Вуком уживо разговарао – извесно није користио)?
    Е због тога Његош изјављује да је његов „Горски вијенац“ написан „народним“ језиком (што он у поређењу са разним „Петрановићима“ и јесте), иако ни тадашњи „Горски вијенац“ (а поготово не данашња његова транскрибована издања) нису дословце написана говором за „свакодневну употребу“ (већ је српски геније Његош користио језик песника, при чему се служио старим правописом, у коме је и помињана, никада у српском народу неупотребљавана – дакле опет морам бити „буквалан“, мислим пре свега на реч коју никада на тај начин нисмо ми Срби изговарали, а то је „срБски“)!!!

    Дакле, полуписмени мој „саписниче“ Ненаде, управо сте Ви тај (а не ја), коме не вреди ни писати, ни доказивати ни објашњавати ЧИЊЕНИЦЕ, јер сте потпуно заслепљени у свом незнању!
    С тога Вас молим, не петљајте се у нешто о чему „појма с појмом немате“, јер сте у супротном на путу да постанете „други Анђелковић“, а на чију се тврдоглавост, „без задршке“ може применити она стара Вукова, народна пословица (наравно без жеље да икога увредим):
    „Зло говече – довијека јуне“!

    П.С. Подсетићу Вас да тема наше полимке није била да ли је неко некад (наравно погрешно) написао реч „срБски“ уместо „српски“, већ да ли је то УВЕК било неправилно и да ли је икада било у духу српског језика!
    А нити је било, нити ће икада бити!!!

    С поштовањем,
    СРБОЉУБ!

    Свиђа ми се

  46. Кад говориш/пишеш, шта је важније – звучање или значење речи?
    Ако пођемо логиком правила, да треба писати као што говриш и читати као
    што је написано, зар не треба онда том логиком следити оно што предходи
    говору и писњу ономе што мислиш, што си помислио пре изговорене или написане речи?.
    Јер, приликом изоварања/писања придева срПски, наша помисао је именица
    СРБИ, те би, онда, следеујући „заметак“ /именицу – СРБИ/ изговорене/написане речи, требало, ипак рећи – срБски.
    Кажем: само је питање приоритета ЗНАЧЕЊА или ЗВУЧАЊА. изговорене или
    написане речи.
    Мисао /именица – СРБИ/ је „ОТАЦ“ , а изговрена/написна реч је само „СИН“
    својега „ОЦА“.
    Можда до оваквих недоумица не би дошло, у овом случају, да је име
    нашега народа – СРБИНИ уместо СРБИ.

    Драган Славниж

    Свиђа ми се

  47. Предлажем читаоцима, ако их (осим нас неколицине који се овде надгорњавамо) још има, једну малу гимнастику за језик:
    Понављајте драги читаоци наглас: уБски-срБски, уБски-срБски, уБски-срБски…
    Да ли Вам се, после двадесетак понављања, чини да лакше и без икаквих тешкоћа изговарате придев срБски него придев уБски?
    Није то само утисак, то је чињеница!
    Дакле, овај мали оглед доказује да др СрПољуб није у праву када тврди да смо Кунта Кинте и Бушмани, када изговарамо придев срБски!
    Овај једноставни оглед доказује да смо већи Бушмани када изговарамо придев уБски, кога Правопис третира као изузетак од правила „једначења сугласника по звучности“ !

    Свиђа ми се

  48. Не бих се ја „надгорњавао“ по овим питањима ни са ким. У једну руку г. Србољуб је управу: У остацима остатака моје некад позамашне породичне библиотеке, ето неким чудом је сачуван „Летопис Матице српске“ за 1894.годину. Дакле, тада је већ напуштен облик „србски“.
    Сад, хоће ли се г. Србољуб сложити да некако не функционише ако кажемо да се у Србском подручју говори српски, а на Рабском отоку специфичним наречјем, не знам.

    Има таквих питања много. Играмо ли ми „футбал“ како се некада писало или „фудбал“, како је сада правилно. Односно, да ли се ногом играмо с лоптом, или се лоптамо храном?

    Друга је ту ствар по мени у питању. Држим да нису ваљана правила ако имате превише изузетака. Или, превише недоумица. Уз то, јасан знак да посао није добро урађен јесте ако се почесто правила мењају. Ето, у поменутом Летопису се налази превод „Цара Лира“ Виљема Шекспира. Превео др. Лаза Костић. И ето питања, како је правилно: Dr., Dr, Др., Др или др.?

    Има квалификованих лингвистичара који, за разлику од г. Србољуба, отворено доказују да је Вуковом реформом српски језик уназађен и осакаћен. Па чак, да та његова интерпретација и није чисти народни говор. Нисам позван да судим о томе. Мене и ова полемика, као и многе сличне, наводе на мисао да ни Вук Караџић није Богом дан, те да би можда најбоље било да стручни људи седну и не излазе док се из оџака не појави „бели дим“, тј. док се не уреде стабилна граматика и правопис, па макар се унеколико, како је модерно казати, „вратили на фабричка подешавања“.

    Свиђа ми се

  49. Ако би било који Србин, брзо понављао „убски-срБски“, већ после првог или другог изговарања, јасно би се чуло само „убски-срПски“ (као рецимо код брзалице „бела чипка-црна чипка“)!
    Дакле, онај ко заговара „срБски“ уместо срПски, не само да је полуписмен и да нема ни трунке стила, већ НЕМА НИ СЛУХА!
    А сад шалу на страну, више је ГЕНИЈАЛНОГ Вука Караџића коштало живота, живаца и финансијских средстава, то што је остао истрајан на јединој природној и правилној варијанти изговора речи срПски, него што му је требало снаге и енергије да спроведе остатак своје реформе (што значи да би њена суштина оличена у правилу „пиши као што говориш, читај како је написано“, пала у воду)!
    Ако ништа друго, величина народног генија Вука Караџића (једнака Теслином или Његошевом генију), огледана у спровођењу задивљујуће реформе читавог једног језика, омогућила је да се један од историјских и важних народа у Европи, спаси од потпуне деградације и затирања, јер је управо захваљујући у свему геноцидном исламу, српски православни народ у преко 90% постао НЕПИСМЕН!
    Када би (срећом неупоредиво мањи део Срби, а забрињавајуће је да и један такав постоји) макар имало више знао о прошлости и историјском развоју лексике, граматике и правописа сопственог језика и томе како је мучени Вук уопште дошао до решења (пре свега политичког проблема „Србин-срПски“, јер по питању науке о језику ту дилеме нема), ти који заговарају то да Срби постану Бушмани, тек би онда схватили какву увреду и бесмислицу заговарају!
    И наравно, постидели би се своје полуписмености и незнања!!!

    П.С. „Убски“ је наравно могуће и правилно, зато што се у тој речи, испред сугласника „Б“, налази самогласник „У“, а који омогућава даљи, природан и логичан изговор, док се у речи „срБски“, испред „Б“ налази сугласник „Р“ (који се у речи „Србин“ чује као условни самогласник, док се у речи „сРбски“ исти тај сугласник „Р“ чује само као сугласник и то врло „мукли“, који се због немогућности изговора скоро „гута“, а управо захваљујући сугласницима „Б“ и „С“ који иду после њега). Ко то не уме да чује и препозна, слобндно нека не пева, па чак ни на „брдској“ свадби!!!

    П.П.С. @Драган је потпуно у праву када каже да би нам лакше било да смо „Србини“ (тј. „Србинци), јер тада бисмо говорили „србинским“, „србијским“, „србинским“ или „србиначким“ језиком. Или да се и даље зовемо Раси, Рашани или Расени. Свиђало се то неком или не, зовемо се Срби и тако је – како је!!!

    Свиђа ми се

  50. @СРБОЉУБ

    ‘Ненаде, имате ли Ви проблема са видом???’

    Немам, само њему и верујем.

    ‘пишем о НИКАДА КОД СРБА ПОСТОЈАЛОЈ РЕЧИ „срБски“’
    ‘а србским се нити говорило, нити икада писало’
    ‘На тај начин, ни у Његошево време Срби нису говорили’ (вероватно су били неми?)
    ‘Ово је прво издање „Горског вијенца“ штампано 1847. и Његош је у њему користио и слова, као и не мали број правила СТАРОГ „правописа“ (од пре Вука, а које је и сам Вук, у почетку користио)!’

    Па да, мењање правописа само проблеме чини ..

    ‘чак и у наслову, где га Његош штампа као „Горскıй вıенацъ“, што је добрим делом неправилно чак и у односу на тадашње..’

    Ко вам је рекао да је то неправилно?

    ‘Шта је заиста у питању, ми можемо само да претпостављамо (дакле да посредно закључимо шта је НАЈВЕРОВАТНИЈЕ, а никако 100%, Његош мислио)!’

    Хмм, а није мењано правио, вероватно би боље разумели и мање предпостављали?

    ‘а не заборавимо да је и он својевремено (дакле пре настанка „Горског вијенца“) учен да није лепо „обично, попут свињара и говедара говорити“’

    Наравно, у разговору увек треба бити одмерен и говорити само о томе што поуздано знамо, а не измишљти, често одступати од својих ставова и ‘правити се најпаметнији’. Мислим да није потребно помињати, колико је ружно вређати саговорнике, то треба избегавати !

    ‘На крају крајева, ако све то „као неважно“ и „оставимо по страни“, а чеми толико компликован, а уз то и нелогичан правопис?’

    Написах малопре, да није било реформе, вероватно не би био нелогичан?

    qqwwww

    ‘Каже се (а и говорило се у Његошево време) „вИјенац“, а не „вјенац“, како Његош тада пише (јер слово „и“ се у тој речи, а пре слова „ј“ и онда, као и данас ЧУЛО, а тек потом је настала ПРАВИЛНА реч „вјенчање“ – да Вам сада не објашњавам зашто је и на основу чега настало и било јасно дефинисано и то правило)’

    ‘ја не само да сам читао то издање „Горског вијенца“, него сам га својевремено и детаљно, уз обиље литературе ПРОУЧАВАО.’

    Стварно?? Ви проучавали „Горски вЈенац“??

    ‘Такође, „буквалан“ изгледа да морам бити и због још неких, а који нису ни прочитали, а камоли схватили контекст у коме пишем’

    За мене је велика тајна да ли и сами себе можете схватити?

    ‘Можете (ваљда) и сами (на слици коју сте копирали), уочити да поменута слова Његош (као и Вук, у самом почетку своје реформе) користи, баш као и НЕПРИРОДНУ И НАКАРАДНУ РЕЧ „срБски“, а коју Срби НИКАД И НИГДЕ, у говорном језику не користе (јер се СЛОВО „Б“ ИСПРЕД СЛОВА „С“ НЕ МОЖЕ НИ ПРАВИЛНО, А НИ СПОНТАНО ИЗГОВОРИТИ).’

    Можда је у питању ствар вежбе? ‘Србски’ изговарам без проблема, (много лакше него на пример, хрваТСКи) ..

    И на крају, једно питање за вас, пошто сте више пута поменули ‘народни’ језик, чији је језик и ко га користи??

    Други део:

    ‘П.С. Подсетићу Вас да тема наше полимке није била да ли је неко некад (наравно погрешно) написао реч „срБски“ уместо „српски“, већ да ли је то УВЕК било неправилно и да ли је икада било у духу српског језика!
    А нити је било, нити ће икада бити!!!’

    То је питање на које најпре сами себи морате одговорити, ја сам сигуран да је правилно, а зашто – образложио сам у првих пар порука.

    Свиђа ми се

  51. Обратити пажњу на следећи пример:
    Холанд-ија: правилно холанДСКи,
    Срб-ија: „правилно“ срПски уместо срБски!?
    Или пример:
    срПско-хрваТСКи!
    Комунци у Новоме Саду, далеке 1954., Србима узеше Б, а разбраћи оставише ТС уместо Ц, коме би, по музикалноме слухисти, др СрПољубу ту свакако морало бити место!?
    И да закључим мислећи на Вуков правопис, као и на овај комунални из 1954.:
    „Што се грбо роди, време не исправи„!

    Свиђа ми се

  52. ________________________________________
    Да ли је исправно и корисно рећи СРБи-Н или СРБ?

    Ако је корен речи СРБ /једнина/, онда је логично да се из једнине изводи множина – СРБи.
    Ако упоредимо то са другим народима, као на пример:
    РУСи, КИНЕЗи, ИНДУСи, ЕНГЛЕЗи, ФРАНЦУЗи, ИТАЛИЈАНи, онда испада да МИ погрешно користимо реч СРБи-Н?!
    Ако је исправно рећи СРБИН /једнина/, онда би логично било / као из наведених примера/ да множина буде СБИНи, што наравно није и не може да буде тако.
    Не каже се: РУСин /једнина/ – РУСИни /множина/, КИНЕЗин – КИНЕЗини, ИНДУСин – ИНДУСини, ЕНГЛЕЗин – ЕНГЛЕЗини, ФРАНЦУЗин – ФРАНЦУЗини…
    Ако се каже СРБ, онда је јединка саставни део множине – СРБи и ни на који начин није у несагласности са множином, не штрчи из ње – у СЛОЗИ и САГЛАСЈУ је са МНОЖИНОМ.
    Међутим, ако је једнина СРБиН, онда свака јединка овим “ Н” штрчи из множине – СРБи и У НЕСЛОЗИ је и НЕСАГЛАСЈУ са МНОЖИНОМ.
    Није ли то, онда, код СРБиНа разлог за патолошку индивидуалност – ГОРДОСТ, да се издваја и штрчи у односу на множину – СРБи?!

    Није ли, можда, НЕСЛОЖНОСТ, НЕУМНОЖНОСТ и НЕОБОЖЕНОСТ, између осталог, и у погрешном изговарању и писању речи СРБи /Н/?!
    У књизи Постања Господ Бог говори, да је од Човек-а створио /”извео”/ жену – Човек-ицу /Човеч-ицу/.
    У језику србском, онда, треба да буде тако исто:
    СРБ-киња, РУС-киња, ИНДУС-киња, КИНЕЗ-киња, ЕНГЛЕЗ-киња, ИТАЛИЈАН-киња, а не: СРБин-киња, РУСин-киња, ИНДУСин-киња, КИНЕЗин-киња, ЕНГЛЕЗин-киња…
    Имајући у виду Христове речи: “Својијем речима ћете се оправдати и својијем речима осудити /нашкодити себи/… и биће вам по речи вашој!”, онда горе речено има смисла.

    Дакле, корен речи је СРБ – једнина, а СРБи је множина – скуп,
    заједница, сабор СЛОЖНИХ, УМНОЖЕНИХ и ОБОЖЕНИХ јединки – СРБа.

    Погрешно је рећи СРБИН, а нарочито не 5. падеж – СРБи-НЕ!
    Овим међусобним, “братским” обраћањем са “СРБи-НЕ!”, ми несвесно, у самом слогу речи, речицом “НЕ”, негирамо сопствену множину – ПЛЕМЕ, НАРОД /СРБи/ – чији смо неодвојиви део!

    СРБ = СИЛА РЕЧИ БОЖИЈЕ
    СРБИ = СИЛУ РЕЧИ БОГ ИМА

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  53. @СрПољуб
    Зашто ћути СЛУХИСТА др СрПољуб?!
    Па, хај’те др СрПољубе, поновите наглас бар само пет пута узастопно именицу:
    ХрваТСКа
    или придев:
    хрваТСКи!
    Будите научнички искрени и поштени, па признајте:
    шта чујете после само три понављања наведених речи?
    Ако не чујете:
    ХрваЦКа
    односно:
    хрваЦКи,
    онда је очито да сте Ви тај који нема слуха!
    Ако ипак чујете, а и даље хвалите Вуков и комунални (из 1954. год.) Правопис, онда Вам на част Ваша докторска титула!

    Свиђа ми се

  54. @Ненад

    Изнели сте гомилу нетачних небулоза, налупетавши се „за медаљу“:

    „Немам, само њему и верујем.“
    С: Немојте, не видите ни белу кобилу. Хитно код офтамолога!
    „Па да, мењање правописа само проблеме чини ..“
    С: Полуписмени човече, стари правопис ГОТОВО да није постојао. Није имао решења за многе проблеме тада савременог језика, као ни масу и тада потребних детаљно унификована правила. Ви о том „правопису“ појма немате, као ни већина полуписмених, а која се петља у „читаву причу“. Тај „правопис“ је више био ПОДСЕТНИК шта би се ТРЕБАЛО или МОГЛО урадити, а био је превазиђен ко зна од када (и Ви и стари „правопис“ ме јако подсећате на оног Циганина што продаје млатилицу за муве по цени од 100 евра, па кад му купац каже да то може и са старим новинама – џабе, он јој одговара: „Пааа, може тако, а може и овако“ – „пљунути“ сте он)!
    „Ко вам је рекао да је то неправилно?“
    С: А ко је, када и где, Вама овако полуписменом рекао да је правилно?
    „Хмм, а није мењано правио, вероватно би боље разумели и мање предпостављали?“
    С: Опет лупетате! Не бисмо наравно! Ви немате појма о папазјанији „старог правописа“! То нико није могао да зна, ни тада, када је „ГОрски вијенац“ био штампан (осим да нам је Његош лично рекао)? Ви сте до те мере непимсени да не знате да су се у старом „правопису“ јављали случајеви попут потребе за спеловањем имена у енглеском (ако их нек не спелује или не објасни, НИКО не зна ни како да их прочита, а камоли да их напише)!
    „Наравно, у разговору увек треба бити одмерен и говорити само о томе што поуздано знамо, а не измишљти, често одступати од својих ставова и ‘правити се најпаметнији’. Мислим да није потребно помињати, колико је ружно вређати саговорнике, то треба избегавати“
    С: За разлику од Вас који сте полуписмени и који не знате ништа о граматици и правопису српског језика, ја се не „правим“, ја јесам, како Ви онако сликовито кажете – паметан! А шта то Вас вређа? Полуписмени сте, јер нисте били способни да научите и јер не знате ОСНОВНА правила српског правописа, а која се уче у петом и шестом основне – то је ЧИЊЕНИЦА; не знате апсолутно ништа о теми у коју се петљате, а што сте небројено пута показали и доказали – и то је; када Вам неко објасни и то тако што Вам добронамерно „сажваће“ ствари и то за ниво основца, јер због незнања и дилетанитизма не разумете виши ниво, Ви се као потпуни неразумни дилетант држите будалаштина, које уз то и „аргументима“ крајње незналице браните – што може значити да сте или безобразни или потпуно дилетантска, тврдоглава „тиква“! Ту нема никавог вређања, то су само закључци на основу тога што Ви пишете! А тек логика Вам је – па мало је рећи – „нелогична“!
    „Написах малопре, да није било реформе, вероватно не би био нелогичан?“
    С: Ала Ви лупетате! Па управо зато што је био нелогичан и нетачан, извршена је његова реформа! Ко би га уопште дирао, да је био добар и у складу са говорним језиком (а по свему судећи, тај „правопис“ није био нити тачан, нити логичан ни када је „сочињаван“)?
    „Стварно?? Ви проучавали „Горски вЈенац“??“
    С: За разлику од Вас, за кога је велико питање јесте ли га ИКАДА и прочитали (у шта основано сумњам)!
    „За мене је велика тајна да ли и сами себе можете схватити?“
    С: За Вас ће много тога у животу остати тајна, јер Вам недостаје знања и логике. Прво се стиче „загревањем столице“, а друго рођењем (мада се може и великим и тешким радом, ДЕЛИМИЧНО развити и научити – што нажалост, код Вас није био случај, мада се надам, да за разлику од Анђелковића, „чувеног стручњака“ за срски језик и књижевност, постоје неке, иако мале шансе)!
    „Можда је у питању ствар вежбе? ‘Србски’ изговарам без проблема, (много лакше него на пример, хрваТСКи) ..“
    С: Ту сте у праву! Ни Бушманима није лако! Зато много морају да вежбају (чак и своје „језике“)! Али Срби за разлику од Бушмана говоре српским, а не неким од бушманских језика, а та будалаштина коју стално понављате нити је била, нити је сада, нити ће икада бити У ДУХУ СРПСКОГ ЈЕЗИКА! Што се хрваТСког тиче, па ја ћу стварно почети да Вам наплаћујем часове: у тој речи се самогласници „Т“ и „С“ изговарају спонтано и на начин својствен српском језику, дакле са горњонепчаног „Т“ се лако „склизне“ до зубног „С“, а потом и до „К“, јер је језик у усној дупљи тада „у истој равни“. Код „Р“, „Б“ и „С“ то није случај (осим у афричким језицима). Такође присвојни придев „хрваТСки“ је СРПСКА реч, а у српском језику „Т+С“ не дају „Ц“ већ се прилично јасно и разговетно могу раздвојити и чути (осим код полуписмених и особа „оперисаних од слуха и основног знања“)!
    „И на крају, једно питање за вас, пошто сте више пута поменули ‘народни’ језик, чији је језик и ко га користи?“
    С: Језик је наравно српски књижевни језик, а користе га и сви они који се данас лажно представљају као некакви новокомпоновани, никада постојали и ничим утемељени Хрвати, Македонци, муслимани (бошњаци) и Црногорци (који сви, са гладишта науке, говоре и пишу чистим или на срећу, мањим делом, на силу или услед незања, исквареним српким језиком – наравно служећи се и различитим дијалектима и локализмима, а у којима књижевни српски нема утемељење, већ углавном у источнохерцеговачком говору, који је како по акценту најлепши, тако и по граматици – најправилији)!
    „То је питање на које најпре сами себи морате одговорити, ја сам сигуран да је правилно, а зашто – образложио сам у првих пар порука.“
    С: За разлику од Вас полуписменог, ја сам то питање „рашчистио“ у петом основне, а то што сте Ви „образложили“, толико је дилетантски, полуписмено и нелогично и до те мере показује ваше незнање из оласти у коју се петљате (а о којој, као што Вам рекох – „појма с појмом немате“), да сво то Ваше „писаније“, ни „пас с маслом“ не би могао да поједе (искрено ме чуди ко Вас је уопште и пустио да прођете – основну школу)!!!

    Свиђа ми се

  55. Ђорђе Ивковић: 29. март 2017. у 21:30

    ………….. Има квалификованих лингвистичара који, за разлику од г. Србољуба, отворено доказују да је Вуковом реформом српски језик уназађен и осакаћен. Па чак, да та његова интерпретација и није чисти народни говор. Нисам позван да судим о томе………….
    ++++
    Поштовани,
    На дилему из овог поста да ли је једна активисткиња из места и уредника овог портала нешто урадила поводом једног концерта или није, у наставку сам се начитао толико гадости, од особе која се представља образованом и од којих би се сваком нормалном човеку згадила била каква врста комуникације.
    Што би рекли, наши непријатељи, чисто србска посла.
    Ни ја себе не сматрам позваним да судим о томе, али желим само да се подсетим на познате чињенице о том “ реформатору “.
    Свој посао ( погани или не, казаће бољи ) по налогу, уз упутства и сталну контролу католика, и уз плату коју је примио од њих урадио је са врло добрим успехом.
    Данас, када би из гроба могао да види плодове злог семена које је посејао, народ србски расточен и потпуно располућен, верујем да би био веома срећан.
    Као што су срећне и његове погане газде.
    И они лицемери, који бране његову успешну реформу србског језика.

    Свиђа ми се

  56. @Ђорђе Ивковић

    Тачно је, има таквих „квалификованих лингвистичара“, али се њихов број не изражава у процентима, већ у – ПРОМИЛИМА, јер ставови им нису утемељени у вековима постојећим и примењиваним, нити у научно доказаним ЧИЊЕНИЦАМА, већ у жељи за новокомпонованом и ничим утемељеном „оригиналношћу“ и саморекламом – па чак и у случају оних, али дословце пар колега „лингвиста“, а универзитетских професора, који и поред тога што знају све научне чињенице и аргументе у вези са наведеним, безуспешно покушавају да открију „рупу на саксији“, ретроградно покушавајући да уведу накарадну и ружну реч „срБски“ уместо српски (која НИКАДА, у Србаља, хвала Богу није изговарана – већ сам нагласио, писана, као и код других словенских народа јесте била, али изговарана НЕ, јер њу је НЕМОГУЋЕ правилно и спонтано изговорити, па самим тим нити јесте, нити је икада била у духу језика сербског), а све то наравно, не у циљу стварања „новог научног доприноса“, већ изразито услед жеље за до сада, у научној и „шоу-биз“ јавности неоствареним смопотврђивањем!!!

    Господине Ивковићу, нећете ни Ви, као ни вама слични артемидни „турбо-фолк родољупци“ (да не кажем „родољуБци“), својом агресивном ПОЛУПИСМЕНОШЋУ доказати да сте веће патриоте од писмених Срба, а који свој неупоредиво израженији национализам доказују управо ЗНАЊЕМ, као и поштовањем јасно дефинисаних правила (како оних која се тичу правописа и граматике српског језика, тако и оних која од Господа нашег диктирају рад свештенства као и законе по којима функционише света и јединствена СПЦ)!
    Радећи ово што радите и пишући ово што пишете, доказаћете само то да сте – ПОЛУПИСМЕНИ. То што Вас, као и остале „родољуБце“ називам полуписменим, не би требало да Вас вређа, с обзиром да бих ја, за разлику од Вас, у земљу пропао од стида да неоправдано браним нешто што је и основцима јасно да је ПОГРЕШНО!
    Очигледно је да, за разлику од Вас, ја познајем значење речи ПОЛУПИСМЕН чији смисао Ви, као и сви слични Вама, по дефиницији, дакле у потпуности, испуњавате и задовољавате.
    Па наравно да ми, будући да нисам лицемер, не пада напамет да Вам „титрам“, увијајући критике у „шарени целофан“, већ Вам јасно и аргументовано указујем на грешке, које и доказујем (срећа је Ваша да ми нисте студент, јер да сте се после првог падања на испиту, услед овог Вашег, до сада исказаног „знања“, код мене и у следећем року појавили са истим незнањем и „аргументима“, морали бисте или да мењате факултет или да полажете код неког од мојих колега, мада не верујем да бисте и код било кога од њих положили, услед небулоза које Ви и Вама слични наводите, а у вези са ОСНОВНИМ недостатком знања, које подразумева познавање јасно дефинисаног правила о једначењу сугласника у српском језку)!

    Дакле, вероватно сте схватили да нисам лицемер, а преда мном (као и пред осталим писменим Србима) и треба да се стидите своје полуписмености, јер је СРАМОТА бити полуписмен, а припадати народу, чији језик за једно пре подне можете научити (и да пишете и да читате)!

    Сигуран сам да ћете се упитати: зашто ли сада помињем и артемиде?
    Па из једноставног разлога: зато што сте сви ви који заговарате употребу наказне речи „срБски“, по правилу:

    1. По количини знања и опште културе, на нивоу основне школе (коју је могуће да нисте ни прошли);
    2. или сте завршили некакав „дреш“ од основне (углавном по некаквим „од Бога заборављеним вуко***инама“, где су критеријуми били катастрофални – за шта наравно нисте потпуно криви, већ највећим делом држава која је дозволила да такве осмолетке уопште постоје, али је кривица и ваша, јер нисте потом порадили на себи, онда када сте имали прву прилику да уочите колико уствари не знате);
    3. или сте (једва) завршили средњу школу, а управо се по количини знања и опште културе не разликујете од основаца (дакле обрни-окрени, опет сте полуписмени);
    4. Или сте средњу школу завршили чак и са врло добрим или одличним успехом, али током првог и другог разреда средње сте из српског били лоши (чему је такође крива држава која је то дозволила, што не умањује и вашу кривицу, управо као и у претходном примеру), а ако ни то није случај, онда сте или заборавили основно градиво или сте касније, током времена „пролупали“;
    5. или сте били неке „техничке или занатске“ струке, где се НЕОПРАВДАНО није поклањала довољна пажња српском језику и књижевности (што је опет, везано за с ваше стране самољубиво „неговање“ полуписмености, само ваша кривица);
    6. или сте уместо књижевности уписали неки други факултет (можда га чак и завршили“, стекавши, по питању знања и опште културе, ничим оправдану самоувереност „академског“ грађанина) па сте се „утриповали“ да поставши нпр. лекар или инжењер, можете сада суштински да се петљате и у нешто о чему појма немате (штавише да одређујете и нова правила), а што је опет мерило вашег незнања и површности (што наравно не значи да лекари или инжењери не могу аргументовано да се упусте у полемику – подвлачим АРГУМЕНТОВАНО);
    7. или, под условом да нисте и „атеистични патриота“ (а верујте ми да постоје чак и атеисти, који себе сматрају и Србима и патриотама), ви сте „новокомпоновани верник“, који не познаје ни основна правила православног хришћанства, па у жељи да се покаже „већим римокатоликом од римског папе“ (дакле већим „православним“ и „национално освешћеним“ Србином од осталих, „обичних“, старовременских православних Срба), исказујете сталну (да ли и болесну) потребу да умећете „срБски“ уместо српски;
    9. или сте странац који нажалост још није савладао сва правила српског језика и његове граматике и правописа!
    10. или сте припадник расколничке секте артемида;

    Чудо једно, али НЕ ПОСТОЈИ ни један једини, од вас „новозборних фанатика“ и полуписмених незналица, који умећу неправилну реч „срБски“, уместо правилне речи СРПСКИ, а да не припада макар једној (а можда и свим) од поменутих категорија!!!

    А то што пишете о Вуку Стефановићу Караџићу, само показују колико не познајете не само његову, дивљења и поштовања вредну, нажалост ничим заслужену, у многоме трагичну биографију, већ ни обичаје, а посебно историјске и политичке околности које су владале у време када је Вук живео и у коме је створио своје ЕПОХАЛНО и ГОТОВО НЕПОНОВЉИВО, за читав српски народ АФИРМИШУЋЕ дело!
    Јер, никакав римокатолички, анти-православни и бечки шпијун, плаћеник и унијата не може бити особа која је за представљање и поновну афирмацију у свету, до тада већ забораву препуштене српске националне и културне баштине (која је, како је то сам Вук неретко истицао – била пре свега православна, али је припадала и Србима остале две вере), учинила више од појединих тадашњих, неписмених, полуписмених, примитивних и умишљених калуђера незналица, којих је нажалост и онда (као и данас) било, а који су га бесрамно и неоправдано клеветали!
    Нажалост, чинили су то (додуше у мањини) и неки од оних, тада „писменијих“, који очигледно нису схватали предности, које ће читав српски народ уживати, захваљујући Вуковом успешном раду на реформи!
    Јер реформа правописа коју је Вук тада (хвала Богу успешно) спровео, као и његов МОНУМЕНТАЛНИ, НЕУМОРНИ рад на сакупљању српске, националне, покретне, културне баштине омогућили су да тадашњи свет културе (при чему пре свега мислим на свет руске културе), као и они који су представљали елиту културе и других, европских народа, поново открију готово заборављени, древни, српски, народни геније, оличен у српској народној књижевности, сада записаној на једноставном и савршеном ћириличном (као и латиничном) српском писму, дефинисаном строгим и јасним правописом и граматиком!
    А један од најбољих и најлепших примера, ураво тог српског, народног генија представља и сам Вук, који и поред тога што није имао прилику да похађао „високе школе“ (јер их тада, у Србији није ни било), успео је да Србима и свету подари примењена, до тада МИЛЕНИЈУМИМА сањана правила, по којима ће се моћи успешно писати баш онако као што се и говори (што никоме ни пре, а ни после њега и поред бројних, неуспелих покушаја, никада није пошло за руком)!

    Нажалост, сведоци смо да и данас (пре свега захваљујући „турбо-фолк некултури“, као и жељи за некаквом саморекламом и издвајањем „из масе“), има оних (сада већ „помодара“), који су себи узели за право да своје незнање и непознавање српског језика, историје и културе, управо манифестују кроз ничим оправдане нападе на Вука (као и карикирање онога што нам је оставио, а на чему му вечна и слава и хвала)!

    Јер једино шта Вуку можемо данас замерити је делимични прекид континуитета са српским средњевековним писмом, а чега је и он, тада био итекако свестан и што је представљало МИНИМАЛНУ „жртву“, а која се тада (као и сада) лако могла надокнадити (како бисмо рецимо, без проблема могли да и данас читамо српску раносредњовековну књижевност или записе)!
    Даовољно је било само, у програм из области језика и књижевности старијих разреда основне (или средње) школе, убацити оних неколико слова које је Вук (с правом) избацио (или написати кратко упутство о начину и правилима њиховог тумачења) и ми тај проблем данас не бисмо имали!
    Али то већ више није било до Вука, већ на држави и њеној културној политици!
    А ако и можемо наћи оправдања за то што се у тадашњој, младој, српској, поново створеној држави, није претерано водило рачуна о томе, за нас, данас – нема никаквог оправдања!!!

    И не заборавите, све ово Вам пишем као српски националиста (ако ико има дилему и ако му се јавља отпор према, од стране комуниста проскрибованој и прокуженој речи „националиста“, нека погледа у Вујаклијин речник – и тамо се та реч наводи у свом правом значењу, а то је – синоним за реч ПАТРИОТА)!

    П.С. Као што се уместо статисте не каже статистичар, уместо филателисте филателистичар, тако се ни уместо лингвисте не каже ЛИНГВИСТИЧАР (иако се за болесника који болује од епилепсије и сифилиса каже и епилептичар и сифилистичар)!
    Или Ви (и Вама слични) и о томе, опет, имате неку од полуписмених теорија, попут оне да се уместо српски, каже „срБски“)?!?

    Свиђа ми се

  57. Народ давно реко, нек оспори неко,

    ‘Где незнање краљује, лаж царује, а где лаж царује, ту се људи њоме поносе јер истину не подносе, док се мудар свега тога стиди.’

    СРБОЉУБе, само тако настави ! Помно пратим твоје писање !

    Поздрав, Ненад

    Свиђа ми се

  58. Тја, г. Србољубе, нисте се морали толико трудити. Свестан сам ја и без Вашег указивања на своје слабости.

    Знате, овако је било: Ја сам у гимназији једину петицу из српског језика добио на матури. И то можебити као награду због заслуга за школу. Иначе, најпре ми је предавао један, нећу рећи сличан Вама, али мени си чини да је боље да се усмерио да ради као банкарски ћата. Ма каква „инспирација“. Јок – увод, разрада закључак. Тачка. Писао је тај и песме и беху право оличење његове ћатинске душе. Свако слово на свом месту, али медиокритет. Код њега даље од двојке не могадох. Онда га је заменила једна професорка. Грдне је муке имала са мном, јер у та доба само што из коже нисам изашао, али је имала и велико стрпљење. О, и код ње је било кечева, јер завршити писмени задатак потпуно истом реченицом као и Маркес своју новелу „Пуковнику нема ко да пише“ (иначе, г. Маркес и ја се нисмо познавали, нисмо чак ни знали један за другога), ипак је безобразлук. Но, на часу исправка писмених задатака, мој урадак се увек читао на крају, као најбољи, без обзира на слабију оцену због безнадежног правописа и/или претеране слободе изражавања. Но, на регионалним школским такмичењима био сам врло успешан. Ето, да се похвалим, једном приликом бољи и од Ђорђа Балашевића, тада без браде а с чупавом косом.
    Што нисам наставио тим путем? Па, било ми досадно. Више сам био наклоњен спорту.

    Да скратим, моја несрећна писменост није и не треба да буде тема наших разговора.

    У конкретном случају, имао сам у виду једног професора Вашег ранга који је врло разложно објашњавао да је Вукова реформа између осталог омогућила да српски језик буде преплављен страним речима… итд. Тај његов научни рад је био „лектира“ на Филозофском факултету у Новом Саду. Вероватно Вам је познато о чему је реч, па ето теме достојне Ваше мудрости.

    РЅ. Ја и данас, под старе дане, могу што год хоћу. Само ме мрзи. Примерице, један другар ме наговорио да пишем хаику поезију. Можда знам, рекох, нисам пробао. И ево, једне објављене у часопису за хаику поезију, као знак добре воље…

    Харлекин носи
    у фруластом оделу
    вунено време

    Свиђа ми се

  59. @Ђорђе Ивковић

    Мислим да сувише себи дајете на значају, јер нисам се због Вас „трудио“ (мада и није био неки труд, то је више било онако, жаргонски, „из руке“)!
    „Трудио“ сам се пре свега због оних (срећом не бројних) који могу, онако недовољно „обавештени“, да лажним „аргументима“ и ничим утемељеним „чињеницама“, буду „заведени“, па попут Вас (и још неких овде), постану полуписмени. Наравно и због цењеног г. Лазића, а који одлично зна зашто!

    У 99% случајева, правопис и граматика су најсличнији – књиговодству, јер не захтевају креативност, већ строго, „сувопарно“ поштовање и примену јасно дефинисаних правила (да не кажем досадних, мада бих, што се мене тиче, могао не само да кажем, већ и да подвучем да су – таква, али свиђало се то мени или не, правопис и граматика су – слично речено Вашем „оригиналном“ и „алудирајућем“ начину – „нужно зло“)!
    Са преосталих 1% (који захтевају управо супротно, дакле не малу креативност) не бих се сада и овде бавио (нити Вам их објашњавао – било би напорно и дуго би трајало, а питање је колико бисте уопште и били у стању да разумете)!

    Кажете да сте својевремено били (парафразирам): „одличан и „надалеко“ познат писац писмених задатака (само да није било тог „клетог“ правописа и „проклете“ граматике)“?
    Па хајде да се сада мало „позабавимо“ и Вашим „књижевним умећем и стилом“ (јер они, временом, постају само израженији, лепши и богатији – дакле бољи, а не гори)!

    Судећи по овом Вашем „могадох“ (уместо „нисам могао“), тешко би Вам ико дао нешто више од двојке (па хајде да кажем да би Вам поклонио и неку „врљаву“ и „натегнуту“ тројку, али „за труд“, мада тешко – не због правописа и граматике, јер реч сте написали правилно, већ управо због недостатка стила, а на шта указује управо употреба речи „могадох“).
    Дакле, реч „могадох“, у овом контексту је ружна и указује само на недостатак стила. Јер аорист и плусквамперфект се у лепој књижевности писаној на српском језику, ретко могу употребити тако да у било ком контексту звуче природно, а не рогобатно (дакле постоје, неретко су и нужни, али су ружни и треба их наравно, колико год је то могуће – избегавати)!
    Јасно је мени да сте употребом речи „могадох“ покушали да се „наругате“, да будете „оригинални“, „духовити“ и „са стилом“ (дакле помало „иронични“, можда чак, „у најави“ и „саркастични“, а са жељом да читаоца наведете на закључак да сте способни да „сочините“ и „озбиљнију“ пародију – наравно, „само када би хтели и наравно, када Вас не би мрзело“)!
    Али видите, испало је – управо све супротно од тога што „хтедосте“!
    Толико о Вашем стилу (који је у време када сте били „чувени писац средњошколских писмених задатака“ могао бити само гори од овог који сте сада исказали)!
    „Спознадосте“ ли г. Ивковићу како неко ко се управо бави лепом књижевношћу и стилом (а не превасходно „досадним и бирократским“ правописом и граматиком, што не значи да сме и да помисли, да их не познаје), може на основу само једне једине, с Ваше стране употребљене речи, да провали и какав сте „књижевнистичар“ и „стилистичар“ и колико заиста имате дара за „писаније“ и „приповеданије“?
    А замислите тек, да сте овде презентовали нешто више од Ваших причица или песмица (да опет ли тако „лепе“, „поетистичарске“, „оригиналистичне“ и „иронистичарски“ употребљене речи – „урадак“)?

    А сад мало и о вашој „хаику“ песмици!

    За почетак ћу Вам написати догађај коме сам давно присуствовао:
    Једном постаријем нашем београдском професору са Факултета ликовних уметности (умро је сирома` још ономад, Бог да му душу `прости), дође у „службену и пријатељску“ посету један (касније ће се испоставити, надобудни) студент, са неким својим заосталим и неоцењеним радовима, које је „дуговао“ свом старом професору. Наравно, студент их је урадио онако како је он сматрао да треба – ма „чист кубизам“, а све у жељи да профа „падне на трепавице од „умјетничког дојма“ и извођачког квалитета“ (што би рекла, такође блаженопочивша Милка Бабовић – ако се добро сећам, тако се звала).
    Узме чича да онај студентски „урадак“ гледа… па гледа… и гледа… па жмири… па трепће… па опет гледа… па се окрене „јуноши“, коме се брк већ задовољно смешио и каже:
    „СИНКО МОЈ, ДОНЕСИ ТИ МЕНИ ПРВО ЈЕДАН ДОБРО И ТАЧНО УРАЂЕН ЦРТЕЖ, ПА СЕ ПОСЛЕ БАВИ КУБИЗМОМ КОЛИКО ГОД `ОЋЕШ!!!

    Треба ли и да Вам цртам или ћете сами моћи да…???

    Дакле то са „хаику поезијом“ код нас, највише подсећа на џез из времена Бени Гудмена (а и оних пре њега), када су се бели дувачи онако „оригинално“, накарадно, бљутаво и отужно фарбали (да не кажем шминкали) „на црнце“ и правили „на будале“!
    Хаику, са свом својом „косооком“, далекоисточном, „дубокоумном“ филозофијом, „поруком“ и „мистиком“, која би требало да вас „пукне са задршком“ као некакав „флеш бек“ и над којом се треба „дубоко и предубоко замислити, па има да ти сине – само не знамо баш кад, ал` `оће сигурно“, међу Сербљем звучи… паааа… мало је рећи бесмислено (као уосталом и међу већином Кавказоида, за разлику од оних „далекоисточних минималиста у шареним кимонима“, који девојчицама још увек ломе прсте и стопала, не би ли остала „лепа“ и мала, оних што „сакате“ и „малтретирају“ „моћни бор крошње разгранате“ док не „пошизи“, па га после „крсте“ у бонсаи, који живе шарпланинце „искувавају“, „пеглају“ и „пресују“ док се не „уперу“ па постану пекинезери и који су измислили канистер од два`ес литара, „ал` оволики“)!
    Узгред, да ме не схватите погрешно, имали смо и ми, Европљани, још ономад сличних карикатуралних излета у својој „култури“, само смо их звали дадаизам, а потом и клокотризам!
    Срећом – нису нам дуго трајали!

    А сад прочитајте како изгледа један америчко-латиноамерички (а захваљујући култури и традицији којој припада и чист европски) „хаику“ (за разлику од накарадног подражавање нечега што нам је страно, јер и мозгови нам се физиолошки и функционално разликују, па није ни логично да нам културе, као ни књижевност, уопште могу бити компатибилне):

    Једном, ако се добро сећам приче, у Аргентини (тачније у Буеносаиресу) седела је у кафани група светски познатих и доказано генијалних писаца (данас се не мали број њих учи у школама широм света као обавезна школска лектира) и расправљали су о томе колико роман треба да има страница како би уопште био роман и колико, рецимо, кратка прича мора да буде кратка…
    Међу њима је, као најмлађи за столом, седео и један, готово „дјечарац“.
    И када је разговор већ постао „жучан“, млађахни „надобудник“ га прекиде реченицом да он може роман да напише у свега ПЕТ речи (да добро сте прочитали – дословно у пет речи)!
    За столом настаде мук.
    Један од (и тада и сада) у свету чувених и с правом великих писаца, испровоциран устаде и рече да је у пет речи немогуће написати ни кратку причу, а камоли роман!
    Млађа(х)ни јуноша тада, пред свима дохвати салвету, нажврља нешто и пружи је првоме до себе.
    Кад је први узе и у себи прочита шта пише, ћутке је пружи другоме.
    Овај други трећем и тако редом, све док салвета не дође и до последњег за столом.
    Пошто је и последњи, у муклој тишини, прочитао прво у себи, устаде и пред свима, наглас прочита следеће (верујте ми Ивковићу да се јежим док Вам ово пишем):

    „ПРОДАЈЕМ ЦИПЕЛИЦЕ ЗА БЕБУ. НЕНОШЕНЕ“!

    Потом су присутни писци устали и у тишини му, дуго, дуго, аплаудирали!!

    А ГЕНИЈАЛНИ младић који је ово ремек дело, написао управо ту, пред свима и у само пет речи, звао се ЕРНЕСТ ХЕМИНГВЕЈ!!!

    П.С. И шта кажете Ивковићу, хаику, а?
    Ма добар је овај Ваш хаику што сте нам га написали.
    Заиста није лош.
    Али је као и сваки други „оригинални“ хаику – „чист кубизам“ – ради „кубизма“!!!

    Свиђа ми се

  60. ”Чудо једно, али НЕ ПОСТОЈИ ни један једини, од вас „новозборних фанатика“ и полуписмених незналица, који умећу неправилну реч „срБски“, уместо правилне речи СРПСКИ, а да не припада макар једној (а можда и свим) од поменутих категорија!!!”
    У коју од наведених категорија бисте сврстали св. Николаја, с обзиром да је и он користио облик ”србски”?

    Свиђа ми се

  61. Људи моји!
    Па, зашто толико буке и спорења ни око чега?
    Зар је толико тешко учинити изузетком од правила гласовне промене „једначења сугласника по звучности“ придев – СРпСКИ и писати као – СРбСКИ?
    Аналогију је врло оргинално образложио @Мирослав Анђелковић на примеру
    придева ХРВАТ-СКИ и СРБ-ски: у оба случаја /потпуно равноправно/ задржава
    се корен речи – ХРВАТ и СРБ, тако да и странцу, који учи срБ/Пски одмах постаје јасно из којих именица су ти придеви изведени!
    Шта је ту спорно?
    Звучање никада не може бити испред значења, да звучање замрачује, замагљује
    суштину неке речи – њено значење!
    Тога ради, требало би, могло би се одступити од правила, када је у питању
    придев срБ/П/ски, слично као што је случај и код придева хрваТСки.
    Ово је само питање сагласности, а далеко је од доказивања да је то нешто
    врхунско научно-научнички непроменњиво , једном заувек дато, да је то – АКСИОМА!
    Киша пада, трава расте, Сунце сија… – то је аксиома, а не нека људски дговорена категорија, која се не може ничим променити, учинити изизетком од
    правила, као што је , прибогу, гласовна промена “ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА
    ПО ЗВУЧНОСТИ“, само за још једну једину реч – придев СРБски!
    Ко упорно тврди да је то научно-научнички неприхватљиво и неакадемски,
    требало би да се само сети како ни НАЈакадемичнија установа у Србији –
    САНУ – још увек заванично заступа став о МАЈМУНОЛИКОМ ПОРЕКЛУ човека,
    не пориче га, чиме озбиљно доводи у питање свој статус НАЈ-академичније и
    НАЈ-научније установе, односно руши критеријуме академизма и у осталим
    областима, па и када је у питању оволико упорно доказивање “АКАДЕМИЧНОСТИ“ гласовне промене “једначења сугласника по
    звучности“ у случају придева СРБ/п/ски?!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  62. Г. Србољубе, нисам се се ја бавио гатањем око Ваших чкола, већ Ви око мојих. Па ипак, не могадосте тачно погодити каква је прилика.

    Знате, у свему има неке асне. Ево, којекуде, да сам се ја наставио бавити лепом књижевношћу, Ви бисте се нашли у грдној муци да моја дела тумачите студентима.

    Ја сам фамозно словце „Б“ радо користио нпр у полемикама са србомрсцима на „Аутономији“. Невероватно, како плитки и острашћени људи у тој мери побрљаве због тог маћутног слвца, због кога сте ето и Ви „онај који љуби Србе“ а не српове.

    Што се мог хаикуа тиче, прочитајте Ви то још неколико пута, али са разумевањем. Зашто? Зато што је у најтешњој вези са темом, односно са написом изнад наших коментара.

    И за крај, без обзира на труд који сте уложили, овај пут морам да Вам вратим индекс и кажем да се боље спремите следећи пут. Зашто? Та побогу зар не видите да сте поптуно промашили тему задату написом? Све то што сте Ви писали је празна логомахија без везе са чланком г. Михаила Меденице.

    Срдачно,
    Ђорђе Ивковић

    Свиђа ми се

  63. Поштовани коментатори,
    Нема ми друге но да се сложим са г. Ивковићем – ово стварно нема више везе ни са чланком, ни са темом, бојим се да више нема везе ни са чим. Погађате да је ово увод за ГАШЕЊЕ КОМЕНТАРА КОЈИ НЕМАЈУ ВЕЗЕ СА ТЕМОМ/ЧЛАНКОМ.

    Макар на овом сајту има текстова који се баве језичким проблемима, и биће их и у будућности, па наставите тамо да „чешљате бабу“ 🙂

    Будите сви добро и весело, али не пишите више ван теме јер ћу брисати,
    Александар Лазић

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s