Ознаке

, , , ,

Џастин Трудо (Извор: Википедија)

Џастин Трудо (Извор: Википедија)

Пошто је нови амерички председник предузео кораке да ограничи па и потпуно заустави прилив избеглица из муслиманских земаља, у овдашњим медијима објављене су вести о сасвим другачијем приступу канадског премијера Трудоа[1], који је широм отворио врата досељеницима.

Међутим, Трудо је још крајем 2015. најавио да ће Канада примити 24.000 избеглица, дакле, далеко пре него што је Трамп изабран, па је смешно тврдити да је он то урадио како би показао колико је хуманији од Трампа.

Трудо је тада наредио да се на брзину изаберу и „процесирају“ људи скупљени с коца и конопца по Блиском истоку и, углавном, само муслимани, а службама је дао рок да то заврше до краја фебруара 2016. године, што је, уз огромне трошкове, и учињено.

Те породице су смештене по разним кућама, углавном њихових земљака (за које је речено да су њихови спонзори), а и по неким касарнама и школама. Држава им даје огромну плату, а они, тобоже, уче језик. У исто време, тзв. спонзори су их углавном или избацили из кућа или их потпуно напустили, јер немају довољно средстава ни за своје породице.

Сада се ти дошљаци веома љуте на канадску владу што им не даје више пара и што им не пружа луксузан смештај. Многи би да се врате у земље из којих су дошли, о чему „политички коректна“ штампа више не пише.

За боље разумевање Трудоове избегличке политике, мора се анализирати канадска општа политичка и економска ситуација. Канада прима избеглице већ 150 година и политичари (елита) стално истичу како смо ми земља „newcomers-а“ (земља придошлица, дођоша), што је у основи тачно, с том разликом што су до пре тридесетак година главнину досељеника сачињавали бели хришћани из европских земаља. Сада су то искључиво муслимани. При томе, уз огромну незапосленост и масовну аутоматизацију индустрије, Канада више нема потребе за великим приливом досељеника. Међутим, корумпирани политичари настављају политику „отворених врата“. Због чега?

Добродошлица сиријским избеглицама у Канаду (Фото: Angela Johnston/CBC)

Добродошлица сиријским избеглицама у Канаду (Фото: Angela Johnston/CBC)

Према канадским законима, сваки досељеник стиче право на држављанство и право гласа после три године проведене у земљи. Свака политичка партија настоји да обезбеди већину на изборима, а већина се обезбеђује тако што поткупљени „њу комери“ листом гласају за партију која их је довела у земљу! У томе предњаче либерали, чија је садашња перјаница – Трудо.

Канада је тако постала „земља хотел“. Већина придошлица не научи ни један званични језик (енглески или француски), а живи и ради у гетоима, не прекидајући присне везе са земљом порекла, одакле стално довлачи тетке, стрине, бабе и деде, који ужасно оптерећују пензиони фонд и здравствени систем, а да при томе никад нису плаћали порез или на неки други начин допринели земљи која им је указала гостопримство.

Трудоова влада је већ прошле године направила је дефицит од преко 20 милијарди долара, а до следећих избора претпоставља се да ће направити још 60 милијарди улагањем у инфраструктуру, јер ће, како Трудо изјављује, тиме подстаћи посрнулу индустрију.[2] Каква илузија!

Колико је довођење нових досељеника бесмислено и колико канадски политичари нису у стању да асимилирају дошљаке у ново друштво, види се и из чињенице да

Канада за 150 година постојања није успела да асимилира тзв. Абориџине, који живе у резерватима, у око 400 тзв. „nations“ (народних заједница), од којих свака има од 20 до 50 становника. Њих држава у потпуности издржава, а они је заузврат саботирају кад год могу. Тако, рецимо, у спрези са „заштитницима природе“, они годинама минирају сваки покушај изградње цевовода који би канадску нафту доводили до лука на Пацифику или Атлантику.

Да све буде још горе, Трудо је опчињен својим изгледом и чини све да се о њему пише, како он сматра, у позитивном смислу.Он је невероватан нарцисоид, који се сликао за насловне стране „Вога“ и, мислим, „Пари мача“. На једном од тих снимака он подупире главу руком, на којој се упадљиво види скупоцени ручни сат једног познатог произвођача сатова, па су се многи питали колико је добио за ту рекламу. Одмах пошто је изабран за премијера, отпутовао је у Париз на састанак о „Глобалном загревању“, водећи са собом, ни мање ни више него 120 сарадника. Проста рачуница показује да је за то путовање потрошено око 5 милиона долара.

Софија и Џастин Трудо у „Вогу“

Софија и Џастин Трудо у „Вогу“

Недавно су му упућене озбиљне замерке зато што организује састанке са „народом“, за које сваки учесник треба да плати по 1.500 долара!

Тренутно му гори под ногама, јер је Трамп најавио ревизију уговора о слободној размени нафте са Канадом и Мексиком. И још нешто: сваки новоизабрани председник САД предузимао је своје прво путовање у иностранство одласком у Канаду. Та се пракса укида. Нарцисоидни Трудо спрема се да иде на поклоњење Трампу.

Све у свему, Канада се, у оваквим условима, упркос своме огромном природном богатству, не налази у завидном положају.

Божидар С. Перовић
Торонто

____________________

[1] Прим. СС: Џастин Трудо (Отава, 1971) канадски је политичар и тренутни премијер Канаде. Син је бившег премијера Пјера Трудоа. Изабран је у Парламент Канаде 2008. године, а 14. априла 2013. изабран је за председника Либералне партије Канаде. (Википедија)

[2] Прим. СС: О канадском дефициту видети детаљније овде.

Advertisements