Војислав М. Станојчић: Ко ће бити кандидат а ко председник Србије

Следеће године Србија ће добити новог председника Републике, а кампања за његов избор увелико је у току. Већина оних чија се имена као могућих кандидата појављују у медијима  показује тобожњу уздржаност, нећка се и наводно још размишља хоће ли се упустити у надметање за  највише звање у држави. На питања новинара најчешће се чује одговор како још нису одлучили, при чему они из редова владајуће коалиције не забораве да нагласе како ће премијер најбоље проценити ко је набољи кандидат, и одредити онога  ко ће сигурно победити. А садашњи Председник, ваљда последњи бранилац Косова и Метохије међу члановима странака владајуће коалиције и „проевропске опозиције” изјављује да још није донео одлуку о томе хоће ли се кандидовати и самоуверено додаје да ће, ако то учини, добити убедљиво највише гласова.

izbori-2016-nn

Из медија се стиче утисак како је најважнији услов који кандидат за председника Републике мора да испуњава: подобност Западу или Истоку пошто од ње зависе његови изгледи на победу.

С друге стране, не види се да они не разматрају расположење бирачког тела, вероватно закључујући да ће се оно аутоматски одлучивати за кандидата странака за које су гласали и на изборима за Народну скупштину.

Испада да је најважније  ко од поменутих политичара и других јавних личности има највише изгледа да буде заједнички кандидат владајуће коалиције, и ко би могао да му буде противкандидат такође заједнички, „проевропске опозиције”. Из чега се јавља и оправдана недоумица: колико се он уопште може сматрати противкандидатом кад се, заправо, налази на истој, проамеричкој и проевропској страни као и владајућа коалиција а са којом се у послушничком односу према Западу никако не може такмичити.

Изгледа као да се и јавна гласила никако не могу ослободити  заглушујућег утицаја проевропске пропаганде која Србију већ дуже од деценије води у Брисел а он остаје све даљи. И у овим данима, када наша земља доживљава веома непријатна изненађења како из Приштине, тако и из Европске уније, очигледне заштитнице самопроглашене државе Косово, а наша Влада и премијер глуме огромно запрепашћење и гнев , медији још нису у стању да се озбиљно позабаве и другачијим идејама од оних које заступају владајућа коалиција и „проевропска опозиција”. Зато у овој кампањи за председничког кандидата уопште не помињу и могућег заједничког кандидата „антиевропске опозиције”, или им се чини да је она сувише разједињена и слаба како би била у стању да пронађе личност која би се равноправно носила са кандидатима про-Европљана, или можда чак и победила.

Што, можда, и није толико немогуће, као што би се рекло на први поглед. Према повременим, непотпуним и , често широј јавности, недоступним анкетама, није тешко претпоставити да су многи грађани Србије против уласка у Европску унију – а у НАТО и да се не говори – док се владајућа коалиција и не усуђује да организује опште народно изјашњавање о овим питањима.

За медије је, међутим, главна недоумица у томе ко ће бити председнички кандидат из редова проевропске коалиције и проевропске опозиције, док би било праведно и важно да се на изборима за председника Републике појави и кандидат оних странака које се не слажу са приступањем наше земље Европској унији и чланством у Северноатлантском савезу.

Онда би тек могло да се каже како су грађани Србије изабрали Председника који одговара већини.

Advertisements


Категорије:Судбина као политика

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s