У понедељак, 24. октобрa 2016. године, одржана је седница Бироа за координацију служби безбедности Републике Србије. Председник Владе Србије је након тога на конференцији за медије изјавио да су на територији Србије припремане различите нелегалне активности усмерене ка територији Црне Горе и да су приведене особе које су пратиле кретање премијера Црне Горе Мила Ђукановића.
Александар Вучић на конференцији за медије (Фото: Танјуг)
„Дошли смо до доказа да су одређена лица – свакако не они који су доле (у Црној Гори) ухапшени – пратила путању кретања премијера Црне Горе на дневном нивоу, у сваком секунду, и обавештавала друге о томе“, рекао је председник владе и навео да је о томе обавештен специјални државни тужилац Црне Горе. „Ми имамо чврсте материјалне доказе, чак и паре, огромне паре су у питању – 125.000 евра, униформе и многе друге ствари“ – изјавио је председник српске владе Александар Вучић и додао да „у целом случају постоји ‘елемент иностраности’“. На истој конференцији је оптужио и једног од оснивача ЈУЛ-а да је страни агент.
„Елемент иностраности“ – ако протумачимо Александра Вучића – нема да буде ко други него Русија! Русија је, наводно, преко пензионисаног генерала Дикића хтела да изврши удар на премијера Црне Горе (иако многи у Србији и Црној Гори говоре да иза свега стоји Беба Поповић, сарадник Вучића и Запада). Због тога је, вероватно, само два дана касније, у Београд дошао секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев.
Извор: ИН4С
Вучић и његови министри више не помињу „елемент иностраности“.
А прозвани „јуловац“ најављује тужбу против Вучића. Зоран Чичак, између осталог, у одговору Вучићу пише: „Описујући мене, навео си и други нетачни квалификатив: ‘Јуловац’, који је вероватно – у твом вредносном систему – требало да има пежоративно значење. Овде имамо три проблема која заслужују осврт. Један је вредносни, а два су чињенична. Најпре, као оснивач и писац програма Југословенске левице, 1994. године, ја нисам делио твоје тадашње вредности – шовинистичке и ратнохушкачке – којих си се ти после, ради власти, одрекао. Твоје садашње вредности – квислиншке – не делим данас. Дакле, твоје и моје вредности су биле, а као што видимо и остале, сасвим различите. Друго, из ЈУЛ-а сам искључен у лето 1995, неколико дана након што су људи – који су твоју тадашњу идеологију ‘сто за једног’ примењивали у пракси – извршили масовни ратни злочин у Сребреници. Дакле, нисам био ‘јуловац’ у време када си ти био министар у заједничкој влади СПС, СРС и ЈУЛ-а, 1998-2000. године, када су извршена многа политичка убиства а земља натерана у рат са НАТО пактом, који је изгубила. Са тадашњим ЈУЛ-ом си дакле сарађивао ти а не ја, и тада су у руководству ЈУЛ-а, уосталом, били и твоји, а не моји, данашњи блиски сарадници, Жељко Митровић и Александар Вулин. Да ли сте у међувремену сва тројица променили своје тадашње идеологије, или си само ти то урадио, искрено, много ме и не занима, баш као ни поменута двојица… Треће, навео си како се ‘поносим радом за британску обавештајну службу’. Ово је такође нетачна и – већ сама по себи – увредљива квалификација. Интересантно је да је износиш баш ти, коме је БИА агенција, 2010, на лични захтев, морала да изда потврду да не радиш за ту исту службу?“.
Зоран Чичак и Александар Вучић (Извор: Данас, фото: Лична архива и Фонет/Зоран Мрђа)
Занимљиво подсећање. Александар Вучић је у време власти ДС-а од БИА тражио потврду да није агент британске обавештајне службе – и добио је ту потврду, а БИА многи читају као „Бебина информативна агенција“, док самог Поповића медији[1] дуже од једне деценије доводе у везу са британском обавештајном службом. Колико онда вреди та потврда из БИА?
___________________________________________
[1] “Владимира Поповића Бебу Јовица Станишић упознао је у току 2000. године приликом једног контакта са премијером Ђинђић Зораном, али професионално му је познато да је Владимир Поповић Беба био врбован од стране обавештајне службе Велике Британије.” Извор: „Прес“, 19. 6. 2007.
Categories: Судбина као политика
Добар поглед на најновију шпијунску аферу. Са несртпљењем можемо да ишчекујемо наставак српског политичког трилера.
Господин Чичак је чудесно искрсао у овој причи – шта Вучићу треба да људе са дубоке политичке маргине ставља у центар збивања не могу да схватим. Не знам ни да ли решење треба тражити у оквиру психологије или политике. А Чичак ми на први поглед делује као најгрђи продукт (међу много грдних продуката) некдашњег система социјалистичког самоуправљања. Који – да ствари буду још грдније – хоће да се умили другосрбијанској квазиелити.
Уосталом кад боље размислим и та “елита“ је међу најгрђим продуктима самоуправне социјалистичке епохе неших народа и народности.
Milos
Са задовољством, потписујем Ваш коментар, који је добра допуна ауторовом тексту.
Режимска Политика овако пише о посети Патрушева:
“Посета Николаја Патрушева, секретара Савета за безбедност Руске Федерације, планирана је већ месецима.
Наш лист је још 10. октобра пренео речи руског амбасадора у Србији Александра Чепурина који је, расправљајући о датуму доласка Медведева, рекао да ће предстојећи многобројни дипломатски сусрети званичника Москве и Београда представљати припрему за ту посету „у пуном капацитету”.
Тада је амбасадор најавио да ће у децембру у Србију доћи шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, а да ће за две недеље у Београду, у тродневној посети, бити и делегација предвођена Николајем Патрушевом.
Календар посета, најављен и дуго припреман, демантује све оне спекулације да је Патрушев изненада и на брзину долетео у Београд да решава „вруће ствари”, на пример случај са Црног Гором, а да је предложено потписивање меморандума само димна бомба.“ (ПОЛИТИКА)
__
А руски Комерсант сасвим супротно (из Блиц-а):
Ruski mediji: Skandal bez presedana u odnosima Beograda i Moskve
Beta | 28. 10. 2016.
U odnosima Moskve i Beograda nastao je skandal bez presedana u postsovjetskoj istoriji, koji je posetom Beogradu rešavao sekretar ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost Nikolaj Patrušev, piše današnji moskovski dnevnik „Komersant“.
Dnevnik navodi da je list „Danas“ objavio da je nekoliko građana Rusije deportovano iz Srbije zbog učešća u pripremi terorističkih akcija u Podgorici i da tu informaciju niko nije zvanično demantovao.
Ta vest se podudarila sa neočekivanim dolaskom Patruševa u Beograd, čiji je cilj, po ocenama lokalnih eksperata, bio razmatranje „crnogorskog slučaja“ i „pokušaj da se ne dozvoli skandal u srpsko-ruskim odnosima“, piše dnevnik.
Komersant navodi da je Patrušev primljen na najvišem nivou, da su svi razgovori protekli u strogo zatvorenom režimu, a da je na početku posete zvanično saopšteno da je srpskim zvaničnicima predložio potpisivanje memoranduma o razumevanju u oblasti bezbednosti.
Мислим да би ваљало ово из Комерсанта посрбити и објавити на СС.
Dodao bih nekoliko reci o nekim nasim medijima, bez kojih ne bi znali sta se dogadja :
G. Vucic je iz medija saznao da su neki ljudi, u postizbornoj noci, sa nekim bagerima i nekim fantomkama u neko gluvo doba od nekud stigli u Beograd da nesto ruse.
G. Djukanovic je iz medija saznao da su neki ljudi, u predizbornoj noci, sa nekim parama i nekim uniformama u neko gluvo doba od nekud stigli u Crnu Goru da nesto ruse.
Mi danas saznajemo iz POLITIKE, rubrika “hronika”, pod naslovom “Dikic u dobrom stanju, hrani se zdravo i trenira”, da “bivsi komandant srpske zandarmerije u spuskom zatvoru u CG dobro jede a narocito vreme izdvaja za rad sklekova i trbusnjaka”. Uzgred nam se na malu kasikicu servira “da je za 150 000 evra trebalo biti kupljeno 50 automatskih pusaka i tri sanduka municije”.
Sa ovakvim premijerima i ovakvim medijima necemo daleko.
Ustvari, vec duze vreme idemo u nazad.