На Светог Јована Шангајског (руског и америчког светитеља српског порекла) 2. јула и на Сабор Срба Светитеља 3. јула, Србију су потресали масакри, злочини, убиства, самоубиства, ваљда највише до сада.
Сетих се мог боравка у Истанбулу од пре 10 месеци.
Од свега, најјачи утисак у граду од 16 милиона људи, који живе на европској и азијској обали Босфора, јесте тај да сам им завидео.
Не због грађевина (иако је то град од 1000 Кнез Михаилових), не због Аја Софије (иако је улазак у њу осећај који се памти целог живота), не због уредног и чистог града од 16 милиона становника који одржавају 12 градских служби, не због историјских знаменитости (цео град је музеј на отвореном), не због намерног потурчивања свега и свачега и брисања свих грчких и православних трагова, и на тај начин стварања националног идентитета.
За 8-9 дана ја нисам видео ни једног пијаног човека.
Ни у једној продавници не можете купити ракију, пиво, вино, вињак, коњак, или било шта од алкохола.
На улици нема пијанаца, клошара, бескућника (иако има просјака и сиротиње).
За 8-9 дана ја нисам видео ни једну рекламу за уложак, доњи веш, кондом, алкохол, цигарете, коцку (иако је од свих порока има и она је део културе).
Уз непрегледне обале Босфора, видео сам по 4-5 великих породица са 5-8 деце како се окупљају и на травњацима праве пикнике и дружења, наравно насмејани, срећни, жене доносе њихове специјалитете, кувају чај, деца се играју, нема вриске, хистерије, сви у послушности родитељима.
За раширеним столњаком на трави, сви клече и турски седе, и све је у најбољем реду.
Средовечне жене на +39 носе сиво маслинасте мантиле (као наше Шиптарке) и неугледне мараме са неким цветним дезенима.
Млађе жене носе црне мараме и црне дуге хаљине покривене као наше монахиње, неке су прекривених лица, али на очима се види шминка, и види се да је код многих то фолирање и покушај неке еротске мистике.
Од оног што истичу, а то су ципеле и ташна, наравно да је све маркирано и скупоцено.
Најмлађе, од 16 па до 22 године, ако нису удате, не само да носе мараме и велове на лицу, него и преко очију.
По ноктима се види да су неговане, и који статус имају.
Иако је огромна врућина, ни на једној се не виде капљице зноја, нити се осети било какав неугодан мирис у јавном превозу и на улици.
Наше европске жене су поскидане, не баш голе како би оне хтеле, али рецимо да не знају шта ће од себе, јер морају да носе кратке шорцеве, па су и такве све умацуране од зноја и преплануле.
Због тога се види надмени однос Туркиња према европским туристкињама, јер се у ваздуху осети да их ове сматрају курветинама.
Те Турке, други Муслимани, посебно Арапи сматрају отпадом, и квази муслиманима, који још нису савладали ни азбуку ислама.
Турци су конгломерат свега и свачега, и упознавши Турчина нашег порекла, али трећа генерација тамо рођених са перфектиним српским језиком – Хајрудина Дачића из Рожаја, тек тада сам схватио Турску.
Рече ми да су им они (из Рожаја, надмено и сељачки) донели цивилизацију, и да они имају своје џамије на „нашем“ језику, а да су остали циганија из Анадолије.
Правих Турака има само око 4 милиона око Бурсе, рече ми сав поносан.
Тај патријархат је можда лажан, и неко ће рећи да се иза тога крије много зла и много тајни.
Сигурно да ће делом бити у праву.
Да ли би после свега виђеног желео православни шеријат?
Не бих, али…
Осетио сам жал за прошлим временима када су наши преци били бољи од најбољег породичног и патријахалног Турчина.
Најбољи Турци су само бледа слика наших предака, домаћина, христоликих витезова.
Хтели смо слободу коју и Христос даје, али о којој говори да је све дозвољено, али није све на корист.
Имамо слободу, згазили смо сваки појам о традицији, а исту поистовећујемо са масовним убицама, који се пијани уз аутоматску пушку не могу помирити са прељубом.
Манијаци и најодвратније дрољетине које би без пластичних операција и силикона могле да плаше вране у бостану, не силазе са свих медија.
Цецолике и Јецолике девојке (погрешан израз, оне нису девојке од 14-те) показују венерин брег у гаћама наивно названим хеланкама.
Треба да будеш аскета, или да ископаш очи, па да се одупреш свим искушењима, посебно ако си млад и ако ти телесни сокови раде 200 на сат.
Алкохолизам је овде представљен као провод, јер како се забавити ако ниси урађен.
Алкохолизам делује тако passe и старомодно, наспрам траве и других опијата.
Курванлук је слобода избора и нешто што је нормално „кад си млад“ док не остариш, а онда је опет нормално, јер „узми све од живота“.
Ко у томе види некакав узрок проблему?
Писаће студије због чега се дешавају овакви злочини – никоме неће пасти на памет алкохол, можда и дрога, покушај жене да из кревета супруга (таквог каквог је знала) оде у кревет швалера и да још поведу дете у срећнију шведску будућност, све глумећи ликове из „Секс и града“.
Написаће они да је то због национализма, болесног балканског патријархата, ксенофобије, хомофобије, брегзита, ко зна…
Убица из Житишта, Јабуковца, итд. је пре свега анационалан тип, јер лишен националне љубави, пуцао је у сународнике (у свој род за који треба да погине бранећи га).
Зар је могуће да мушко чељаде одгојен на епским песмама о Бановић Страхињи, десетерцу, чојству, јунаштву, родољубљу – може да подигне руку на жену?
Тај манир није дошао са те стране о којој они причају као узроку.
Убица неверних жена је класични еврослинавко, напуњен просветитељским вредностима о равноправности полова, одлучио да игра на њиховом терену на кафански (опет у суштини њихов) начин.
Замислите националисту, родољуба, витеза – да иде и трчи за неверном сукњом, уместо да је натера да пати за њим, да цвили и моли да му опрости као Бановић Страхиња; или би у недостатку њене савести одлучио да је безвредна за њега и да га није достојна, затим потражио бољу, оданију, мајку, коју би сигурно добио као утеху, а она (бивша) као казну, посебно када у будућем браку доживи фијаско.
Не, наш антијунак (лажни националиста и лажни балкански патријахални традиционалиста) одлучује да жену тера на нешто, да јој прети, да је уцењује, јер верује у једнакост полова, женско расуђивање и логику, сентимент, залазак сунца и заљубљеност под палмом.
Као такав, он је уходи, хвата је у неверству, и пошто ето десило јој се – погрешила је, он ће је вратити са тог пута, а ако не може – а неуспех је све друго, ту је Калашњиков, и грешницима и швалеру, другарицама које је у томе подржавају, његовим друговима који га исмејавају – пресуђује и чини ужасан злочин.
Дакле, престанимо да пребирамо по поводима и последицама.
Загледајмо се у узрок.
Свако коме се укаже шанса, нека посети Истанбул – можда му пробуди уснуле претке у њему, па заволи Србе, културу која је нестала, и добије одговоре на масовне покоље у српским породицама које то нису.
Наслов: Стање ствари
(Фејсбук страница Јована Ранисављева)
ИЗМЕНА: Овај чланак је промењен 6. 7. 2016. у 12:40 – додата је напомена да је наслов редакцијски.
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7U3
Categories: Преносимо
Каква „анализа“ достојна полуписменог основца!
Какво површно размишљање!
Србе поистовећивати са злочинима ЈЕДНОГ ЈЕДИНОГ лудака!
Па шта ако их је у последњих 20-30 год. и било више од једног, кад такви монструми представљају далеко мањи проценат и ређе се рађају међу Србима него на „западу“ и у тој истој Турској (која је одувек била један од најпоузданијих савезника Ватикана и лутерана који на сваких 50-так година кулминирају у монструозним злочинима својих поданика попут оних које чине Хрвати, Шиптари и њима сличне *******)?
По „аналитичару“ испада да су Срби развратни, склони масакрима, убиствима, самоубиствима, блуду, разврату…, а Турци… е Турци су…!!!
Ја стварно не знам у ком свету „аналитичар“ живи?
Српском сигурно не!
Оптуживати Србе због исхода окупације и зла које им је од стране окупатора наметнуто и то најчешће преко преко медија, али и преко свих осталих социолошких сегмената… па то је плиткоумно (мучени Срби се још и држе „као змајеви“ с обзиром на све оно што их је у претходних 100-тинак година „са свих страна“ задесило)!
А при томе величати Турке, који представљају ***** ****** све најгоре што се могло српско-византијској и грчко-римској цивилизацији десити!
Исте те Турке који финансирају и подржавају „исламску државу“ чији „поданици“ пред камерама чупају и прождиру живо људско месо, кољу децу, откидају главе, силују и спаљују старице, жене, девојчице…!
Турке чија држава је подржавала, подржава и подржаваће сво зло које се од Адама и Еве на овом свету појавило (за твоју информацију „мудри аналитичару и путопишче“, „људи“ тј. Турци чине државу, јер за разику од Срба, Турци нису ни од кога окупирани, већ су окупатори и тлачитељи многих народа којима још увек владају)!
Турке приглупо и наивно представљати „умереним“ исламистима у односу на Арапе, када и једни и други заговарају чисти мухамедански сатанизам који никада није био било каква религија, **************** ************************ ********************* *******************!
Величати лепоту окупираног Цариграда, који је подигнут крвљу и знојем милиона српских и осталих хришћанских робова и то златом и драгоценостима из опљачканих хришћанских земаља и десетина хиљада цркава и манастира широм хришћанског света!
Поредити цариградске „Кнез Михаилове“ са београдском, која је још „јутрос“ по ко зна који пут бомбардована, у државици Србији која се „јуче“ ослободила истих тих крволочних турских монструма (који су између многих осталих оставили међу Србима траг у виду „величанственог споменика оријенталне архитектуре“ – Ћеле куле, а о културном обрасцу типа „данак у крви2 да и не говорим)!
Све што сам навео су малобројни докази СКУДОУМЉА „аналитичара“, његовог недостатка вере у Бога, у себе и свој окупирани и напаћени српски народ!
Какав је то само површни и малодушни ***** написао овај текст!
Али ме још више изненађује „Стање ствари“, које сам до сада сматрао озбиљним порталом и које је објавило овај идиотлук и будалаштину од „текста“!
Срам било и вас и „краткоталасног и површног аналитичара“ због ове… мало је рећи бљувотине!!!
СРБОЉУБЕ,
По вама онда није ни „српски монах Арсеније Јовановић“ довољно српски… Слично је он причао као и Јован Ранисављев.
Послушајте како српски монах хвали муслиманке, а куди хришћанке!
Некад се ми хришћани спрдамо тако, па кажемо „Види ове муслиманке забрадиле се, шта изигравају“. Па како шта изигравају? Ма они спасавају своје девојке, своје жене. Једно друштво зависи од здраве жене, од здраве чедне и моралне девојке. Зашто кажу да Немци не могу ништа Турцима у Немачкој? Сачували су своје жене. Оне су се обукле, можда необично за ово друштво, али она ипак чува неку своју чедност, неки свој морал. А погледајте младе хришћанке овде по Београду, Подгорици и овим крајевима. Исцепане, огољене, избушене, истетовиране… Па шта су то? То је све само реч – приђи, стави руку на мене, и води ме где хоћеш – тумачи монах Арсеније.
http://www.pravda.rs/2014/09/23/video-poslusajte-kako-srpski-monah-hvali-muslimanke-a-kudi-hriscanke/
Брате Србољубе, покушаћу да објасним оно што сам мислио да је јасно и да је немогуће некоме ко схвата контекст да промаши суштину.
Где сам ја то брате поистоветио цео један народ са једним убицом?
Зар је могуће да си критику наметнутог окупаторског мејнстрима схватио као опањкавање сопственог народа из перспективе другосрбијанских идеолога?
По аутору Срби јесу склони блуду и разврату, али не као Срби, него као остаци остатака покланог и окупираног народа.
По „аналитичару“ Турци су свакако окупирани, али тако да буду они који ће своју вештачку нацију држати на окупу бар са тим исламским моралом.
Не оптужујем ја Србе за исход окупације, него указујем на погрешан закључак оних који ће у злочинима да виде српски национални, традиционални и верски контекст – и не могу да верујем да то ниси схватио, а текст си ваљда прочитао до краја?
Нисам величао Турке, и као што си прочитао (да ли си?) говорио сам о вештачкој турској нацији, која је створена са циљем, а коју окупатор ( са највећом британском амбасадом коју сам икада видео у центру једног града), подржава и допушта јој да свој национални идентитет гради на патријахалној и (лажној) исламској традицији.
То да су они који су Цариград урнисали исламским белезима, бољи од данашњих Срба (замисли 16 милиона Срба на једном месту, колико би ту било смећа и алкохола?), није величање окупатора који подржава Исламску државу, обара руске авионе, и руши Асада, уз константно убијање Курда по својој земљи, него критика оних Срба који су прихватили окупацију, сродили се са окупаторском наметнутом културом, и постали гори од синова пакла.
Ниси схватио суштину ни када сам рекао да Арапи Турке сматрају исламским отпадом – не зато што су Турци умерени, напротив, у турском шићарџијском исламу они осете мемлу, лаж, и трговину, јер данас су амерички савезници, сутра ко зна чији.
Цариград је леп, јер није рушен од 1453. године и у том контексту сам говорио о 1000 Кнез Михаилових, уз жал што су нас рушили сваких 20-30 година.
Зар је могуће да си ти то схватио као величање града који је настао на пљачки хришћанских држава, народа, цркава – и још то зачиниш са Ћеле кулом?
Остаје ми нада, да текст ниси прочитао до краја, јер другог објашњења заиста немам.
Црно-бели свет. Дводимензионална стварност у којој се све вреднује свиђањем и несвиђањем што су тако гротескно изражени подигнутим и спуштеним палцем који су у аренама римске империје одлучивали о судбини једног од два несрећна роба- гладијатора. Полуписмен али добронамеран чланак где писац указује на народне вредности иако Цариград зове турским називом (Истнбул- изврнуто од Константинополис) и пројављује свест коју обликују медији (посредници- између појединца и стварности ваљда?) размишљајући у обрасцима које му дају глобалносеоска дневна догађања (наравно само она запажена од тих медија-посредника) по правилу што црња то занимљивија. Не би ме чудило да је чланак изворно објављен латиницом, коју користе сви посредници.
И коментари у складу са подигнутим или спуштеним палцем, један црн други бео. Нема средине, тачније размишљања на тему чланка. Први се с правом љути на поређење Срба и Турака на основу детаља који не осликавају стварно стање, а други га брани наводећи друге који ,,слично“ говоре и уочавајући да речено није неистина.
Нека се не наљуте писац и коментатори што сам их узео као пример, оваквих пар речи свакако никога не сврставају у неку одређену особину, већ су се сложили као згодна прилика да укажем на стварност посматрану кроз таблоидиотизоване посреднике (част изузетцима који се одупиру томе- страници домаћину на пример). Као што често уочавам, реагује се тренутно, подстакнуто осећањима, без удубљивања (јер под налетом новог јата вести старе нестају у забораву) и дводимензионално, у складу са наметнутим ,,свиђањима“ и ,,несвиђањима“ појединца или његовог написа. Све ово указује на одсуство стварне народне заједнице и осећање сваког добронамерног ближњег као дела те заједнице.
Урбана Герило,
Цариград или Константинопољ заиста зовем Истанбул, јер је Истанбул, турски, окупиран, са 16 милиона Турака, са избрисаним сећањем на било какву грчку или православно-хришћанску културу и наслеђе.
Када бих тај град називао Цариградом, негирао бих окупацију и све учињено у њој, и потврђивао управо оно о чему ти говориш – свест коју обликују медији, и глобалносеоска дневна догађања по којима су то само нека политичка питања и промене, а то је за њих и даље Цариград са све Аја Софијом, која узгред не може да буде ни музеј.
Чланак је изворно написан ћирилицом, и то сте могли да проверите ако имате фејсбук налог, на линку испод.
Исто тако нисте добро уочили када кажете да реагујем тренутно, без удубљивања, и дводимензионално – црно-бело, јер у једном обичном коментару на фејсбуку, одакле је г-дин Лазић преузео овај текст, не могу да опишем сав мој живот, ставове, контекст, намере итд.
Без увреде, али уз поздрав од полуписменог, али добронамерног, чини ми се да сте ви у овом коментару дигли палац као ономад у арени римске империје.
Хвала на одговору Јоване. Тако сте једноставно превазишли ту врсту оцењивања плисом и минусом. Ето сад већ дијалога, па би било лепо да оставимо по страни увређеност. Драго ми је да сам погрешио у вези ћирилице, али признаћете да би Вам мало самолектуре добро дошло. Но, с обзиром да је овај напис проста објава на друштвеној мрежи (не користим је, али Вам верујем на реч), то није од превелике важности, јер уосталом ни ја нисам љубитељ граматике, овакве каква је. Мени је читање чланка и коментара просто дало тренутно надахнуће да изразим у пар речи једно размишљање о пројавама духа времена свуда око нас. А Ваш напис је свакако у светлу догађаја који испуњава вести ових дана.
Да се једна личност не исцрпљује у јеном коментару узгред изреченом/написаном, напоменуо сам, али очигледно не довољно јасно. Не би требало тако лично да доживљавате критику, јавни простор је место где се она очекује. Исто као што овај Ваш став о имену Константинопоља не може да се одржи јер почива на личном доживљају а не на стварном стању ствари.
Поздрављам и ја Вас и надам се да смо се разумели да не стојимо на супротстављеним странама, већ свако са свога места промишља о добробити за наш народ.
Урбана Герило, хвала и Вама на одговору.
Сумњам да је било увређености, можда је у питању разочарење, јер најмање што сам очекивао на овом сајту је да ме оптуже да сам другосрбијански аутошовиниста који величам Турску Реџепа Ердогана, и да се бавим дневнополитичким мејнстрим темама.
Ноћас, око један после поноћи писао сам текст и заиста сте у праву, потребно је самолектуре и више концентрације.
Нисам имао намеру да намећем свој став о називу Истанбула/Цариграда/Константинопоља, али већ дуже време имам тај став, посебно у светлу агресивног екуменистичког и глобалистичког наступа патријарха Вартоломеја.
Не само да га погрешно зову васељенским патријархом, већ је и титула цариградски под знаком питања.
Поменута патријаршија има 5000 верника, и скоро тридесет његових митрополита и архиепископа су без пастве.
Амбиције и деловање патријарха Вартоломеја је одавно познато, а после Трапавог сабора на Криту потпуно огољено.
Истанбулски патријарх Вартоломеј је једина права титула коју може да понесе овај тумач англосаксонских интереса у Православној Цркви – бар док му се паства не врати, а Истанбул не постане Цариград.
Хвала на сугестијама, и ако некада будете користили друштвене мреже, надам се да ћемо се упознати.
@Редакцијa тј. Уредник — објављивање текста, провинцијалне баналности и површности идеја превазиђених једино неписменошћу аутора, не доприноси квалитету овог сајта.
Град на обалама Босфора, који се простире на два континента, оставља снажан утисак и на јаче особе, а како не би на малограђанску свест, поробљену наметнутим пропагандним стереотипима из дистопијске НАТО социјално-културне реторте. Зато не бих био критичнији према аутору, јер није он крив што је Срб и што се задесио усред Балкана у време најгоре окупације, али би требало да схвати да је његово пљување по Србима, један доказ успеха „експеримента“ који глобални Менгеле спроводи над његовим народом…
Иначе, o имену града на Босфору, Византиума, Константинопоља тј. Истанбула, може се рећи следеће. Био је то дословце царски град неких десет векова, и Јелини, док су њиме владали, су га звали просто — Град. Отуда Истанбул, што је мало искварена верзија јелинског за „(ићи) У ГРАД“ (ис тин полин). Испоставља се да србска реч Цариград најбоље чува смисао и симболику некадашњег центра цивилизоване екумене.
Don Quixote
Будите прецизнији, како сам то пљувао по Србима и како се на мени види „експеримента који глобални Менгеле спроводи над његовим народом“…
Ако је духовно стање мог народа горе и од турског просека, да ли је то „наметнут пропагандни стереотип из дистопијске НАТО социјално-културне реторте“?
Како би се у Вашој анализи провео Свети Владика Николај Велимировић да је данас жив и да је данас писао Небеску Литургију, или не дај Боже када би почео да пише наставак и други део?
@Јован
Довођење у везу Небеске Литургије и горњег текста је сасвим неумесно, али говори о духовном стању аутора више него његов чланак о духовном стању Срба, којим је наводно ужаснут. Брат би да вади труње из туђих очију, код оно — ваља прво своје брвно уклонити…