Драгослав Пакић: Грм у коме лежи зец није наш грм

У Блајбургу је, уз присуство званичника хрватске владе, државе чланице, одата почаст невино страдалим невиним усташама.

Церемонију је увеличао и наоружани одред хрватске војске.

zadom

Пошто то није било у складу са прописима државе Аустрије, локална полиција је разоружала почасну хрватску чету, војну силу државе скоро првог суседа.

Том приликом је утврђено да се из пушака оружаних снага Хрватске не може ни пуцати, па према томе, ни убијати.

Тако се посредно дошло до решења енигме због чега су невине усташе у „радном логору“ Јасеновац, радну снагу лишавале живота маљевима и специјалним ножевима „србосецима“.

Борци за ревизију историје су на ово откриће остали неми. Као да су немци.

Насупрот њима, у Бањалуци, на свечаном отварању обновљене џамије, чувене Ферхадије, турски премијер у оставци, г. Давутоглу, радо виђен гост Сарајева и њему сличним вилајетима, громогласно саопштава да Бошњака и Турака има осамдесет милиона не рачунајући Курде, и Јермене који у Турској прођоше као и Срби у Јасеновцу.

„Турска је овде била, јесте и биће“! – ускликнуо је премијер у оставци.

„Знајте, да када у вашој земљи некоме крене крв на нос, код нас крене крв из жиле куцавице. Када се овде сруши и најмања ствар, код нас као да је био земљотрес“, казао је Давутоглу на што је добио громогласан аплауз. Кад неко у Сарајеву кине, ми у Истанбулу обавезно ускликнемо: Наздравље! Зато, наставио је, Срби да обнављају џамије, а ми ћемо Ћеле-куле. Трагови наше културе и наше цивилизације су овде неизбрисиви. Опет аплауз.

„Молимо Бога да оно што се десило у БиХ никад више не догоди, и нека нам Бог да снаге за будућност, и да сачувамо аманет Алије Изетбеговића. Хоћу да му се и обратим: Велики лидеру, мудри човече, нека ти је лепо у великом џенету“, рекао је Давутоглу.

У џамији громогласан аплауз, у Бањалуци потпуни мук. У великом џенету – равнодушност.

Тек када се на Балкан вратио дан, почело је са буђењем до тада успаване савести.

У Бањалуци се, тим поводом, клицало „Миле, лопове!; у црногорском парламенту -“Мило, лопове“!; у Београду „Вучићу, педеру“!, у Загребу „За дом спремни“! а у Сарајеву „Алији акбар“! У Скопљу и Приштини се узвикивало на шиптарском, што је за шире масе остало неразумљиво јер је личило на енглески.

Балкан је творевина која је у свом бурету, првобитном Диогеновом пребивалишту, имала барут пре него што су га и Кинези пронашли. Ту живи више нација, делује више вероисповести, језици су различити чак толико да се један изговара у више варијанти. Свако има или хоће да има своју државу. Рекло би се исто као у Северној Америци. Разлика је једино у томе што на Балкану нема црнаца и Јевреја па Балканци морају да се мрзе и сатиру међусобно.

Грађани древног града Крушевца, познатији као чарапани, осећају се превареним и пониженим дешавањима у српској престоници. Чарапе натакнуте на главу са прорезима за очи у Београду називају фантомкама, а они најзлурадији и кондомима за главу. Тако маскирани и наоружани безболним палицама, Београђани су у стању да поруше све на шта наиђу, осим демократски изабране власти. Чарапани из Крушевца заиста нису заслужили да се на тај начин злоупотребљава једно од њихових обележја.

Демократска опозиција, градоначелника Београда г. Малог, проглашава за невенчаног мужа Сава-мале. Мали своју малу малтретира и пребија урушавајући јој сваки људски понос и елементарно женско достојанство. Борци за правну државу су устали у одбрану бесправно подигнутих објеката и примену закона о родној равноправности.

На то Мали одговара: кад порастем каз’ће вам се само.

Аналитичари, статистичари, кијавичари, електричари и механичари, прогнозери, критизери, аквизитери, козери и овчари, буразери и врачари, академичари, анемичари, Курте, Мурте и други јахачи који се ни у чему не слажу, јединствени су у сазнању да грм у коме лежи зец није наш грм. Такође се слажу да ми битку за прошлост сигурно не можемо добити, али битку за будућност можемо изгубити и без помоћи са стране.

Према томе, нису сви политичари исти. Неки су и гори.


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7CY

Advertisements


Категорије:Судбина као политика

Ознаке:, , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s