Предраг Зликовац

Министар одбране Србије, сада већ бивши, Братислав Гашић – звани Бата Сантос, није био одговоран чак ни морално због пада хеликоптера, иако је наредио слетање војног хеликоптера на неповољну локацију и без обзира што су га компетентни људи убјеђивали да тај потез није безбједан, а одговоран је због једне непромишљене изјаве изречене у недељу када нико не ради, осим напредних министара Владе Србије.

Послије испада испред фабрике „Прве петолетке“ у Трстенику, кад је Братислав Гашић – видјевши лијепу новинарку Б92 – наглас изговорио оно што је помислио, јавност у Србији се, као и много пута до тада, узбуркала.

Ипак много више у очи упада став портпарола Министарства одбране, официра Јовe Кривокапићa, који је са одобравањем и без имало гнушања пропратио непромишљену реакцију министра.

Такав став говори о томе гдје се тренутно налази официрски кор, односно да тај официр урушава углед већине која часно и достојанствено ради свој посао. Као што увијек бива због једног лошег полицајца сви су лоши, због једног корумпираног доктора сви су корумпирани, па је тако и са официрима Војске Србије.

Частан официр би заштитио углед новинарке, штитећи и интегритет свог министра.

Искрено, било је за очекивати када се тресе гора да се роди миш, као и много пута досад када су за нешто били одговорни високи страначки руководиоци. Послије јавног извињења министра упућеног новинарки и јавности Србије, многи су се поверовали да ће се све заборавити. Евентуално да ће нанијета душевна бол и патња бити материјално надокнађена из средстава пореских обвезника Србије и да ће се све на томе завршити.

Међутим, потез премијера је све изненадио. Министар је смијењен. Остаје нејасно који је (и да ли је) амбасадор утицао да се смјена изврши? Можда је у питању и смишљен потез пред предстојећу предизборну кампању да се бирачи не досјете.

Све у свему, прави разлог за смјену министра био је пад хеликоптера и погибија истакнутих војних пилота, смрт једне недужне бебе и медицинског особља, а ова одлука говори само у прилог да је Србија обична колонија којом се руководи споља.

Или, конкретније речено, да више нико не смије покушавати да спријечи медије у њиховој намјери да у потпуности промјене свијест становницима Србије.

Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6FI

Categories: Четири стотине речи

Tags: Братислав Гашић, Војска Србије, Министарство одбране, Предраг Зликовац, медији