Миланко Шеклер: Сад ЈА не дам министра Гашића!

У склопу најновијих напада медија, па и лично премијера Србије, на министра Гашића, принципијелно и одлучно стајем у његову одбрану! Дозволите да објасним.

vucic-gasic

На самом почетку морам да вас све подсетим, да када се десио инцидент са падом хеликоптера  Војске Србије приликом неуспеле акције спасавања бебе, а узимајући у обзир све мени тада доступне податке у обзир, одлучно сам и јавно изнео став да је том приликом направљено неколико тешких пропуста који су се односили на непоштовање процедуре, као и војне субординације и хијерархије, који су резултирали тако трагичним крајем.

Као најодговорнијег за ту трагедију, у сваком другом, па на крају крајева и у чисто моралном и људском смислу, означио сам самог министра Гашића. Нећу се враћати на детаље у вези тога, јер их можете прочитати у мом тексту под насловом „У хеликоптерском удесу страдала је читава Србија – Преживела је само комплетна Влада“: Такав мој ондашњи закључак је  очигледно био у потпуној супротности са тадашњим ставом премијера Србије, који је том приликом, дао несувислу изјаву да „не да Гашића“!  И пошто га није „дао“ тада,  ево му га и сада!

И овај пут, као и до сада, министар Гашић је само наставио да се понаша онако како се увек до сада и понашао, и како он очигледно једино и уме да се понаша, а то значи осионо, бахато, некултурно, неваспитано и нестручно! Али за дивно чудо, овом приликом је премијер Србије неочекивано променио своје сопствено понашање, па је сада изнео став да је „шокиран“ изјавом и понашањем министра Гашића, које је уз то оценио и „непримереним, непристојним и срамним“!

Нажалост, ја се ни сада, никако не могу сложити са мишљењем премијера Србије, и то моје неслагање је искључиво принципијелне природе! Зашто?

Па зато што се сам министар Гашић није ни мало променио, како за ових протеклих 8 месеци, од када се десио удес хеликоптера Војске Србије, тако ни за све време од када се појавио на јавној политичкој сцени Србије. Није господин Гашић никада ни био васпитан и културан, па се сада одједном тако драстично променио „на горе“, и постао такав, „неваспитан, и некултуран“! Он је одувек био такав, и то може потврдити било који становник Крушевца и околине!

Ове тврдње може и сам премијер Србије лако проверити и уверити се у њихову тачност! А то може, ако хоће, веома лако и једноставно!

gasic-sindikat

Пошто је сада време слава, господин премијер Србије, треба само да залепи лажне бркове или браду, офарба се или стави лажну перику, и посети неку породичну славу у Крушевцу и околини! И онда само да ослушне шта народ на тим славама прича! И чуће све што му треба. Чуће, да се господин Гашић тако одувек понашао, и онда када је био само керамичар, и онда када је био ситни увозник кафе из Крушевца (отуд надимак „Бата Сантос“), и онда када је постао велики контроверзни крушевачки „бизнисмен“, и онда када је постао власник телевизије, и онда када се дружио са „криминалним“ кремом Крушевца!

Он се тако понашао и када није био члан ниједне странке, и када је постао обичан члан Српске радикалне странке, и када је постао члан, али и истакнути функционер Српске напредне странке!

Он се исто тако понашао и онда када је постао крупни донатор и спонзор Српске напредне странке (народ каже да је тим великим страначким донацијама просто „купио“ неко министарско место)!

Он се није променио упркос свему, и наставио је исто да се понаша и када је, одличним пословним потезима и добрим финансијским одлукама, чак  постао „дипломирани економиста“!

Укратко, он је увек био то што је и дан данас! Он то никада није ни крио! Он никада није био неко други, и он сам се никада није ни претварао да је неко други!  Зато господин Гашић не може сада на крају, да одједном буде одговоран за то своје понашање, које никада није ни било другачије!

На крају крајева, министар Гашић и та његова искреност и истрајност у одлуци да се не претвара и не покушава да буде неко други већ само оно што јесте, заслужује свако поштовање у ово време општег фолирања и скоројевићког самоуздизања! И уместо да због те своје искрености и отворености, као и одсуства сваког „фолирања“, што је практично и једина његова морална особина вредна поштовања, господин Гашић је баш због те врлине одједном наишао на општу осуду и критике, па чак и од врха своје сопствене странке!

У сваком случају, не може никако министар Гашић бити више одговоран за такво своје понашање од оног који га је као таквог, међу толиким људима у Србији, изабрао као најбољег кандидата, и то за место министра одбране, и поставио га на то место!

Не може се сада одједном оптужити министар Гашић, због једног, у суштини вербалног инцидента, у коме ако ништа друго, а оно бар нико није настрадао, и бар није направљена никаква финансијска „штета“ држави, а што је он већ чинио више пута!

Ако је ово сада највећа грешка министра Гашића, онда га узимам у заштиту, и не дозвољавам да га због тога нападате!  Ако ћемо поштено, није господин Гашић никада ни био „еталон“ за културно и васпитано понашање! То је исто као да неког осуђујете и нападате зато што му је нешто „од природе дато“, на пример зато што је клемпав, или зато што има велики нос, или што муца! А то није људски ни лепо!

Побогу људи, па он је већ поодавно одрастао и зрео човек, и не можете га нападати због његове природе и карактера и зато што је такав, какав јесте! Господин Гашић и његово понашање су у овом случају најмањи проблем!

А шта је онда проблем, питате се? Ево шта.

Бојим се, да господин премијер Србије у овом Гашићевом испаду (рекао бих, уобичајеном понашању) са новинарком, у ствари види нешто сасвим друго, што је за њега много важније од свих Гашићевих досадашњих грешака!

Премијеру Србије не одговора што је свој простаклук господин Гашић, показао баш у овом моменту када премијер и онако  врло „тешко“ успева да „великим пријатељима“ из Европе и САД-а докаже како у Србији не постоји никакав притисак на медије и новинаре, и како су сви медији у Србији потпуно слободни у свом деловању и раду!

Зашто је премијеру Србије толико засметала уобичајено „неотесана“изјава господина Гашића (рекао бих више гаф) која гласи: „Што волим новинарке које овако лако клекну“, упућена новинарки Б92 која је испред улаза у фабрику „Прва петолетка“ у Трстенику, а услед предугог чекања на отвореном да добије изјаву поменутог министра, клекнула, како би „кадар био чист“?

Зато што, рекао бих, та изјава, макар и на симболичној равни, најбоље осликава тренутно стање и положај независних новинара и медија у Србији у односу на власт! Зато је та Гашићева, релативно ситна грешка, или боље рећи гаф, заслужила тако ненадано тешке премијерове оцене и критике!

Знајући како је мучени господин Гашић сада потпуно збуњен и затечен премијеровим речима, јер њему јадном никако не може бити јасно шта је то тако страшно урадио да буде тако тешко критикован, поготову што и сам зна да је правио и много веће глупости до сада! И заиста, како неко може бити толико нападнут и крив само зато што је такав какав је! Па зар је ико у Србији изненађен показаним простаклуком министра Гашића, сем премијера Србије?

Али, на крају, треба бити искрен, и рећи још нешто:

Ако цела Влада Србије клечи и пузи пред представницима власти, односно високим званичницима Европске уније у Бриселу, и ако је, по изјавама самог премијера и он сам „повремено, да би се изборио за интересе наше земље, наводно морао да лежи и ваља се у оделу, по подовима ходника седишта Европске уније у Бриселу“,  зашто је онда необично и толики је проблем када то министар Гашић схвати на свој начин и нашали се са „клечањем“ једне обичне новинарке, и то испред високог представника данашње власти у Србији?

gasic-smena

Клечање пред оваквом влашћу у Србији, је данас једини могући начин да се усправно и поносно стане пред своју породицу и „понуди“ пристојна плата и довољно новца за иоле достојан живот и преживљавање!

Нажалост, ничије клечање никада није било симбол поноса и достојанства, као што ни исказана покорност није никада никога инспирисала на велика дела!

Слобода и понос су увек имали своју цену, која је у историји често знала да буде и превисока, али то прескупо плаћање слободе и поноса никада није успело да наметне клечање као прихватљивији модел понашања појединца или друштва у целини, нити да пак успостави клечања, а са њим и пратеће понижење као једино реално могуће, у било ком датом моменту!

Зато не дам министра Гашића, не дам да буде жртва туђе неспособности и интереса, жртва нечијег тешког политиканства и погрешних процена!

Ако неко треба да одговара за понашање и рад министра Гашића, онда је то онај који га је поставио, и који га је до сада у свакој ситуацији, подржавао и бранио!

Ако ништа друго, нека га води у своју породицу, да му господин Гашић на лицу места покаже како зна да поштује жене, чак и када нису неизбежно новинарке, па чак и када не клече пред њим!

Извори:

(ФБ Репортер, 7. 12. 2015)


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6FN

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s