Љубомир Живков: Волите ли Полиграфа?

Нигде у свету и никада у својој пребогатој историји није детектор лажи доживео почаст каква му се одаје у Србији: лично премијер се на лични, властити захтев подвргао овој справи да би развејао гласине које душмани неугомоно шире о њему!

ret-poli

Десило се да полиграф и дежурни полиграфиста у МУП-у баш буду слободни, те се молби председника Владе удовољило у најкраћем року, научно су премијерова душа и памћење испитани у време које је клијенту одговарало:  „Шта ћемо са питањима, господине председниче! Хоћете ли да наш стручни тим примени све што зна на Ваш случај, дакле, желите ли да наши сроче питања, или бисте радије одговорили на оно што Вас највише тишти, боли, жига и што Вас такорећи пробада?“ – „Народ Србије, али и светска јавност, као и историја, заслужују пуну истину о мени, дакле, имам листу питања на која  бих безусловно да одговорим док казаљка полиграфа непоткупљиво и непогрешиво подрхтава и скакуће по хартији; то би што се мене тиче био обавезни део, али ако психолози, неуролози, електричари и остали који раде на полиграфу и сами желе да дометну неко питање, ја ћу и на њега одговорити, искрено и тачно, те ћете на крају саслушавања мене знати и у каквом вам је стању детекор лажи: убеђен сам да ће сви моји одговори бити научно оверени као истинити, чиме ће се показати и да апарату не треба ново баждарење ни сервис!“

Речено – учињено! Није то скенер или ултразвук у дому здравља, где се заказује, чека и шта ти ја знам, човек се сам подвргава тесту, полицијска постаја излази му сместа у сусрет, претпостављам да је корисник који својевољно долази на полиграф властан да протумачи графикон и све реакције нервног система на питања. Можда је, да не би било сукоба интереса, тумачење ипак препуштено полиграфским вештацима, углавном се док ово пишем увелико знаде да је председник владе прошао тест, положио што би се рекло са одликом.

Све је добро што се добрим сврши, али ово не би смео бити свршетак, него би пре требало да се отвори ново поглавље у развоју и коришћењу детектора лажи. Председник Владе је тестиран бесплатно, зато што је истина о њему истина од општег друштвеног интереса, али зашто човек не би отишао на полиграф и ако га неко приватно утерује у лаж, брачни друг, надређени руководилац?… Не можеш да изиђеш на крај са сумњичењем, гласинама и оговарањем, одеш у полицију на полиграф, стручњаци те провере, и ако си говорио истину, излазиш са тим веродостојним документом и запушаваш законски уста коме треба. Наравно да ово не би могло бити бесплатно, као кад се ради о интересу државе и друштва. Између испитивања, на пример, председника владе и грађанина који побија да је био са љубавницом у хостелу морала би се васпоставити разлика као између здравственог осигураника који је доживео срчани удар и осигураника који би да му се улепшају подочњаци, да му се одстране подваљак и сало око струка.

Примена полиграфа и на, да кажем, приватнике унела би светлост истине у многу породицу, радни колектив, у организовани криминал исто, зашто да не, има тамо сумњичења и подметања као и другде, друго, полиција која је умногоме упућена на самофинансирање, те слика у Његошевој сваки ауто коме раде сва четири мигавца, а чији власник је власник утрчао у „Хлеб и кифле“ – добила би леп извор прихода.

Наравно, као што сада имамо приватне лабораторије за дати крв и урин, тако би се једног лепог дана и полиграф могао појавити у приватним испитивачким, да кажемо, ординацијама, али о том потом, за сада треба детектор лажи учинити приступачним свакоме ко би да са себе скине какву год љагу, другима можда смешну, али која оклеветаноме загорчава живот.

Истина, дабоме, нема цену, одлазак на полиграф имао би цену, али која не би смела да надмаши ултразвук стомака код приватника. Тако полиграф не би био играчка у рукама владајуће класе, него би био апарат који ће у будућности можда имати и свако домаћинство, као данас што има онај за мерење крвног притиска, али док наука не достигне тај ступањ развоја и док становништво не буде умело само да правилно тумачи оно што му полиграф беседи, има да идемо у полицију.

Знате шта! Не мора нико ни да ме изнервира: одем у 29. новембра, добар дан, добар дан, молим вас да ме подвргнете тесту опште истинољубивости, питајте ме што год вам драго, а из мојих одговора и графикона разаберите, па ми реците јесам ли искрен, или сам напротив, што би ме непријатно изненадило.

(Истиномер, 30. 11. 2015)


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6At

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, ,

1 reply

  1. Kao sto je u starom Rimu Gaj Mucie Scevola, da bi pokazao svoju hrabrost, gurnuo ruku u vatru, tako je nas predsednik, da bi pokazao svoje postenje, hrabro gurnuo svoju ruku u poligraf.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s