Од Двери до СПД-а
У светлу последњих дешавања унутар СПД-а (Српски покрет Двери), обраћам се свим својим пријатељима и дугогодишњим сарадницима са којима сам заједно изграђивао овај Покрет, као и свима онима су нам на претходним изборима поклањали поверење верујући да нас, осим патриотизма, краси и моралнији приступ јавном и политичком деловању.
Радован Тврдишић
Након свега што се у последње време десило, разумевајуће и оне који о свему овом мисле другачије, имам моралну обавезу да јавно кажем:
Оно што смо 15 година заговарали као основну идеју Двери, по мом суду је потпуно изневерено и лично више немам поверења у људе који воде СПД.
Континуитет слепе ароганције и елементарног непоштовања од стране новог руководства СПД-а према некадашњим саборцима и пријатељима, који су заједнички стварали Двери, као и увођење, мом духу страног, политичког макијавелизма у коме нема места за другачији став, уништили су у мени и последње остатке поверења у некадашње саборце и пријатеље.
Не могу више да верујем људима који дугогодишњу снагу договора замене голом силом само јер им се то може.
Не могу више да верујем људима који једно причају а друго раде, па те ујутру зову братом и пријатељем, а поподне без твог знања избацују из још нерегистроване странке.
Не могу више да им верујем ни на личном ни на политичком плану.
После свега чему сам био сведок, одлучио сам да останем доследан принципима и идеји због којих сам пре 15 година и ушао у Двери, али нећу нити могу бити део СПД – Бошка Обрадовића, странке која претендује да наследи име Двери.
Посебно се извињавам свима онима које сам лично уверавао да се Двери управо по унутрашњој слози (упркос често различитим мишљењима и приступима) разликују од постојећих партија што су разочарани сведоци свему овоме.
Срдачно,
Радован Тврдишић
Старешина Двери од 2004. до 2015.
Председавајући Удружења грађана Српски сабор Двери
Оснивач Групе грађана Двери – Покрет за живот Србије
(Фејсбук страница Владана Глишића)
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5zY
Categories: Преносимо
Господа Тврдишић и Глишић, очигледно не могу поднети, да је њихова замисао, како се учествује у политици ПРОПАЛА. Сигуран сам, да не би одустали и овако писали, да је неко од њих изабран за председника будуће странке. Идеја Старешинства је сигурно била занимљива и привлачна за рад удружења, али странка не функционише на тим принципима. Њихово иступање у јавности и показивање незадовољства у јавности одсликава степен сујете, који постоји код њих. Питам се, како је функционисало Старешинство, ако они нису спремни, да прихвате мишљење већине око њих? Није им пало на памет, да људи око њих нису били задовољни њиховим радом? Да ли је могуће, да 15. година нису могли да се упознају са сарадницима и да их тек сада, када су, како верују изгубили ВЛАСТ, оптужују за и “Не могу више да им верујем ни на личном ни на политичком плану.”. После 15. година то изјавити пре свега говори о моралном лику онога ко то изговара. Говори и о обичној логици. Радим са неким 15. година, а не познајем га?! Како да такви, Глишић и Тврдишић воде странку, ако нису способни да брже упознају и процене људе? Морално би било рећи, не слажем се са политиком, организацијом, али у причу убацивати “лични план” заиста је тужно. Уосталом, бавили су се бар 15. година политиком и реално говорећи, њихов метод и начин рада није УСПЕО. Ваљда би свакоме МОРАЛО, да падне на памет, да нешто треба променити.