UЕФАшистоидна група грађана, која наступа под псеудонимом U-efa као невладина организација са обавезом да испуњава захтеве само појединих влада, донела је одлуку о забрани фудбалске утакмице у Бањалуци. Утакмица, која је требало да се одигра као пријатељски сусрет између фудбалских репрезентација Републике Србије и Републике Српске, проглашена је догађајем великог ризика са могућим међунационалним инцидентима са неизвесним исходом.

Утакмица одложена због “свеукупне друштвено–политичке и животне ситуације на Балкану” (Извор: Спортски журнал) 

Уефљанима није било јасно како би то могла бити међусрпска утакмица а да је пријатељска.

Према истраживањима која је организовао шеф мисије ЕУ у Србији, Мајкл Девенпорт, на референдуму за одигравање ове утакмице 70% испитаника би било против, а 199%, за, што је, према егзактној рачуници мисије, апсолутно оправдан разлог да се утакмица не одржи.

Осим тога, из поузданих анонимних кругова, УЕФИ је дојављено тајно обавештење да би се на стадиону у Бања Луци појавио дрон са транспарентом СРБИЈА ЈЕ СРБИЈА, а то, по европским стандардима, није дозвољено јер и у поглављу 35 још увек није дефинисано докле је Србија стварно Србија.

Стране су обавештајне службе, потпомогнуте сарадницима локалне провенијенције, дошле до сазнања да би један део шаренолике публике певао „Тамо далеко“, а други, гласнији: „’ебеш земљу која Босну нема“. Стихови руге песме су, због чега су и сумњиви по крајњој поруци, преузети из Гарашаниновог „Начертанија“ о Великој Србији. И поред тога што је знано да је Гарашанинов документ, као и многи други докторати, само плагијат, гласног размишљања Чеха – који никада није бранио за Челзи – Франтишека Заха, Уефитиљене главе фудбалског полусвета нису прихватиле вапијуће крике навијача једне и друге супротстављене момчади да опасности никакве нема и да је повика на свекрву само како би се, без последица од судски утврђеног очинства, млада и лепа снаја и даље карала. Снају кара, свекрви приговара, кажу фудбалски оци, савест мира и безбедности Уједињене Фудбалске Европе.

Уосталом, кажу Уефљани, ни привредни суд у Хагу није регистровао злочиначку и геноцидну организацију ВЕЛИКА СРБИЈА, будући да иста таква већ постоји под именом ВЕЛИКА БРИТАНИЈА па би велика штета било имати две Велике фудбалске организације.

Државне институције задужене за мир и безбедност грађана и сељака, констатовале су да на нивоу државе Бе и Ха-ха-ха, не би било довољно расположивих снага у полицијским униформама да би се ред и мир могли гарантовати. Помоћ из Зворника, на коју се иницијално рачунало, изостала би из оправданих разлога, а она добросуседска из Македоније, не би могла бити остварена због видног смањења броја извршилаца од осам настрадалих и око тридесетак рањених на правди Бога. Ненародна влада Државе Македоније, која још ни сопствено име није утврдила, успела је да иритира мирне грађане Куманова који су, због безнадежне ситуације, позвали у помоћ кумове из суседне државе, име јој се не поменуло дабогда. Не чекајући да их два пута позивају, нити дозволу УЕФЕ за организовање блиских пријатељских сусрета, навијачи, који су ватрено навијали из свих врста ватреног оружја, једва су УЧЕКАли прилику да манифестују изразе својих навијачких страсти према љубимцима у црвено црним дресовима са двоглавим орлом на прсима.

Док би сусрет у Бањалуци по критеријумима УЕФЕ, после продужетка од сто двадесет година, био регистрован одузимањем три бода српској репрезентацији, дакле, два пута по три, дотле је сусрет у Куманову регистрован нерешено.

Ништа није решено. Европа ћути, УЕФА ћути, а Јужни ток поново тече узводно. Само се НАТО смешка на то.

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4ue

Categories: Судбина као политика