Миланко Шеклер: Мој Господару

Када страначки навијачи постану кључни владини играчи, онда сви медији хвале мучење и исцрпљивање Србије, које се у Господаровом жаргону зове „реконструкција“, од страначких „навијача“, већ давно демолиране владе

586409_plakati-aleksandra-vucica160315ras-foto-vladimir-zivojinovic12_f

„Имамо доказе како се тајкунско мафијашки лоби, од земунског до Мишковићевог клана, боре да се ништа не промени, како би могли да наставе са пљачком Србије. Велику нервозу видим код неких, све су покушали преко својих медија. много људи плаћају. не бисте веровали кога све плаћају… И за то имамо доказе, чекам само да ме туже, а спреман сам и да идем на полиграф. Нажалост, не смем о свему да јавно говорим. Изненадили бисте се колико је широк и значајан Мишковићев утицај у финансијском и медијском смислу.“

Александар Вучић, „Ало“ од 16.03.2015.

Када „вође навијача“ своје странке, који су по правилу без одговарајућих вештина и знања, поставиш за кључне играче Владе Србије, онда није чудно што мораш да правиш реконструкцију Владе сваких неколико месеци. Кад не знаш да добро конструишеш, онда стално реконструишеш! Кад не знаш да радиш и правиш, онда стално грешиш и исправљаш! Али нема везе! Срећом, све се ово не дешава у приватном сектору, већ у оном „паразитском“ јавном и државном, и то на оном најнижем и најмање битном нивоу, на нивоу Владе Републике Србије! Нисам ироничан, већ само претерано реалан! Па само се на том нивоу рада у државног сектору у Републици Србији можеш играти и грешити, без икаквих последица по себе и своју каријеру, и то колико хоћеш! Ту једино можеш да практично испробаш и своје најневероватније замисли, снове и кадровске комбинације, потпуно сигуран да неће бити никаквих очекиваних последица по тебе!

Ко би други у свету толико трпео такво бескрупулозно поигравање са судбином милиона људи, као да је то само још једно обично практично полагање менаџерског испита (већ уплаћеног!) на неком нашем приватном менаџерском Факултету, а не одговорно управљање и лидерство, над једном малом, додуше ипак већински православном (читај лењом, прљавом и никаквом – шта ћемо, кад није протестантска) државом! Замислите да је такав приступ послу примењен на неком много одговорнијем месту него што је Влада Републике Србије: на пример, у неком металостругарском погону, па да ту као предрадник и (пред газдом) одговорно лице поставиш неке лоше мајсторе за стругове и машине, па да ти направе брдо шкарта! Еј, то кошта, и неко би то сигурно на крају морао да плати, иначе оде тај погон под лед, и у банкрот!

Или, не дај Боже, замислите само, да је Господар добио много одговорније место, од места премијера Републике Србије, на пример, да је селектор репрезентације Србије, и то у фудбалу! Бирао би и онда наш Господар, и тражио играче, тамо где бира и сада, међу највернијим навијачима Србије, а има ли за ту сврху бољих од чланова и навијача СНС-а? Да ли би вам било тешко да у том случају замислите: Гашића са сином у везном реду, у одбрани виспреног и вижљастог Стефановића, у линији навале Мали и Михајловић(ка)! Већ чујем Господаров оштар одговор на примедбу народа како може уопште једна, ипак, жена, да игра у мушкој репрезентацији: „Па шта ако је Зорана женско! Ја у њу имам пуно поверење! Погледајте њену физичку конституцију и предиспозиције! Не дам Зорану! На крају, цео свет треба да види како је Србија пример земље по посвећености родној равноправности!“ Мислим да вам је сада јасно зашто је, ипак, најмања штета по све нас да се играју ове омиљене игре Господара, која се зове „реконструкције“, на нивоу Владе Републике Србије! Свега у тој игри има, сем озбиљне конструкције!

Када је у питању медијска сцена у Србији, као и власнички односи у њима, сигуран сам да има много позванијих и стручнијих од мене да се о томе изјасне и да нам тему појасне. Зато ја нећу ни писати о томе.

Ја само, вероватно као и сви ви, знам једну просту и ноторну чињеницу: да ни ја, нити моји пријатељи, нити сви људи у мом окружењу, а богами ни најшири круг мојих познаника, укључујући и велики број чланова СНС-а, не зна – не да ми наброји него ни да ми каже макар име само једног јединог опозиционог дневног или недељног листа у Србији, нити једне једине опозиционе телевизије, не са националном фреквенцијом, већ тешко и неке регионалне или локалне телевизије!

За ову своју изјаву сам спреман да идем и на полиграф, и то заједно са све Господарем, под условом да резултате полиграфа не чита неки новопостављени СНС-ов експерт, већ неко стручнији, али из неке озбиљније и организованије државе, попут Либије, Ирака или Сирије!

Нешто друго ја хоћу, нашем Господару, и то пред свима вама, да кажем!

Господару, иза мене и мојих ставова, које читавог живота јавно износим, а у последње време и у писаној форми, не стоји ни господин Мишковић, нити било који други тајкун или богаташ, па ни твој коалициони партнер – жена тајкуна Богољуба Карића! Господару, иза мојих ставова не стоји ниједна политичка странка или организација у Србији, чије бих интересе јавно или потајно заступао и бранио. Иза мене не стоје ни многобројне невладине организације, које се финансирају из богатих и пребогатих ЕУ фондова, фондова америчке владе, НАТО фондова, или богатих западних квазифилантропа појединаца, иза којих се у ствари скривају интереси појединих западних влада! Господару, иза мојих јавних ставова и критика друштвене и политичке елите Србије не стоје ни богати спонзори домаћих ни страних политичких странака, како оних на власти, тако ни оних опозиционих. Господару, иза мене не стоје ни многобројни власници писаних или електронских медија, нити власници Интернет портала, који за сада налазе за сходно и потребно да ми потпуно бесплатно (нико ником ништа не плаћа: ни они мени, ни ја њима) објаве моје писаније и сочиненија, оцењујући да им је једини интерес вероватно то што моје текстове, изгледа, њихови корисници воле да читају, чиме моје писање и оглашавање творе јавним чином. Господару, иза мене не стоји ни неко од вас што данас чините врхушку друштва и јавне сцене Србије, које ти, Господару, обичаваш у последње време називати и квази-елитом, а са којим се називом и ја у добром делу слажем – с том разликом што ја у ту квази-елиту убрајам и вас Господару и све ваше сердаре и војводе, поникле од бивших лоших занатлија, трговаца и приучених необразованих људи, и при томе вам још дајем и улогу квази-предводника, достојног овакве квази-елите! Господару, иза мене не стоји нити једна идеологија и догма, којој бих унапред морао бити бесрамно одан и лојалан!

Па то не може бити, кажеш, Господару! Па ко или шта онда стоји иза мене, питаш се у себи, Господару, и мислиш: Онда мора да је овај Шеклер једна велика будала! Шта му све то треба у животу, да се качи са мном, када нема никакве користи нити интереса, у тој његовој улози критичара политичких и друштвених дешавања у Србији?!

Одговорићу ти, Господару. Искрено се слажем да сам по вашим постулатима „ординарна и тотална будала“, па, сходно томе, подсећам да наш народ каже: „Кад са будалом имаш посла, никада се са њом не свађај на јавном месту, јер увек могу да вас помешају.“

Ипак, Господару, морам ти нешто признати. Добро си оценио, и на твоју велику жалост а моју радост, иза мене, изнад мене и испод мене заиста стоји нешто, нешто велико, и то оно исто што једино стоји и испред мене, и што, оваквима као што сам ја и огромној већини у Србији, служи већ вековима као нишан који води у будућност, и што нам даје снагу и вољу, и што нас води увек напред, као и већину праве елите народне ове земље: стоји наша отаџбина Србија, и све оно што је она била, што јесте, и што ће икада бити!

Да, мој Господару драги, веровао или не, иза мене стоји само она, само та велика сиротица Србија, на велику твоју жалост и моју радост! И знај, сам да много срећан због тога, јер осећам да, захваљујући тој часној сиротици Србији, имам већу моћ и подршку иза себе него што ћеш је ти икада у свом животу имати! И не само ја, већ сви они који мисле као ја! И да знаш, сваки од нас појединачно је јачи од тебе, Господару!

Како је то могуће, питаш се Господару, да је толико моћнијих од тебе у Србији данас? Ево како, Господару, показаћу ти на мом примеру!

Иза мене стоји она обична, већинска Србија, чије ставове износим и у чије име пишем, она Србија која је за тебе толико неважна и небитна, јер је она само једна идеја, једна неухватљива тајна, једна нада, једна пре свега духовна творевина, један идеал коме се стреми, а иза тебе, о мој Господару, иза тебе стоји само твоја, и само теби одана и лојална гомила, обична страначка армија или боље речено квази-паравојна формација! Знам, знам, рећи ћеш одмах да то није тачно, али ја кажем да јесте тачно, јер да ти је Србија заиста важна, и сви ми који смо у њој убедљива већина (ти си добио само 25% гласова становника Србије), ти би онда нас 75% осталих на самом почетку своје владавине питао, Господару, да ли је наша жеља истоветна са твојом, а то је: да ли и та већинска Србија хоће у ЕУ и да ли и она хоће у НАТО, пре него што је тамо покушаш да поведеш, као што си својим газдама обећао! Да се разумемо, сви ми знамо, да ти не ни био ту где јеси, да им то ниси чврсто обећао! Па ти си више њихов него наш! Зато запамти шта ти сада кажем, мој Господару, немој да те чуди ако на том твом путу – којим си нас све, неке завео, а неке повео (а ни то ти не би било први пут, да заведеш људе, а онда их тако заведене, само изненада и без објашњена напустиш и одеш), убедљиву већину против наше воље, држећи нас чврсто и снажно за оглав као волове – на крају доживиш крах, и те твоје нове животне идеологије! Али, не секирам се ја за тебе, Господару, не би теби то било први пут у животу, и зато ти не би ни тешко пало!

Сумњам, мој Господару, да ће се десити следеће: када буде требало да учинимо још само неколико корака и крочимо у ЕУ и НАТО, истргнуће ти се ова марва рогата српска из твојих руку, одгурнуће те рогом и весело отрчати назад, одакле је и дошла, скачући весела целим путем, враћајући се у своје родно село одакле си је и повео на тај пут! Радоваће се та православна (по теби – због тога лења и нерадна) стока Србија своме старом дому! А ти, мој Господару, ако ти се то деси, немој се уопште освртати за нама, ти немој ни случајно да одустајеш, ти слободно настави тим путем где си наумио, и крочи сâм у ЕУ и НАТО, и остани тамо, и уживај, и знај да ћеш сигурно проћи одлично, бар онолико колико и Горан Свилановић! Ти знаш колико је Горан Свилановић данас битан фактор у Србији! Ја и теби то исто желим; да будеш бар толико важан, колико и он! То је за тебе, мој Господару, најбоље могуће решење из ове ситуације, које те чека засигурно! Тако више никада нећеш морати на изборе, под старе дане, као што то не мора ни Свилановић! А он, као што ћеш и ти, представља само себе! А и то чини јако лоше, чини ми се! Али то је већ твоја и његова ствар! На крају, искрено речено, има у томе и једна теби важна ствар: ипак ћеш ти тада бити европски а не српски политичар! Могу само замислити, колико то теби добро звучи, Господару! Знам, већ ти је од узбуђења пала доња усна и очи засузиле: Ти – европски политичар! Протестантски! Пошто те тако много хвале ови твоји партнери и пријатељи, могу ти дати држављанство, па да можда негде у Финској, или Немачкој или Великој Британији (све ове земље су протестантске, што је теби важно), ти омогуће да се кандидујеш и на неким њиховим изборима! Зашто да не: замисли само, коначно ће и за тебе почети да гласају љубљени протестанти, а не ова заостала православна паства!

Иза тебе, Господару, стоји само твоја странка, само твоја страначка машинерија, само твоја квазиелита, твоји приучени експерти, ничега зналци, изврсни познаваоци махинација, експерти за своје интересе и стварање криминогеног окружења, у коме се живи и богати ни из чега! То пркоси свим познатим законима природе и економије, и то се чува и преноси као велика тајна међу вама политичарима свих боја! Иза тебе, Господару, стоје страначки прваци, мученици и навијачи! А има ли, мој Господару, веће трагедије за ову земљу од оне када, после избора, кренеш да постављаш навијаче за кључне играче!

Знај да због свега тога, за разлику од тебе, не морам никада да се – зарад себе, и свог интереса и сујете, као и људи око себе – мењам! Ја не морам никада да будем оно што нисам! За разлику од тебе, мој Господару, ја увек могу говорити оно што заиста мислим, отворено и поштено, не бојећи се и не бранећи се ни од кога, и не пазећи да при томе не оштетим интересе великих спонзора и донатора странке! Захваљујући таквој позицији, ја не морам да браним и подржавам неодрживо неспособне полтроне око себе, не морам да у свом окружењу имам приучене полуинтелектуалце са купљеним дипломама, са којима никада немам ни о чему да разговарам, а камоли радим. (Зато ваљда и имаш више саветника, него што имаш чланова владе. Логично, за сваким твојим неспособним кадром, који прави нон-стоп грешке, морају двојица да исправљају!)

За разлику од тебе, ја не морам да се бавим приватним интересима оних са којима никада ни тезгу на пијаци не бих држао заједно, а камоли нешто радио и „са којим не бих ни у једно трње иш’о“ (стари народски израз из околине Рашке и Студенице, који значи да је неко лош човек и непоуздан!). За разлику од тебе, Господару, ја не морам да испуњавам ничије прохтеве и захтеве, ако су они у супротности са мојим личним моралним нормама и етиком. За разлику од тебе, мој Господару, ја не морам да гледам болесно неспособне и амбициозне људе, за чију алавост ни небо није граница, а иза чијих дела стојиш лично ти!

И на крају, у своје име, и у име већинске Србије, која стоји иза мене, али и у име великог броја чланова твоје странке, морам нешто да ти оштро замерим, мој Господару!

Доста ми је више те твоје приче Господару, и приче свих твојих распојасаних полтрона-новинара, о тим такозваним Мишковићевим плаћеницима! И да се разумемо, ти и ја, Господару: ја се са њим никада нисам ни видео, ни срео, никада нисам ни пиће попио, нити далеко било јео! А ти, мој Господару? Хоћемо на ту тему да идемо на полиграф нас двојица? Нећеш, знам, јер нећеш проћи! Пашћеш сигурно, Господару мој!

И да питам нешто, Господару, јер ми није баш најјасније: зашто би само новинари и гласила која плаћа Мишковић била плаћеничка (примедба преводиоца: на новорадикалском језику реч плаћеник значи исто што и на старорадикалском језику реч издајник!), а сва остала нису?

Па зар и Жељко Митровић не плаћа своје новинаре? Зашто онда и Митровић није криминалац, и тајкун, (који је још и огромни дужник пореза држави Србији), као што кажеш за Мишковића?

И на крају крајева, зар и државни сервис РТС не плаћа своје новинаре, и то још новцем из државног буџета? А та влада Србије има свог Господара, а то си ти, који је одговоран за реализацију буџета и рад свих својих министара, што значи да твоја влада индиректно плаћа и новинаре РТС-а? Да ли су новинари РТС-а, по тој логици, твоји плаћеници Господару, као што су некада били и Тадићеви, и Коштуничини, и Милошевићеви плаћеници?

Извори:

http://www.alo.rs/vesti/aktuelno/vucic-miskovic-je-uticajniji-nego-sto-sam-mislio/89687

http://www.kurir.rs/vesti/politika/vucic-4-scenarija-za-rekonstrukciju-vlade-clanak-1706074

http://www.teleprompter.rs/nezavisni-bliski-odnosi-vucica-direktorke-blica.html


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3P0



Categories: Судбина као политика

Оставите коментар