Александар Живковић: Почетак „Фејсбук пролећа“ у Србији

Седамнаестог марта 2015. године започело је „Фејсбук прољеће“ у Србији. Организованом подршком протестима просветара, Фејсбук група „Ми разочарани, издани и гладни грађани Србије“ показала је снагу не само бројем учесника, њиховом  дисциплином и одлучношћу у антирежимском протесту, већ ИСПОЉАВАЊЕМ СОЛИДАРНОСТИ, као кључном компонентом у свргавању банкротиране политике банкротиране владе.

gladni-1

Ту способност саучесништва у трпљењу и отпору немају корумпиране партократске структуре из тзв. опозиције, имају је само грађани у пуном политичком и националном смислу те ријечи. Више нико нема права на констатацију да у Србији нема праве опозиције. Има је и биће је све више како поменута Фејсбук група, њен неуморни предводник Сретен Спале и њихови још необавјештени, због медијског мрака, истомишљеници, буду јасније профилисали поруку са јучерашњег скупа у најширу платформу новог друштвеног уговора за обнову земље. Требаће им у томе много стрпљења, ширења у све крајеве Србије, превазилажења искушења које ће укључивање млитаве интелектуалне квазиелите у овај народни покрет изазивати и подношење свих малтретмана једног осионог режима. Али, прољеће је у Србију стигло и ништа више не може да га заустави. Атмосфера је створена. Актери су познати: грађани са једне и режимске и (пара)режимске структуре, исход је извјестан – нико није добио рат исцрпљујући друштвену супстанцу.

gladni-3Можда ће јучерашња и наредна збивања да збуне многе уплашене „обојеним револуцијама организованих преко друштвених мрежа“. Механизам  манипулације народним гњевом, у овом случају, организаторима је познат и он ће у сваком случају бити на вријеме уочен и неутралисан.

Већа опасност пријети од замора учесника, нереалних очекивања, по ко зна који пут изневјерених надања… Зато је неопходно да се битка води паралелно, на два фронта: кроз разбијање страха и подизање грађанске куражи и формирање реалне концепцијске алтернативе трагикомичној владавини Александра Вучића и његових ментора. Ако чврсто држање принципа друштвене солидарности у овом моменту надвлада политичке амбиције, по цијену и да се остане на маргини контролисане јавне и партократске сцене, нешто спорије, али са већим изгледима за успјех, доћи ће до истинског конституисања нације и друштва.

Политички и синдикални лидери наћи ће се пред изазовом истинске јавне контроле сопствене дјелатности, незадовољне друштвене групе – од пензионера, преко пољопривредника до студената – добиће истинске сараднике, а ангажман преко друштвених мрежа имаће свој прави, хумани смисао.

gladni-2

Казаћете, да је текст који читате писан идеалистички. У праву сте. Дешава се то и у бољим кућама, „некако с прољећа“.


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3Od



Categories: Судбина као политика

4 replies

  1. Браво!

  2. А мени баш мириши на лажну опозицију.

  3. Ajde! Nekoliko ljudi iz neke fejs grupe se ubacilo na protest i šetali transparente samo da reklamiraju svoju jadnu grupu. Ako je to revolucija ja sam ca Lazar. Da su hteli da daju neku podršku što nije došlo više ljudi pa da podrže zahteve prosvetara a ne da reklairaju sebe i da se slikaju za fejs. Samo slepac ne vidi koji su to manipulatori. Raspitajte se malo šta pričaju oni koji su bili tamo.

  4. Како да не, baneZ. A da se malo raspitate koliko je zvanično prosvetara došlo, a koliko je ljudi na protestu bilo – a svi oni su iz grupe MRIGS. Samo mali broj članova grupe je nosio naptis. Plus i minus daju mnogo realniji odgovor od ličnih želja pojedinaca, koji bi da ništa ne uspe i da omalovaže svaki napor. Ma, bravo, ne bi te se postideo nijedan SNS bot.

Оставите коментар