Драгољуб Збиљић: О Матици српској и САНУ – сасвим кратко

У Матици српској чак је забрањено да се о погубном Новосадском договору (1954) ишта каже поводом шест деценија од тог договора који је унаказио српски језик, а српску азбуку довео до затирања

А шта се прослављало на „свечаној“ седници Скупштине Матице српске 16. фебруара 2015?

matica-srpska-490

То што се чланству Скупштине забранило „свечаним“ дневним редом да предлаже и расправља о злоупотреби челника Драгана Станића – који не да ни да се предлаже ни да се гласа, стално кршећи Статут Матице, као да му је Матица српска бабовина у наслеђу. Њему Матица служи да се на критике његових искривљених погледа и поступака од чланова Матице српске брани краљевски „Матица српска, се муа“. И ко онда лако сме да „нападне“ Станићеву својевољу и кршење Статута ове славне институције Срба, јер га Станић одмах прогласи „нападачем на Матицу српску“?

Тако Станић, заштићен Матичиним као мајчинским крилом, и данас не дозвољава да се поништи, погубан по српски језик и нарочито по српско писмо, Новосадски договор (1954), који се и дан-данас примењује у раду српских лингвиста на српском језику и писму под кровом славне Матице српске. У Матици српској чак је забрањено да се о томе ишта каже поводом погубних шест деценија од тог договора који је унаказио српски језик, а српску азбуку довео до затирања.

Станић је, тако, у пракси, много пута доказивао да „Матица српска, то је он“, а чија је САНУ, Бог те пита!


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3tI



Categories: Четири стотине речи

Оставите коментар